1763 је била проста година.
Догађаји
Јануар
27. јануар — Седиште португалског Бразила пребачено из Салвадора у Рио де Жанеиро. Од овог доба се устаљује наслов "вицекраљ" за гувернере Бразила.
Фебруар 10. фебруар — закључен Париски мир (1763) којим су прекинута непријатељства између Велике Британије на једној, и Француске и Шпаније на другој страни; побједник Британија од Француске преузима Канаду, источни дио Лоуизијане (од Мисисипија до Апалачиана) и низ карипских колонија (Доминика, Гренада, Сент Винсент и Гренадини, и Тобаго), а од Шпаније Флориду; Француска је добила натраг Гвадалупу. 14. фебруар — Србима је декретом ускраћено место у Угарском сабору, уз позивање на привилегије да се питања Срба тичу владара а не сабора. 15. фебруар — Споразум у Хубертсбургу којим престаје Трећи шлески рат, тј. непријатељства између Пруске на једној, и Аустрије и Саксоније на другој страни, односно формално завршава Седмогодишњи рат; примена начела статус кво одржава предратне границе, али Пруска, иако потпуно материјално и финанцијски исцрпљена, из рата излази са великим угледом и репутацијом нове европске велесиле. 23. фебруар — Избија побуна робова у холандској колонији Бербице (Бербис, у дан. Гвајани, где је то празник) - угушен је до следеће године.
Март
4. март — Спор између старе и нове властеле у Дубровнику: после блокаде институција, изгласана нова уредба о избору властеле за различита звања и части, према којој су се кандидати одређивали ждребом а сваки је имао подједнаке изгледе.
Април
6. април — У Паризу је изгорела зграда Тхеатре ду Палаис-Ројал (обновљена 1770, опет изгорела 1781). 8. април — Џон Стуарт, 3. еарл од Бутеа напушта место британског премијера - Париски мир је сматран попустљивим, а предлог пореза на цидер је изазвао нереде. 16. април — Џорџ Гренвил је нови британски премијер (до 1765), поново виговац на власти. 19. април — Лидер Ленапе Индијанаца Тедyусцунг убијен у паљевини села у коме се налазио.. 27. април — Понтиац, лидер Отави држи велико веће и тражи напад на Форт Детроит. Британци нису одржали обећање да ће се повући из долине Охаја и подручја западно од планина Аллегхенy, Индијанци ће их сада покушати избацити.
Мај
7. мај — Индијански поглавица Понтиац, бивши француски савезник, потакнут лажним гласинама о наставку рата, изненада напада британско упориште Форт Детроит чиме почиње Понтјаков рат у Северној Америци (до 1766). 24. мај — Самуило постаје цариградски патријарх (1763-68. и 1773-74).
Јун
11. јун — Наредбом царице Катарине, Јован Хорват је смењен као командант новосрпског корпуса, након многих оптужби на његов рачун; нови командант је ген Александар Мељгунов (Нова Србија ће догодине бити укинута, као и Славеносрбија). 22. јун — Индијанци започели опсаду Форт Пита (до августа) - добили су на поклон ћебад заражену богињама, али није јасно колико је то било ефективно. 28. јун — Коморан погођен земљотресом - материјална штета и стотинак мртвих.
Јул
7. јул — Британска компанија у Бенгалу оглашава збацивање Мир Касима, враћају Мир Јафара. 9. јул — Породица Моцарт креће на велику трогодишњу турнеју из Салзбурга - Волфганг и Нанерл путују и свирају у Немачкој и Белгији до новембра. У Франкфурту га је видео 14-годишњи Гете. 15. јул — Оснива се Шајкашки батаљон у југоисточном делу Бачке (до 1873) војно-територијална јединица у саставу граничарског система Војне крајине у Хабзбуршкој монархији, а потом у Аустријском царству и Аустроугарској монархији. Постојао је све до развојачења 1873. године 16. јул — Почетак рата између царске Русије и Черкезије. 19. јул — Фуриани на северу Корзике је издржао месец и по дана ђеновске опсаде. 19. јул — Јован Хорват, командант Нове Србије у Русији је због злоупотреба смењен, лишен чина, осуђен је прво на смртну казну затим интернацију. 22. јул — Катарина II издаје манифест „О дозволи свим странцима који улазе у Русију да се населе у покрајинама које желе и о правима која су им дата“, што подстиче миграцију Немаца у Русију. 27. јул — Патент Марије Терезије о забрани емиграције: објављена је наредба о казнама. Прошлог месеца је препоручено митрополиту Павлу Ненадовићу да се заложи против исељавања из Монархије. 28. јул — Руска војска потпуковника Петра Гака стигла у село Мездегу, где ће подићи тврђаву Моздок (данас на северу Северне Осетије, Кавкаска линија). Ово се сматра почетком стогодишњег Руско-черкеског рата, одн. уводом у Руско освајање Кавказа (1800-1864). 31. јул — Понтјаков рат: Битка на Блод Руну је неуспешан британски покушај пробоја опсаде Форт Детроита. јул — Руска експедиција Стјепана Глотова је открила острво Кодиак поред Аљаске (прво руско насеље 1784), као и још неколико острва.
