десно|безоквира Змај је митолошко биће присутно у предањима и вјеровањима свих Словена.

Етимологија назива Назив змај потиче од ријечи змија, као и од ријечи земља. Осим наведеног, општесловенског назива за змаја, у локалним традицијама неки крајева се такође могу пронаћи и други називи, као што су: арак (), воз (), драк (), линтвер () и линтверн () у Словенији; базилишко, вилозмај, војас, војаш, дракон и дрокун у текстовима код стари писаца из 17. вјека на Јадранском приморју; волокита () у Орловској области; злина (), змеи (), змејко () и јунак () у Бугарској; змеј () у Русији; змеј () и змех () у Македонији; змек () у Чешкој; змиј (), латавијец () и смок () у Пољској; змиј () и полоз () у Украјини; ждрокун у околини Дубровника; качак у Хрватској; љубак () у Смоленској области; љубостај () у Тамборовској области; мулавар у околини Новог Винодолског; носак; пазој, позој, позојак и појзија код Хрвата (у Загорју, Пригорју и Међимурју) и код Словенаца; шаркањ код Хрвата и Срба у Мађарској, код прикарпатски Словена и банатски Бугара, као и у повељи Херцега Стефана из 15. вјека.

У народним предањима се често могу наћи и лична имена за поједине змајеве (што је слично предањима везаним за виле), као на примјер: Младен (у приповјетци Стојша и Младен), Стојан (у околини Сврљига), итд. Често се змајевима придодају и разни атрибути: велики, вртоглави, глухи, горски, горући, злобни, крилати, кудрави, љути, морски, немили, огњени, отравити, паклени, пламени, плахи, попадливи, силни, срдити, страховити, страшни и црни.

Назив змај такође у неким крајевима може бити синоним за аждају, алу или ламју. Код хрватских приморских писаца називи змај огњени и змај паклени означавају синоним за ђавола. Назив ватрени змај у народним предањима такође означава метеорите који се понекад могу видјети ноћу како прељећу преко неба.

Опис змаја у митологији и народним предањима мини|alt=Илустрација.|ручно нацртани руски лубок који приказује ђавола како јаше на Чудо-јуду мини|alt=Илустрација.|Добриња Никитич спашава принцезу Забава од Змаја Горинича (аутор Иван Билибин) мини|alt=Илустрација.|Вавелски змај на муралу Силва Рерум у Кракову мини|alt=Илустрација.|змај Зилант на застави града Казана

Описи змајева У митологији и народним предањима постоје различити описа змаја који код Словена варирају, чак и у оквирима истог подручја. Према вјеровањима о изгледу и неким особинама, описе змаја можемо поделити у три групе: на змајеве који се идентификују са метеоритима и огњеним птицама, на змајеве налик на људе, и на змајеве изједначене с великим змијоликим чудовиштима, И поред тога што се могу разликовати три групе змајева, тешко их је досљедно издвојити, јер се у скоро сваком вјеровању налазе поједини елементи из друге и треће групе.

Заједничко за све описе змајева у предањима је то да нису у принципу зла бића и да имају способност да бљују ватру из уста.

Змајеви - метеорити Змајеви који се идентификују са метеорити и огњеним птицама се углавном јављају ноћу, лете преко неба и свијетле, и при том се чује звиждање, хујање и понекад тресак. Неки од описа овакви змајева присутни у предањима су: У Херцеговини змај је описан као крилата змија која лети испод облака и исијава варнице; У источној Србији и у вјеровању племена Паштровић змај је описан као велика птица са змијским репом која лети ноћу и из које избија свеглост.

Змајеви - змије Змајеви који се изједначавају с змијама се углавном описују као велики, снажни, зли, чудовишни гмизавци. Неки од описа овакви змајева присутни у предањима су: У околини Пољица змај је описан као биће у виду велике прождрљиве змије са птичјим крилима; У околини Далбоког дола () у Ловечкој области змај је описан као велика прождрљива змија; У Гружи змај је описан као крилато биће са змијским репом, обложено крљуштима, с великим очима из којих сијевају варнице, а из уста му сукља модри пламен; У околини Ђевђелије змај је описан као четвороножно биће с великим трбухом, малом главом и кожним крилима; У појединим народним предањима Руса и Украјинаца змајеви се описују као вишеглави чудовишни гмизавци који бљују ватру. Они могу да имају од три до дванаест глава; У Саратовској области змај је описан као велика змија са људском главом, зеленим зубима и влажном, крљуштавом кожом златне боје; У околини Јелхова змај је описан као блиставо бјела змија са људским очима; У околини Ноћаја змај је описан као биће у виду велике прождрљиве змије која је живјела у једној пећини на планини Церу.

Змајеви - људи Такође змај у појединим предањима може изгледати и као снажан млад мушкарац, који се од других људи разликује по томе што има: крилца испод пазуха, велику главу и очи (према вјеровању из западне Бугарске и источне Србије), једну ноздрву (према вјеровању у Ловечкој области), или длакаво тијело и главу (према вјеровању код подравски Хрвати у Мађарској).

