десно|безоквира 1714. је била проста година.
Догађаји
Јануар
јануар — Пећки патријарх Мојсије Рајовић је посетио Сарајево - "невољно" је примљен. Мелентије Миленковић је нови митрополит дабробосански (до 1740/41). Патријарх је ове године био у српским насељима око Книна, молио је за помоћ од карловачке митрополије за откуп патријаршијске земље коју су заузели Албанци.
Март
2. март — Велики северни рат: битка код Сторкyра је велика руска победа након које окупирају Финску (период познат као Већи гнев). 7. март — Споразум у Раштату је донео мир између Француске и Аустрије након Рата за шпанско наслеђе: Аустрија добија шпанске поседе Напуљ, Милано и Сардинију, као и јужну Холандију, а од Француске Фрајбург итд.
Април
април — Влашки кнез Константин Бранковеану свргнут од Турака, а постављен Стефан Кантакузин (до 1716); Бранковеану ће у августу бити погубљен са четворицом синова у Цариграду. април — Патријарх Мојсије Рајовић у посети Далмацији; прошао кроз Сарајево, из Херцеговине шаље писмо на Цетиње којим осуђује хајдучке нападе на Боку, Дубровник и Херцеговину.
Јун
8. јун — Софија Хановерска, наследница британске краљице Ане, умире у 84. години.
Јул
јул — Британски парламент нуди Награду за лонгитуду ономе ко би пронашао начин за прецизно одређивање географске дужине. јул — Патријарх Мојсије Рајовић одлучио од цркве сарајевску општину и митрополита - није добио захтевани новац (Пећка патријархија је притиснута од албанских паша и бегова). Односи поправљени 1720, у међувремену су и Турци глобили српску цркву.
Август 1. август — Краљица Ана умире, а Георге Лудвиг фон Брауншвиг-Лунебург, кнез-изборник Хановера, наслеђује је као краљ Џорџ I од Велике Британије и Ирске. Анина смрт окончава владавину династије Стјуарт, јер њен полубрат Џејмс Френсис Едвард Стјуарт, најстарији син Џејмса II од Енглеске, није испуњавао услове за британски трон на основу Закона о наслеђивању из 1701. године, који члановима римокатоличке цркве није дозвољавао да постану монарси. 7. август – Битка код Гангута је прва значајна победа руске морнарице над Швеђанима, на руској страни се истакао Матија Змајевић.
Септембар 7. септембар — Цар Карло VI потписао је у Рахстату са Французима Баденски мир којим је окончан Рат за шпанско наслеђе, а Французима су припали Алзас и Стразбур. 11. септембар — Након 14 месеци опсаде, бурбонска војска је заузела Барселону у Рату за шпанско наслеђе.
Октобар
октобар — Босански паша Нуман-паша Ћуприлић у инвазији на Црну Гору наноси тешке губитке ("друго разарање Јерусалима" по владици Сави), владика Данило с избеглицама одлази на млетачку територију; посљедњи одред бранилаца се 17. октобра пребацио на млетачки територију, владика затим одлази у Русију по помоћ. Нуман-паша Ћуприлић са 15.000 војника, херцеговачки санџакбег Ебу Бећир-паша са 5.000, скадарски санџакбег Ахмед-паша са 8-10.000. Убијено је можда 2.000 Срба и заробљено 3.000, највише је страдала Катунска нахија. Нешто је пресељено на Гласинац и околину.
Новембар
11. новембар — После 15 дана јахања (и пет година притвора у Османском царству), шведски краљ Карл XII стиже у Шведску Померанију.
Децембар
10. децембар — Османско Царство објављује рат Млетачкој Републици - Млетачко-отомански рат 1714.-1718., познат као Други морејски рат или Сињски рат - повод је неизручивање црногорских избеглица и неки инциденти на мору. 23. децембар — Моћна краљевска коморница Мари Ана де Ла Тремоили протерана из Шпаније по жељи нове краљице Елисабете Фарнесе. 24. децембар — Шпански краљ Филип V се оженио Елизабетом Фарнезе из Парме. децембар — Црногорски владика Данило је кренуо у Русију.
Рођења
Смрти
Август 1. август — Краљица Ана од Велике Британије (*1665)
Дани сећања
__NOTOC__
Категорија:1710-е Категорија:18. век