Крушевачки округ је био административни округ у саставу Кнежевине Србије, односно Краљевине Србије (до 1918. године), а потом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918-1922).
Током Другог светског рата, за време окупације у периоду од 1941. до 1944. године, поново је постојао Крушевачки округ, који се налазио у саставу окупиране Србије.Уредба о административној подели земље (са уредбама о унутрашњој управи у Банату и о уређењу и управи у области Косова), Београд: Југоисток, 1942.
Административне поделе Према закону из 1890, округ је био подељен на шест срезова:Закон о административној подели Краљевине Србије (1890). uzzpro.gov.rs (датум приступа 7.12.2025) Алексиначки (Алексинац), 31 насељено место (села и вароши) Жупски (Александровац), 84 Моравски (Прћиловица), 43 Ражањски (Ражањ), 29 Расински (Крушевац), 77 Трстенички (Трстеник), 51
Након измене закона 1896,Српске новине, 25. феб. 1896. у округу су Варош Крушевац и четири среза: Жупски, Ражањски, Расински (76 места) и Трстенички (49) − Алексиначки и Моравски су пребачени у новосновани Нишки округ.
Начелство мини|лево|150п|Зграда Окружног начелства у Крушевцу Начелство је за своје потребе после ослобођења узело једну зграду поред цркве, где се уселило особље. У тој згради су били до 1844. године када се усељавају у кућу Петра Лазаревића коју су откупили за те потребе. Затим су купили магацин правителствениј који је адаптиран и у њега се уселило начелство 1848. године. Купљена кућа Радована Петровића, бившег начелника, била је усељена 1861, а већ 1863. године начелство се усељава у нову зграду која је направљена за потребе округа. Нова зграда начелства направљена је на месту где су били двори браће Френчевића, магацин за барут, апсана, стражаре и друго, све то ограђено високим плотом.
Пошто је све то било недовољно, донета је одлука да се сагради зграда начелства која ће задовољити функционисање његових служби, и напокон је једна од најлепших зграда завршена и усељена 1904. године.
Исправник окружни 1833-1836 Вучко Мутавџић (?-1851), из Тоболца 1836-1837 Милосав Браљинац (1779-1849), из Браљине 1837-1838 Стојан Јовановић Начелници Крушевачког округа 1839-1842 Петар Цукић-Лазаревић (?-1849) 1842-1857 Радован Петровић (1791-?), из Крушевца 1857-1859 Јоца Наумовић (1813-1879), из Параћина 1859-1860 Милија Бугарин 1860-1861 Јован Димитријевић 1861-1868 Павле Мутавџић (1818-1888), из Тоболца 1868-1869 Владимир Васић, из Крагујевца 1869-1874 Милан Јанковић 1874-1875 Живојин Блазнавац 1875-1876 Илија Коцић 1876-1881 Владимир Васић (други пут) 1881-1882 Димитрије Брзаковић (1826-?) 1882-1886 Димитрије Ђорђевић 1886-1891 Антоније Пантовић 1891-1892 Лука Вукомановић 1892-1893 Тодор Спасојевић 1893-1894 Драгољуб Јовановић 1894-1897 Никола Андробашић (1832-1901), из Крушевца 1897-1898 Сретен М. Лазаревић (1838-1916), из Баљковца 1898-1900 Миодраг А. Протић (1863-1900), из Крушевца 1900-1901 Михаило Обрадовић 1901-1902 Ђорђе Карајовановић 1902-1903 Милош Ђорђевић 1903-1904 Петар Благојевић 1904-1905 Драгутин Тодоровић 1905-1906 Светолик Ђ. Здравковић (1871-1950), из Крушевца 1906-1907 Милош Ђорђевић (други пут) 1907-1908 Др Ђорђе Бошковић (1866-1931), из Ужица 1908-1909 Живојин Аранђеловић 1909-1912 Љубомир Марковић (1857-?), из Крушевца 1912-1914 Павле Поповић 1918-1922 Марко Новаковић, из Шапца
Види још Расински управни округ
Референце
Литература
Категорија:Окрузи Кнежевине Србије Категорија:Окрузи Краљевине Србије Категорија:Окрузи и жупаније Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Категорија:Историја Крушевца Категорија:Историја Трстеника Категорија:Историја Ражња Категорија:Историја Алексинца Категорија:Историја Александровца