Палилулац је фудбалски клуб из Београда основан у недељу 15. јуна 1924. године. Сениорска екипа је привремено неактивна од сезоне 2014/15. године, док су млађе категорије клуба (петлићи, пионири, кадети и омладинци) и даље активне и такмиче се у оквиру Фудбалског савеза Београда.За сезону 2019/20. клуб је активирао први тим који се такмичи у Међуоппштинској лиги Београд. Навијачка група се зове „Зелени шкорпиони”. мини|л|280п|Надимак навијача„Зелени шкорпиони”Западне трибине мој је други дом.Ја волим Палилулац јер сам „шкорпион”.Цела Крњача певаће за вас:напред „Палиш”, ’ајмо сви у глас. 600п|Навијачи „Зелени шкорпиони” 600п|Навијање „Зелених шкорпиони”

Књиге

420п

Историја

Дана (недеља) 15. јуна 1924. године Гг Бранко Николић Либаде, Бранко Стојановић и браћа Радомир и Славко Марков, власници парне пекаре „СОКО”, „Југословенска спортска ревија” 1940. година Уредници су били Бора Јовановић и Љубомир Вукадиновић уз подршку и помоћ групе заљубљеника у фудбал основао је Београдски Спортски клуб „Златибор“ у старој кафани „Соколовић“ која се налазила у Београду на углу улица Станоја Главаша и Ратарске (данас: „27. Марта”). За боје клуба и дресова изабрана је зелено-бела боја. Под именом БСК „Златибор“ клуб се такмичио до 1928. године када је променио име у ФК Палилулац на ванредној скупштини клуба 16. септембра.1928. годинеСлужбени орган БЛП „СПОРТИСТА”, понедељак 17. септембар 1928. година, али и ако је промењено име клуба, боје су до данас остале исте, препознатљива зелено-бела се није мењала. Највећи предратни успех било је освајање титуле првака Другог разреда 1929. године. На ванредној скупштини Срспког лоптачког савеза (СЛС) Г-дин Бранко Николић Либаде изабран је у управном одбору СЛС.Новине „ОБНОВА” 4. мај 1943. година

У Другом светском рату 17 играча и чланова управе клуба изгубило животе учествујући у борби против окупатора. Послератно окупљање догодило се 1948. године у кафани Палилула на углу улице Старине Новака и Кнез Данилове, а „оживљавању“ Палилулца допринели су браћа др Мома и др Аца Кесеровић, Сингер Јовановић, Дуле Живановић „Мучкомозац” и голман клуба Гојко Џепина. Уз присуство г-дина Бранка Николића званог Либаде и Милана Марковића окупили су се стари чланови и пријатељи клуба и том приликом је поново активиран рад Палилулац, а постигнут је договор да се задржи и име клуба, као и препознатљива зелено-бела боја дресова. Од тада се клуб такмичи под окриљем Београдског фудбалског савеза. Палилулца је после Другог светског рата водио г-дин Бранислав Голубовић Голуб који је био један од важнијих људи у историји клуба, а као занимљивост се може навести податак да је њему чак и припадало земљиште на коме се данас налази стадион Палилулца што показује колика је била љубав и посвећеност клубу човека кога су сви звали чика Голуб.

Палилулац је регистрован 1948. године као Спортско друштво у оквиру кога су била спортска друштва-клубови за:

Из редова Палилулца потекло је више играча који су се касније афирмисали у клубовима савезних лига, а најпознатији играч из предратног доба био је Александар Петровић Пикавац, који је касније био члан СК Југославија и државни репрезентативац. Једно време је у Палилулцу играо и Благоје Марјановић Моша.у млађим категоријама, као и Бранислав Голубовић Голуб, Љуба Ђорђевић,Хара, браћа др Мома и др Аца Кесеровић и многи други.

У периоду од 1961. до 1965. године Палилулац је најпре самостално (од 1961 до 1963. године), а касније у координацији са Партизаном из Београда био организатор јединог омладинског турнира на овим просторима. На једном од тих турнира за Палилулац заиграо је тада анонимни Драган Џајић који је касније постао фудбалер Црвене звезде. и легенда домаћег и светског фудбала.