Начин на који настаје змај Према томе како настаје змај, у митологији и народним предањима начине његовог настанка можемо подјелити у двије групе: на змајеве који настају од животиња, и на змајеве који се рађају као људска дјеца. Неки од описа змајеве који настају од животиња су: У околини Пољица се сматрало да кад змија наврши стотину година, добија птичја крила и постаје змај; У Конавлима се сматрало да кад змија наврши девет година постаје змај; У Ловечкој области се сматрало да кад смук наврши четрдесет година постаје змај; У Македонији се сматрало да кад смук наврши четрдесет година, а за то га вријеме ни један човјек не види, добија крила и постаје змај; У Украјини се сматрало да кад је змија проживјела седам до тридесет година свог живота, а за то вријеме није видјела свјетлост нити чула ики глас, постаје змај; У Бјелорусији се сматрало да кад змија наврши стотину година, а за то вријеме није видјела свјетлост нити чула ики глас, постаје змај; У селима дуж Велике Мораве и у околини Бољевца се сматрало да кад шаран наврши тридесет три, четрдесет, педесет или стотину година добија крила и ноге, излази из воде и постаје змај; Код подравски Хрвати у Мађарској се сматрало да од старог сома настаје змај са крилима и кријестом пијетла; У веома заступљеним веровањима источне Србије и Подунавља, веровало се да змај постаје од шарана, који по пуњењу одређених година излази из Дунава и лети у планину; Такође, по неким вјеровањима код Хрвата, Словенаца и код Руса у Вологодској области, змај се може излећи из јајета које је снијео пијетао, и тада постаје послушни слуга који свом домаћину доноси богатство (слично цикавцу и домаћем услужном духу).

Змаја у људском облику рађа жена која живи с мужем или са змајем.

Познати змајеви из легенди и народни предања У предањима Источних Словена Змај Горинич

Змај Горинич (, ) је змај из руски и украјински народни предања. У предањима се описује као змај који може да има три до дванаест глава и бљује ватру. У предањима се спомиње да је овог змаја убио Добриња Никитич.

Зилант

Зилант () је змај из татарски народни предања, присутан и у предањима Руса. У предањима се описује као змај који има: главу, врат и реп змије, тјело и ноге кокошке, црвена птичија крила, псеће уши, оштре зубе и тамносиво перје и крљушти по тјелу. Овај змај је симбол града Казана од 1730. године.

Чудо-јудо

Чудо-јудо () је митолошко биће из руски народни предања, који живи у води. У неким предањима ово митолошко биће се у описује као змај, који понекад може да има више глава. Упредањима се такође спомиње да је Чудо-јудо брат Кошћеја Бесмртног, као и то да је потомак Бабе Јаге.

У предањима Западних Словена Вавелски змај

Вавелски змај () је змај из пољски народни предања. Овај змај је према предањима боравио у пећини у подножју Вавелског брда, које се налази на обали ријеке Висле у Кракову. По неким предањима змај је ту живио прије оснивања града, када су то подручје насељавали фармери. У предањима се спомиње да су овог змаја убили браћа Лех и Кракус II, синови краља Кракуса.

У предањима Јужних Словена Змијски цар

Змијски цар је биће из српски народни предања. У предањима се описује као змија која је, након што је навршила стотину година, постала змај. Он је отац и господар свих змија, и има моћ да подари људима моћ немуштог језика.

Кулшедра

Кулшедра () је змај из албански народни предања, присутан и у предањима Срба са Косова и Метохије.

Позој Позој је тип змајева из народни предања присутан код Хрвата (у Загорју, Пригорју и Међимурју) и код Словенаца. Ови змајеви бораве у јамама и мочварама гдје вребају људе и стоку. Такође, за неке позоје се спомиње да живе у јазбинама, у земљи испод брда или градова, и да они изазивају природне непогоде. Неки од познати позоја из предања су: Видовски позој - Према предањима овај позој борави у Чичанској јами и у мочварама у близини Доњег Видовеца. Једина особа која може ослободити овог позоја из његове подземне јазбине је лик из предања Дијак Грабанцијаш; Загребачки позој - Према предањима овај позој борави у јазбини испод града Загреба. Овај позој је према народном вјеровању главни кривац за потресе који се дешавају у Загребу и ближој околици; Зелени позој из Чаковца - Према предањима овај позој борави у јазбини испод земље, и глава овог позоја се налази испод Старог града Чаковца а реп испод цркве св. Николе, и обрнуто. Узнемиравање овог позоја је опасно јер он може да изазове потресе и временске непогоде. Једина особа која може ослободити овог позоја из његове подземне јазбине је лик из предања Дијак Грабанцијаш; Позој из Доње Дубраве - Према предањима овај позој борави у Вражјој јами, у близини ријеке Муре; Црни позој из Светог Јураја на Брегу - Овог позоја је према народној легенди убио св. Јурај; Штриговски позој - Према предањима овај позој борави у јазбини испод земље, и глава овог позоја се налази испод цркве св. Јеронима а реп у низини, испод цркве св. Марије Магдалене. Узнемиравање овог позоја је опасно, и према предањима он сваког прољећа изазива поплаве.

Легенде о змејевима (змајевима) Легенде о Змејевима (или змајевима) су део усмене традиције у источној Србији. Посебно су присутне у народу у  општини Књажевац и околини. Представљају вид обичајне и друштвене праксе као и комуникације.

Змеј од Јаловик Извора Некада је Стара планина била змајевска планина, јер је на њој постојала пећина у којој су се гнездили змајеви (или „змејеви“, како их је у овом крају називају). Змејеви су умели на планини да залуде чобанице и у облику зрака постану њихови љубавници, а из таквих односа рађала су се и деца. Старе жене су проклињале змејеве и њихове потомке, али су за девојке имале неку врсту разумевања, пошто је змеја било немогуће зауставити, јер је могао да спали све препреке. А што се девојака тиче, оне су радо прихватале змеја за љубавнике и нису се кајале, јер су на планини тешко налазиле мужеве, а нису желеле да предуго чекају на удају. Сељаци су желели да поубијају змејеве и њихове потомке те су се једном приликом окупили и наоружани секирама кренули ка пећини змејева. Тиме су разљутили змејеве који су изазвали велики пожар на планини и при чему је изгорела сва имовина сељака.

Змеј од Буџака