Задовољство (пали: -{kāma}- или -{sāmisa sukha}-) је пријатан осећај настао услед дражења чула.
Буда је учио да задовољства чула треба посматрати као опасност, јер из њих настају разне невоље и патња. Он је саветовао напуштање жеђи за чулним задовољствима, као важан корак ка ослобођењу.
Будино учење
Буда признаје да је раније уживао и био везан задовољствима чула, али касније, кад је разумео њихов настанак, привлачност и опасност, напустио је жеђ за задовољствима и постигао смирење ума. Он је након тога саветовао да "сагледамо опасност коју у себи носе и да је избегнемо" (M.I,85). Да бисмо то постигли, потребно је анализирати задовољство и схватити шта је привлачно, а шта опасно у њему, и како га напустити.Kratki govor o okeanu patnje
Извори задовољства
Анализирајући природу задовољства, Буда указује да човека привлаче "пожељне, примамљиве, допадљиве" дражи (облици, звуци, укуси, мириси, додири) које прима путем чула. Он наводи пет струна чулне жеље које везују човека:
Због чулне жеље, човек се заноси предметима чула:
Опасности задовољавања
Буда је учио да патња настаје из жеђи за задовољствима и постојањем:
Он указује на опасност задовољавања чула, наводећи разне послове којима се човек бави, услед чега мора да се суочи са хладноћом, врућином, повредама, и ризикује смрт од глади и жеђи. Такође указује на сукобе који настају услед угађања чулима:
Због задовољства, људи воде ратове и чине једни другима велико зло:
Такође, Буда је сматрао чулна задовољства узроком потиштености. Он је поредио уживање у чулним задовољствима са позајмљивањем туђих раскошних ствари (луксузна кола и драго камење), како би уживао у њима. Међутим, када власници узму своје ствари натраг, човек остаје потиштен.
Буда за човека који је везан струнама чулних задовољстава каже да је у загрљају несреће, демон са њим може радити шта му је воља, "попут јелена кад се уплете у мноштво замки и лежи беспомоћан; ловац са њим може да ради шта му је воља".Govor o plemenitom traganju
Немогућност задовољења
Међутим, ма колико угађали чулима, трајно задовољство не може бити постигнуто:
Буда је човека који гања задовољства чула поредио са уморним псом, који узалуд покушава да се засити глођући окрвављен костур. Он је задовољство још поредио са сном о дивним парковима, шумарцима, језерима, а кад се човек пробуди ничега од тога нема.Govor Potaliyi
Задовољавање као поремећај
Буда је поредио оног ко гања задовољства са оболелим од лепре, ”са ранама и пликовима по удовима, црви га изнутра рију”, који се чеше док не направи отворене ране, а онда их анестетизује изнад јаме са ужареним угљевљем. И што се више чеше, све гнојавије, смрдљивије и загађеније те ране постају. Па ипак, он налази одређено задовољство у чешању својих рана. Исто је тако са онима који ”горе грозницом задовољства чула”. Што се више препуштају задовољствима, то се њихова жеђ увећава и више горе грозницом. Па ипак, и даље налазе одређено задовољство у чулима.
Буда након тога објашњава да тај губавац, ако би се коначно излечио од лепре, сигурно не би завидео другом губавцу који прљи своје ране изнад јаме са ужареним угљевљем. Штавише, ако би сад неко њега, као здравог човека, покушао да вуче ка оној јами са ужареним угљевљем, он би се сигурно отимао, "јер та ватра у јами заиста боли, пржи и пече." Буда поентира да је она и раније једнако болела, пржила и пекла, само човек је човек оболео од лепре, чија су чула била поремећена, то погрешно доживљавао као пријатност.
Напуштање задовољавања
Буда је такође указао на излаз у погледу задовољавања чула, који се састоји у укидању жеђи. Он је саветовао да треба избегавати задовољства, али и самомучење (види средњи пут):
Врхунско задовољство
мини|Статуа Буде (Гандара, 1-2. в.)
Буда је говорио да постоји врхунско задовољство које није повезано са задовољењем чула:
Тумачења
Задовољство је искуство које улепшава наш живот, али ако постане опсесија, тада може бити врло деструктивно. То се може догодити барем на три начина: Природа органа чула је таква да их дужа стимулација отупљује, па је за исти ниво задовољства потребна јача стимулација. Тиме се упада у зачарани круг трагања за новим задовољствима и још јачом стимулацијом. Жеђ за задовољством може нас навести да на људе не гледамо као на оно што заиста јесу, већ као на средства за прибављање задовољства. Ово нас може учинити крајње себичним и склоним манипулацијама. Задовољства појачавају у свести фантазије и мисли везане за задовољства, чиме изазивају чежњу, узнемиреност и незадовољство, што може бити велика препрека за чист ум.Budizam od A do Ž
Литература
Референце
Види још Осећај (будизам) Шест чула (будизам) Будистичка терминологија
Спољашње везе Kratki govor o okeanu patnje Govor o plemenitom traganju Govor Potaliyi Govor Māgandiyi
Категорија:Будистички појмови Категорија:Етика Категорија:Емоције