Иконологија ( - слика, и - наука) представља метод у историји уметности, где се поред иконографије проучавају и симболички аспекти уметничког дела, као и њихова културолошка, социјална и историјска основа и тематика.Roelof van Straten, An Introduction to Iconography: Symbols, Allusions and Meaning in the Visual Arts. Abingdon and New York 1994, p.12.
Иконологија као метод се први пут појавио у Стразбуру у раду научника Да Варбург 1892. године, посвећена двема сликама Ботичелија. Концепт иконолошке анализе по први пут је користио да опише свој метод рада на фрескама које описују месеце у години у палати Скифаноија у Ферари. Са овим симболима Да Варбург је био у стању да опише садржај зидног сликарства. Иконолошку анализу почела је да се широко користи у Варбургској школи.Iconography and Iconology
Даљи развој иконологије омогућио је амерички научник немачког порекла Ервин Панофски,Victor Ljunggren Szepessy, "Panofsky - Iconology and Iconography". In The Marriage Maker: The Pergamon Hermaphrodite as the God Hermaphroditos, Divine Ideal and Erotic Object. MA thesis, University of Oslo 2014, p.16. који је 1939. године за њену примену дефинисао три фазе тумачења уметничког дела: предиконографска анализа; иконографска анализа; иконололошко тумачење.
Овај научник такође прави разлику између три нивоа тумачења: феноменолошко; садржајно; документарно.
Иконологијски метод је постављен у истраживању у области историје уметности као важно средство за проучавање различитих визуелних феномена од изузетног уметничког и историјског значаја - различитог раздобља, националног порекла и начина имплементације.
Референце
Категорија:Историја уметности Категорија:Иконе