Веза кафане „Златибор” и Палилулца Кафана Златибор се налазила у Душановој улици и била је у власништво породице Поповић, чувених Београдских јувелира, златара и часовничара. Кафана је после првог светског рата продата трговцу Младену Комадинићу. Књига Механе и кафане старог Београда, аутор Видоје Голубовић Кафана „Златибор“ била је један од значајних друштвених и културних центара у Београду током прве половине 20. века. Налазила се у Палилули, једној од најстаријих београдских општина, која је била позната по својој динамичној урбаној и друштвеној сцени. У кафани „Златибор“ су се окупљали људи различитих друштвених слојева, укључујући интелектуалце, уметнике, политичаре и спортисте. Тиме је кафана постала не само место за дружење, већ и за размену идеја и стварање важних друштвених и културних веза. ​

Веза са ФК Палилулац Кафана „Златибор“ је била место где су се окупљали оснивачи и чланови Фудбалског клуба Палилулац. Током својих оснивачких састанака 1924. године, они су користили простор кафане за разматрање и доношење одлука које су биле кључне за формирање клуба.Име „Златибор“ је изабрано као одраз природног и културног наслеђа Србије, али и као знак поштовања према месту где су се одржавали важни друштвени састанци. Ова веза између кафане и клуба је дубоко укорењена у историји, иако сам објекат кафане више не постоји.​

Мада је кафана „Златибор“ више не постоји, њено наслеђе живи кроз историју ФК Палилулац. Данас, клуб наставља да се такмичи и одржава традицију коју су започели његови оснивачи, који су своје прве кораке направили управо у кафани „Златибор“.​

Заглавље меморандума БСК Златибор из 1924. године 600п|ц|Из архиве ФК Палилулац50пНогомет Лака атлетика50п <center>Бокс Тешка атлетикамини|260п|Оснивач БСК Златибор. Бранко Николић Либаде са супругом Јеленом.мини|260п|Праунук Бранка Николића,Ђорђе Лоцић у дресу Палилулца

Најбољи играч био је Велимир Радивојевић. То је један од најбољих нижеразредних лоптача. Милкић је такође одличан играч. Он је једно време био један од најбољих десних крила у Београду.Службени гласник Београдског лоптачког подсавеза "СПОРТИСТА", број 657, 23. фебруар 1931.

БОКС, недеља 9. јануар 1944. новине НОВО ВРЕМЕ „СПОРТ” уторак 11. јануар 1944. Деби боксера из ПалилулеКлубови, односно представници појединих боксерских секција, тражили су салу за приређивање боксерских борби. Дворана биоскопа „Такова” узета је под закуп и добијено је одобрење, захваљујући заузимању вође секције СК Палилулац, Златку Милосављевићу. Тако је одржан пријатељски Божићни меч између два мала клуба СК Бостон и СК Палилулац.Ватрено крштењеНовооснована секција Палилулца имала је да издржи прво ватрено крштење са противником који је познат коа врло борбен. Одличан дух и добар „материјал” Од седам младих боксера Палилулца неколико већ сада обећавају да би могли да се развију у врло добре борце: Суботић, Соколовић, Скуљан, Николић и Давидовић. Уводне борбе Прве борбе дала су два клупска пара СК Палилулца. Прво су се састали Караџић — Вучковић, затим Павловић — Калабић. Први меч завршио се нереше, а у другом је победио Павловић, који је лепо радио. Међуклупске борбе#СК Бостон СК ПалилулацКоментар1.Богојевић — Суботићнерешено2.Ружановић — Сибиновићпобеда нокаутом Ружановића 3.Бабински — Соколовићпобеда нокаутом Соколовића4.Трајковић — Скуљанпобеда Трајковића5.Радишић — Петровићпобеда нокаутом Радишића6.Вишљић — Николићпобеда нокаутом Николића7.Млађан — Давидовићпобеда МлађанаСК Бостон — СК Палилулац 9:5 Мечеве су судили Жири су сачињавалоПејаковић ШатрићОгривек РадосављевићЖикић ПејаковићПоповић Воја Станковић Димитријевић Сви они обавили су свој посао добро.

