Bitka na Kosovu polju je bitka vođena 1389. između Srbije i Osmanskog Carstva. Sa strane Srbije su učestvovale i bosanske i albanske snage.Miranda Vickers, A History of KosovoMiroslava Malešević, Nasilje identiteta Bitka se odigrala na Kosovu Polju u blizini današnje Prištine.

Srpski knez Lazar Hrebeljanović okupio je vojsku od oko 12-30.000 vojnikaname=VE9-0> sastavljenu od Srba, Bosanaca (koje je predvodio Vlatko Vuković Kosača) i Albanaca. Zajedno sa njima su se borili i odredi Bugara, Vlaha, ČehaАнгелов, Д, Чолпанов, Б. Българска военна история през Средновековието (X-XV век), Издателство на БАН, София 1994, стр. 235. Smatra se da je jedan odred Hrvata predvodio Ivaniš Paližna. Mađarska i Poljska su također poslale pojačanja balkanskim saveznicima.Military history of Hungary (Magyarország hadtörténete), Ed.: Ervin Liptai, Zrínyi Military Publisher, 1985 Budapest

Na drugoj strani se nalazio osmanlijski sultan Murat I sa vojskom iz svih dijelova Osmanskog Carstva, koja je brojala oko 27-40.000 vojnika.

Obje vojske su bile raspoređene u uobičajenu formaciju, sa centrom i dva krila. Središnjim dijelom savezničke balkanske vojske je upravljao knez Lazar Hrebeljanović. Jednim krilom je komandovao Vuk Branković a drugim, bosanski velmoža veliki vojvoda Vlatko Vuković. U osmanlijskoj vojsci je sultan Murat I upravljao središnjim dijelom vojske dok su krilima upravljali njegovi sinovi Jakub i Bajazid.

U početku bitke saveznička kršćanska koalicija je uspjela probiti osmanlijske redove u centru i krilom kojim je zapovijedao Jakub, ali je Bajazid ostao čvrst. U ovoj bici je poginuo osmanski sultan Murat I. Tačan način smrti osmanlijskog sultana Murata je nepoznat. Među historičarima preovladava mišljenje da je u toku bitke izvjesni Miloš Obilić na prevaru, nakon što je izrazio pokornost sultanu, ubio Murata.

Nakon ovoga Osmanlije su izvršile protivudar. U ovom napadu je ubijen i srpski knez Lazar Hrebeljanović. Zbog smrti osmanlijskog sultana, Bajazid je povukao vojsku unutar Osmanskog Carstva da bi osigurao tron.

Karakter bitke i njen ishod čest su predmet spora među historičarima. Radi se o pokušaju balkanskih velmoža da zaustave daljnje prodiranje Osmanlija. Saveznike je okupljao knez Lazar Hrebeljanović čija oblast je bila najviše ugrožena. Bitka je dio niza operacija koje su poduzimali evropski vladari koji su nastojali da zaustave osmanlijska osvajanja. Izvještaj Tvrtka I Kotromanića bio je da su kršćani pobijedili, no očito je da je to bila Pirova pobjeda, jer poslije bitke kneginja Milica, udovica kneza Lazara Hrebljanovića, morala je priznati vazalne obaveze prema Osmanlijama.

Prema podacima Ignacija Vojea, početkom 15. vijeka Bosanci su imali informacije da su neki od njihovih vlastelina, učesnika Kosovske bitke, a koji su bili zarobljeni od strane Osmanlija, još bili živi. Poduzimali su diplomatske napore preko Dubrovnika da se oni pokušaju spasiti.Ignacij Voje, Sitni prilozi za istoriju srednjovjekovne Bosne, Godišnjak Društva istoričara Bosne i Hercegovine 16, Sarajevo 1965; Pavle Dragičević, Четири писма о ратницима заробљеним у Косовској бици, "Грађа о прошлости Босне 3", Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2010, 97-110.

Reference

Izvori i literatura

Sima Ćirković, O sastavu i snazi Lazarevog tabora na Kosovu, Vojnoistorijski glasnik, XL-2, Beograd maj-avgust 1989. 151-168. Sima Ćirković, Перцепција исхода косовске битке, Историјски гласник, 1-2, Београд 1994. Pavle Dragičević, Четири писма о ратницима заробљеним у Косовској бици, "Грађа о прошлости Босне 3", Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2010, 97-110. Rade Mihaljčić, Косовска битка, Историја српског народа, Књ. 2, Доба борби за очување и обнову државе (1371-1537) 36-48, Српска књижевна задруга, Београд 1994. Rade Mihaljčić, Раде Михаљчић, Лазар Хребељановић; Историја, култ, предање, Нолит, Београд 1984. Gavro Škrivanić, Косовска битка (15. јуна 1389), Историски институт НР Црне Горе, Цетиње 1956. Petar Tomac, Косовска битка, Војноисторијски гласник 1, Београд 1950. Đuro Tošić, Косовска битка у историографији о средњовјековној Босни, у: Косовска битка у историографији, Београд 1990, 101-107. Đuro Tošić, Босна и Турци од косовске до Ангорске битке, Зборник за историју Босне и Херцеговине 1, Београд 1995, 85-97. Đuro Tošić, Родоначелник племена Косача – војвода Влатко Вуковић, ‘Четврти научни скуп историчара у Гацку: Косаче – оснивачи Херцеговине’, "Српска проза данас. Косаче – оснивачи Херцеговине (Зборник радова)”, СПКД Просвјета Билећа, СПКД Просвјета Гацко, Фонд ‘Владимир и Светозар Ћоровић’ Београд, Билећа-Гацко-Београд 2002, 243-260. Ignacij Voje, Sitni prilozi za istoriju srednjovjekovne Bosne, Godišnjak Društva istoričara Bosne i Hercegovine 16, Sarajevo 1965.

Vanjski linkovi Lazar Hrebeljanović, 1. dio, RTS Obrazovno - naučni program - Zvanični kanal Lazar Hrebeljanović, 2. dio, RTS Obrazovno - naučni program - Zvaniči kanal Miloš Obilić, RTS Obrazovno - naučni kanal - Zvanični kanal Vuk Branković, RTS Obrazovno - naučni program - Zvanični kanal Vladimir Ćorović: Boj na Kosovu "Bajke o crnogorskom učešću u Kosovskoj bici"

Kategorija:Bitke Kategorija:Politički razvoj srednjovjekovne Bosne Kategorija:Kontroverze srednjovjekovne bosanske historije Kategorija:Vojna historija Osmanskog Carstva Kategorija:Historija Srbije Kategorija:Osmansko Carstvo Kategorija:1389. Kategorija:Osmanske bitke Kategorija:Srbijanske bitke