Немисливо (пали: acinteyya) је будистички појам за ствари које су непојмљиве, незамисливе, недокучиве. То су вечна филозофска питања о настанку и трајању света, односу ума и тела и судбини ослобођеног (Татагате) после смрти.

Отворена питања

Пали канон преноси да је један од Будиних ученика био незадовољан јер Буда није одговорио на следећа питања:

Будино неодговарање

Буда је назвао немисливим оне ствари, о којима без обзира колико мислили, то неће довести до јасног разумевања.Budizam od A do Ž

мини|175п|Настанак овога света је недокучива ствар око које не треба лупати главу, јер ће донети лудило и невољу свакоме ко је њом заокупљен.

О овим стварима не треба мислити јер одвлаче од праксе, отежавају постизање ослобођења, па чак могу донети лудило ономе ко се упорно њима бави:

Такође, Буда је одговарао да питање о сврси нирване превазилази границу смисла. Аскетски живот, ишчезава у нирвани (утрнућу), то му је сврха и крај. Стога, нека гледишта треба једноставно одложити на страну, јер доносе патњу:

Када је монах Малункјапута, узнемирен чињеницом да Буда никако не разјашњава такозвана ”велика питања”, затражио од Буде да се изјасни или ће напустити заједницу, добио је следећи одговор:

Будини одговори

Настанак света

На крају, Буда је одговорио да свет настаје на основу шест чула:

У наставку ове сутре, Буда исту формулу понавља и за остала чула.

Ум ослобођеног после смрти

Лутајући аскета Ваћа је покушао од Буде да добије јасан и недвосмислен одговор на питање шта се после смрти збива са умом оног који је ослобођен:

„Када је ум ослобођен, учитељу Готамо, где се он поново рађа?” „Израз ‘поново се рађа’ није добар”. „Онда се он не препорађа?” „Израз ‘не препорађа се’ није добар”. „Онда се он и препорађа и не препорађа?” „Израз ‘и препорађа и не препорађа’ није добар.” „Онда се он нити препорађа, нити не препорађа?” „Израз ‘нити се препорађа, нити не препорађа’ није добар”.

Ваћа је након овога изразио озбиљну сумњу у Будино знање. Суочен са збуњеношћу Ваће, који резонује следећи законе симплицистичке логике (ако A није истинито, онда не-А мора бити истинито), Буда му је одговорио поређењем са ватром:

„Замисли да пред тобом гори ватра. Да ли би знао: ‘Ово је ватра што преда мном гори’?” „Знао бих”. „Ако би те неко питао: ‘Та ватра што пред тобом гори, на основу чега она то гори?’ – шта би одговорио?” „Одговорио бих: Ова ватра што преда мном гори, гори на основу траве и прућа.” „Ако би онда та ватра пред тобом била угашена, да ли би знао: ‘Ова ватра преда мном је угашена’?” „Знао бих”. „А ако би те неко питао: ‘Пошто је та ватра пред тобом угашена, на коју страну је отишла: на исток, запад, север или на југ’?” – шта би одговорио?” „То питање нема смисла. Ватра гори на основу горива које чине трава и грање. Када је оно потрошено, ако се не дода ново гориво, пошто више нема горива, она се сматра угашеном”.Govor Vaććhagotti o vatri

На крају дијалога Буда поентира да исто важи и за судбину Татагате после смрти.

Тумачења

Елијаде сматра да сва уверења која је Буда допуштао, ”у свом егземпларном неверовању у све метафизичко”, јесу негативна. Елијаде то описује као логичку крутост, сродну методи неких неопозитивиста, нарочито филозофа Лудвига Витгенштајна.

Према тумачењу Ковачевића, Буда одбија да одговара на таква питања из два разлога. Први је што трагање за одговорима на метафизичка питања, о којима је човечанство лупало главу током скоро читаве своје историје, покреће чиста знатижеља, потреба да изградимо задовољавајући појмовни систем. Но разлози Будиног подучавања нису теоријски већ практични: он указује на пут ослобађања од патње коју носе старост, болест и смрт. Следећи разлог јесте што ова питања извиру из погрешне претпоставке о постојању трајног сопства. Питање је ли свет коначан или није извире из претпоставке да постоји трајно ја, које стоји наспрам објективног света који га окружује, односно из претпоставке о дуалности сопства и света. Слично је са питањем да ли Татагата после смрти постоји или не, јер оно полази од претпоставке да Татагата заиста постоји као непромењиво сопство. А како је полазна претпоставка погрешна, ни питања која из ње извиру не могу бити исправна.

Литература

Референце

Види још Татагата Свет (будизам) Гледиште (будизам) Будистичка терминологија

Спољашње везе Govor Vaććhagotti o vatri Kratki razgovor s Malunkjinim sinom

Категорија:Филозофска терминологија Категорија:Будистички појмови