Борбе су се одвијале пред пуном салом биоскопа „Таково”

Спортска географија Београда 1928. године Велики и мали клубови, са Дорћола, Славије, Ђерма, Палилуле и свих осталих крајева Београда.Београд 1928. године имао је преко 250.000 становника, 43 фудбалска клуба, два велика и шест мала игралишта.Приближна цифра оних који су играли фудбал по клубовима, има око 2.500 фудбалера.Службени гласник Београдског лоптацког савеза „СПОРТИСТА”,7. јануар 1928. година Игралишта у Београду СК „Југославија” на Топчидерском брдо „Соко” у Кошутњаку „БСК” изнад Топовских шупа „Чукарички” на Чукарици „Железничар” у Бари Венецији „Јадран” на Дунаву близу кланице „Монплезир” на Дунаву близу града „Карађорђе” код Вуковог споменика „Балкан” на Смедеревском ђерму

Подела клубова према крају у коме је клуб поникао или из кога је краја гро његових играчаДорћолСавамалаЈединство, Вардар, , Дунав, Шумадија, Омладинац, СкардалијаЖелезничар, Гвожђар, Карађорђева, Србија, МоравацПалилулаСмедеревски ђерамБСК, Палилулац, Српски мач, Јадран, МилетинаБалкан, Космај, ТушкоЧубураВрачар — СлавијаОбилић, Херој, УскокЈугославија, СлавијаЂурђево брдо — СењакПредграђеБрђанин, Хајдук, Спарта, ВикторијаОлимпија, Карађорђе, Душановац, ЧукаричкиРаднички клубовиТрговачки клубовиГрафичар, Раднички, Слога, БорацТрговачки подмладак, Адмира, СенегалацВојничкиОсталиГардистРуски СК, Црногорац, БУСК, СокоСваки крај Београда осим Теразија имали су своје клубове. Занимљивости за сезону 1928/29. годину Цене улазница за првенствене утакмице, 10 динара седишта, 5 динара стајање и 2 динара за децу.Службени орган Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА” 30. август 1928. годинаНа свим првенственим утакмицама право на бесплатан улаз у игралишту имају по 13 играча и 5 фукционера клубова који играју тог дана.Службени орган Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА” 20. септембар 1928. година

Првенствена утакмица Другог разреда група "Сава", 30. септембар 1928. годинаСлужбени орган Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА”, понедељак 1. октобар 1928. годинаСтадион: СК ЈугославијаСудија: 25п|Главни судија г. Стокић (Београд)Корнери: 3:2, у корист Чукаричког„Домаћин”Резултат„Гост” 3:3 (1:1)

Четвртак 12. септембар 1929. година, Г. Милан Јовановић пријатељ клуба и љубитељ спорта поклонио је једну нову лопту.Службени гласник Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА”, Четвртак 12. септембар 1929. година број 507 година VI

Заглавље меморандума из 1963. године

600п|ц|Из архиве ФК Палилулац

Награде

Поводом прославе 50 година Београдског фудбалског савеза (БФС) и Фудбалског савеза Југославије (ФСЈ) клуб је добио златне плакете, и то:Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 18. децембар 1970. година, Год. XVIII, свечани број, страна 3. Клуб за свој допринос развоју и унапређењу фудбалског спорта.Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 18. децембар 1970. година, Год. XVIII, свечани број, страна 4. Спортски радници за постизање значајних резултата у развоју и унапређењу фудбала. Бранислав ГолубовићНовине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 18. децембар 1970. година, Год. XVIII, свечани број, страна 6. Љубинко МарковићНовине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 18. децембар 1970. година, Год. XVIII, свечани број, страна 7. Истом приликом додељене су сребрне плакете спорстким радницима и играчима, и то:. Андреја ПфандлерНовине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 18. децембар 1970. година, Год. XVIII, свечани број, страна 13. Милан ВукелићНовине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 18. децембар 1970. година, Год. XVIII, свечани број, страна 10. Влада ЂорђевићНовине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 18. децембар 1970. година, Год. XVIII, свечани број, страна 11. и

Милан МарковићНовине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 18. децембар 1970. година, Год. XVIII, свечани број, страна 12. ФК Палилулац приредио је свечаност у оквиру прославе 30-годишњице ослобођења Београда и 50-годишњице оснивања клубаи том приликом председник Скупштине општине Палилула г-дин Драгиша Крстић уручио је заслужним радницима признања – плакете,а које су добили:Новине "Спортске новости" Загреб, петак 21. вељаче(фебруара) 1975. године, Год. XXI, број 5458