Елин Пелин (рођен као Димитар Иванов Стојанов; ; 8. јул 1877. - 3. децембар, 1949) био је бугарски писац. Слављен је због литерарно успешних приказа сеоског живота.
Биографија Рођен је у селу Бајлово у софијској области. Име које је добио рођењем је Димитар Иванов Стојанов. Отац му је био Иван Стојанов , и мајка Стојанка Иванова и припадали су врло великој сеоској породици која је имала 11 деце.
Од детињства је волео писати. Најпре се окушао у сликарству и у писању стихова, да би се касније у потпуности посветио прозном раду. На крају свог стваралачког пута је рекао:
Имао је формално образовање и желео је постати учитељ. Након што је дипломирао, постао је учитељ у свом селу. Међутим, он дуго није радио на том послу. Тада одлучује постати писац и узима уметничко име, Димитар Стојанов је постао Елин Пелин 1897. године.
мини|лево|200п|Родна кућа Елина Пелина у селу Бајлово у Бугарској
Његов сусрет с Јорданом Јовковим допринео је у израстање класичног репрезентативног националног писца кратких прича, којима је умногоме одредио каснији смер и лик бугарског уметничког приповедања. Прву приповетку „Драга је домовина“ () објавио је 1895. Од 1899. живео је у Софији, где је уређивао часопис „Сеоско ћаскање“ (1902—1903), радио као библиотекар. То му је давало довољно слободе за писање. 1910. године постављен је за управника посебних збирки у библиотеци у Софији.
Током Првог светског рата Пелин је био ратни извештач, а касније је био музејски конзерватор. У музеј Вазова долази 1924. године и тамо је радио 20 година.
мини|десно|200п|Гроб Елина Пелина на Софијском централном гробљу
Његова најбоља дела настала су тек након завршетка Првог свјетског рата. Прије Првог светског рата, писао је 'Приједлог обитељи' 1911. - прича о трансформацији из сеоског живота у модерно друштво. Књига је била врло добро прихваћена и хваљена због својих живописних слика сеоског живота у Бугарска села.
Пелинова најбоља дела су посвећена бугарском селу, где приказује свакидашњи живот кроз призму социјалне критике; јунаци су обични сиромашни сељаци или сеоски учитељи. Стил му је био изворан, непосредан и топао, обогаћен народним пословицама. Остварио је изванредне, животворне портрете сељака у чијем карактеру се сукобљавају елементарне страсти и чистота душе са примитивизмом који је последица заосталести и беде и узрок страсти и приземних порива, неморачлних поступака и злочина.
Елин Пелин је и један од зачетника бугарске дечје књижевности.
Награде и признања Године 1940. постао је председник Друштва бугарских књижевника. Град Новоселци поред његовог родног Бајлово данас носи његово име. Изабран је за члана Бугарске академије знаности и уметности.
Дела Приповетке „Приповетке I" (1904) „Пепео мојих ципела“ (1905) „С прозора“ (1906) „Приповетке II" (1904) „Гераци“ (1922) „Земља“ (1922) „Изабране приче“ (1922) „Збирка кратких прича“ (1923)
Књижевност за децу „Јан Бибијан: Невероватни доживљаји једног клинца“ (1933) „Јан Бибијан на Месецу“ (1934)
Референце
Спољашње везе Bulgarian literature Елин Пелин
Категорија:Рођени 1877. Категорија:Умрли 1949. Категорија:Бугарски књижевници Категорија:Дечја књижевност