Август
2. август — Манифест руске царице Катарине позива странце да се населе у царству. Следеће године Немци стижу на Волгу. 6. август — Понтјаков рат: Битка код Бусхy Руна на југозападу Пенсилваније: Британци су победили удружене Индијанце, успевају дотурити помоћ Форт Питу. 12. август — У Пруској објављен Општи пропис о сеоским школама, за школовање деце од пет до тринаест година. август — Велики пожар у Смирни, страдало 2.600 кућа.
Септембар
12. септембар — ради развоја уметности и заната, Катарина Велика, царица и самодржавка целе Русије, потписује највиши манифест о оснивању у граду Москви Царског дома за напуштиће, који се касније претворио у Занатску образовну установу, у Царску вишу техничку школу и у Московски државни технички универзитет „Бауман“, данас светски познату високошколску установу у Русији. 14. септембар — Битка код Девил'с Холеа, тј. кањона Нијагаре, коју Британци називају масакром, јер је у окршају са Сенецама погинуо 81 војник. септембар — Томас Гејџ је нови британски главнокомандујући у Северној Америци, уместо Џефрија Амхерста (до 1775).
Октобар
5. октобар — Умро Август III, краљ Пољске-Литваније и електор Саксоније, у последњој земљи га наслеђује син Фридрих Кристијан (до децембра), а у Пољској креће лобирање за избор новог краља - руска царица помаже Станислава Поњатовског (изабран следећег септембра, влада до 1795). 7. октобар — Британски краљ Џорџ III, у настојању да консолидира новостечене територије у Северној Америци и успостави мир са индијанским племенима која су дотада била под француском влашћу, доноси Краљевску прокламацију којом је британским колонистима забрањено насељавање западно од планина Апалачиан, а што изазива свеопште незадовољство у Тринаест колонија - насељеници је игноришу, граница је померена на запад уговорима од 1768. 9. октобар — Након Ричарда Вала, нови главни министар Шпаније је Јерóнимо Грималди (до 1776). октобар — Почиње преписка царице Катарине и Волтера. Иначе, Волтер је ове године објавио Трактат о толеранцији. октобар — Доситеј Обрадовић одлази из Книнског Поља на Свету гору, али се успут разболео и кратко остао у Црној Гори.
Новембар
7. новембар — Освећена је Пожаревачка црква (Сентандреја). Српско трговачко "содружество" је поставило мермерни крст. Ове године је изграђена и Саборна црква у Сентандреји. 18. новембар — Породица Моцарт је стигла у Париз, где остају до априла. 24. новембар — објављена Бајесова теорема. 28. новембар — Умро је бурмански краљ Наунгдавгyи, наслеђује га брат Хсинбyусхин (до 1776). Први послови су му припрема новог рата са Сијамом и обнова разрушене Аве (Инwа), у коју ће вратити престоницу.
Децембар
децембар — Алеути на Лисичијем острву се побунили против руских трговаца крзном и скоро све их побили, због чега ће догодине бити скоро уништени. 14. децембар — Паxтонски момци убили шесторицу Индијанаца у Пенсилванији, затим 27. 12. још 16 који су били склоњени у Ланцастер, следећег фебруара покушавају марш на Филаделфију. децембар — Агитација међу Секлерима у Мадефалви против кршења старих права, у вези са регрутацијом за пукове новоосноване Ердељске војне границе - следећег месеца долази до масакра. 17. децембар — Изборни кнез Саксоније Фридрих Кристиан је већ умро, од богиња, наслеђује га малолетни син Фридрих Август. (кнез до 1806, краљ до 1827, војвода Наполеонове Пољске 1807-15). 20. децембар — У Куру, у Гујани, после 51 дан путовања стиже први конвој са француским исељеницима, њих око 9.000 до фебруара 1765. Око три четвртине их умире од зараза.
Кроз годину
Након Кирила II, нови пећки патријарх је Василије Јовановић-Бркић (до 1765) - последњи Србин на трону Пећке патријаршије. Црногорски владика Василије Петровић прави план о уједињењу свих српских земаља. Сушна година у Црној Гори, владика Василије моли Дубровчане за помоћ. Најстарија позната песмарица међу Србима, збирка различитих прибележених песама: свештеник Теодор Добрашевић у Бастаји код Пакраца. Завршена Саборна црква Ваведења Пресвете Богородице у Плашком. У Куцуру долази 41 породица гркокатоличких Русина.
Рођења
Јануар
Непознат датум - Станоје Главаш, српски војвода. († 1815)
Смрти
Октобар 5. октобар — Август III од Пољске, пољски краљ и изборни кнез Саксоније
Референце
__NOTOC__
Категорија:1760-е