мини|десно|230п| Латерални аспект мини|десно|230п| Медијални аспект мини|десно|230п| Пресек Вилични зглоб () повезује доњу вилицу са базом лобање, односно са доњим делом слепоочне кости. Састоји се из два истоветна, симетрично постављена зглоба (десни и леви), која у функционалном погледу делују као целина.
Зглобне површине
Анатомске компоненте виличног зглоба су: вилична јама (), глава доње вилице (), зглобни колут (), зглобна чахура () и зглобне везе ().
Артикулациона површина слепоочне кости је троугласто удубљење на базалном делу љуске и бубног дела слепоочне кости. Вилична јама је петротимпаничном пукотином подељена на зглобни и незглобни део. Зглобни део припада сквамозном, а незглобни бубном делу. Зглобна површина има седласт облик и састоји се од задњег конкавног и предњег конвексног дела који се назива -{eminentia articularis}-.
Глава доње вилице представља горњи крај кондиларног наставка мандибуле и има јајаст облик. Попречним гребеном она је подељена на предњу (зглобну) и задњу (ванзглобну) падину. На основу облика може се закључити да зглобне површине виличног зглоба нису конгруентне (подударне), што представља једну од његових специфичности.
Зглобни колут, који се назива и менискус, је овална фиброкартилагинозна плочица уметнута између зглобних површина доње вилице и слепоочне кости. Има облик биконкавног сочива, те доприноси међусобном подударању ових зглобних површина. Осим тога он ублажава притисак на виличну јаму приликом жвакања, удараца и сл. Зглобни колут дели вилични зглоб на горњу и доњу синовијалну шупљину.
Зглобна чахура или тзв. капсуларни лигамент омотава цео зглоб. Састоји се из фиброзне и синовијалне опне. Membrana fibrosa повезује зглобне делове саставних костију зглоба, а -{membrana synovialis}- облаже унутрашњу површину фиброзне опне и лучи слузаву синовијалну течност, која има нутритивну, заштитну улогу и улогу мазива за зглобне површине.
Зглобне везе су подељене на главне (чахурне) и споредне. Главне везе појачавају бочне стране зглобне капсуле, а споредне везе ограничавају прекомерне покрете у зглобу (нарочито приликом спуштања доње вилице) и спречавају њено ишчашење. У споредне лигаменте спадају -{raphe pterygomandibularis, lig. sphenomandibulare}- и -{lig. stylomandibulare}-.
Хистолошка грађа
Зглобне површине виличног зглоба састоје се од четири слоја: артикулациона зона – изграђена од густог фиброзног везивног ткива, дебљине до 0,5-{mm}-; пролиферативна зона – изграђена од недиференцираног мезенхимног ткива; зона фиброзне хрскавице и зона калцификоване хрскавице.
Кинематика зглоба
При сваком покрету доње вилице ангажована су оба темпоромандибуларна зглоба. Покрети доње вилице се могу поделити у три основне категорије: покрети подизања и спуштања, покрети напред и назад и латерални покрети (ротација).
У спуштању доње вилице (отварању уста) учествују спољашњи птеригоидни мишић, двотрбушни мишић, милохиоидни мишић и гениохиоидни мишић. У подизању мандибуле (затварању уста) учествују мастикаторни мишићи: масетер, слепочни мишић и унутрашњи птеригоидни мишић. Покрет унапред (пропулзију) обавља спољашњи птеригоидни, а покрет уназад (ретропулзију) слепоочни мишић. Спољашњи криласти мишић такође учествује и у латералним покретима (покретима ротације), који су важни за уситњавање хране, а који су карактеристични по томе што се код њих покрети у десном и левом зглобу разликују али функционално допуњују.
Референце , COBISS-ID 94080780; Др Даница Обрадовић, др Љиља Мијатов-Укропина, др Љубица Стојшић: , -{I}- издање ("Scan Studio" ). .
Категорија:Скелетни систем