Моша Шоамовић (Ниш, 17. јун 1876 — Ниш, фебруар 1942) био је српски ликовни уметник јеврејско сефардског порекла. Припадао је генерацији уметника стасалих у Србији у првој половини 20 века. Као минхенски ђак, професор нишке гимназије, дародавац уметничких дала новооснованом нишком Музеју 1933. године, вредан педагог, активиста, учесник у друштвеном и верском животу Ниша, Шоамовић је дао значајан допронос развоју нишке културе прве половине 20. века.Драгољуб Ж. Мирчетић, Један век ликовне уметности у Нишу, Народне новине, Ниш, XIX-XX век, 1976,10.

Остаће запамћен и по томе што је прва опширнија истраживања његове биографије урадио Љубомир Никић, када се поводом изложбе у Сомборској галерији повела расправа о томе да Моша Пијаде и Моша Шоамовић нису иста личности.Љубомир Никић, Моша Пијаде и Моша Шоамовић, Зборник за ликовне уметности 10, Матица српска, Нови Сад, (1974). стр. 413—425.

Шоамовић је, као Јевреј, био један од 10.000 страдалника који су у Другом светском рату трагично завршили на нишком стратишту Бубањ. Његовом смрћу Ниш је изгубио једног вредног професора, педагога, добротвора и сликара портретисту.Небојша Озимић, Јевреји у Нишу, Хуманитас - стручни часопис студената Универзитета у Нишу 1-4, 2001.

Живот и каријера Мо­ша Шоамовић, према непоузданим подацима рођен је 1876. године у Нишу, у трговачкој породици Шоамовић (од оца Бењамина и мајке Зумбуле).

Након заврешене највероватније јеврејске основне школе, Мо­ша Шоамовић је уписао Прву нишку гимназију, у којој је у том периоду цртање предавао С. Никшић-Лала, који је запазио даровитост младог ученика. Претпоставља се да је на професорову идеју Моша наставио даље школовање.

Као питомац Потпоре,Игњат Шланг, Јевреји у Београду, Београд, 2006. гл. 20 Моша Шоамовић је 1903. године уписао Краљевску академију ликовне уметности у Минхену у класи професора Раупа. На Академији и код истог професора заједно са Мошом студирао је и познати нишки сликар и ака­демик Боривоје Стевановић (1878-1976), који је највероватније утицао на Мошу да се школује у Европи. мини|десно|200п|Зграда Првеа нишка гимназије из 1922. у којој је између два рата Шоамовић био на дужности учитеља цр­тање и писање 200п|мини|У једној од оваквих соба у Логору смрти на Црвеном крсту у Нишу, Моша Шоамовић провео је последње дане живота, пре стрељња на стратишту Бубањ 200п|мини|Међу стрељаним логорашима на Бубњу био је Моша Нема поузданих података да је Мо­ша Шоамовић завршио Академију, јер се средином 1907. године вратио у Ниш. У родном граду, запослио се као професор цртања и лепог писања у Нишкој гимназији у којој је радио до првих ратних дана 1914. године.

Године 1908. венчао се нишлијком Бертом Буном са којом је изродио двоје деце: сина Бору (1909) и кћерку Рахе­лу, удату Исаковић (страдала са сином и мужем). Породица је ста­новали у Пашићевој ул. бр. 51 у Нишу.

За време Првог светског рата Моша је живео као избеглица у Крагујевцу (1915—1919), у коме је прво 1918. био наставник за предмета вештине, у општинској реалној гимназији, а потом је и једно кратко време по ослобођењу радио у Крагујевачкој гимназији као професор цртање и писање.

Време између два рата Моша Шоамовић је провео на дужности учитеља предмета вештине у Нишу, где је предавао цр­тање и писање, у Мушкој гимназији, а повремено и у Првој стручној про­дужној школи, популарно названој занатлијска.Радивоје М. Петковић, Прва нишка гмназија 1878-1968, Ниш, (1972). стр. 189, 75 и 126. На тој дужности дочекао је и 1941. годину - Први светски рат, непријатељску окупацију, и холокауст Јевреја.Мушка гимназија у Нишу, Извештај за школске године, Ниш 1928 1933/34 – 1939/40

Моша Шоамовић је био повучен и неупадљив човек, понека спреман на шалу, који није волео да се хвали и показује своје цртеже, а;

Тачан датум смрти, као и рођења, Моше Шоамовића, није познат (највероватније је то фебруар 1942), када је као припадник јеврејске верске заједнице засигурно делио судбину већине својих суграђана Јевреја. Током прве године рата 1941. године, месеца октобра, Моша је ухапшен и одведен у Концентрациони логор Црвени крст у Нишу, где је поуздано се зна био у заточеништву све до 12. фебруара 1942. године, када је група затвореника (105) извршила пробој и бекство из логора. У знак одмазде Немци су одмах започели масовно стрељење, око 1.800 логораша. Први на удару били су сви Јевреји, који су до тог датума затекли у логору. Њихова коначна ликвидација на Бубљу завршена је 17. и 19. фебруара 1942. Тада је највероватније страдала и трочлана породица Шоамовића, чија су тела завршила у једну од претходно ископаних рака на стратишту Бубањ.Небојша Озимић, Јевреји у Нишу, Хуманитас - стручни часопис студе­ната Универзитета у Нишу 1-4, 2001, pр.90-91.

Дело Улога Моше Шоамовића у запрложеној нишкој култури с прве половине 20. века најзначајнија је у области просветитељства (просвете) него сликарства. Као вишегодишњи гимназијски „учитељ вештина" он је образовао бројне генерације ученика, просвећујући их у правом смислу те речи. Моша ће остати у историји Нишког школства запамћен као вредан педагог, добар методичар, активан у друштвеном животу школе, омиљен мећу колегама и сарадницима.

Признати српски сликар Бора Барух и још много будућих нишких сликара озбиљније је почело да се бави сликарством у Првој нишкој гимназији, захаљујући поукам Моше Шоамовића њиховог наставника ликовног.А. Челебоновић, Комеморативна изложба сликарских радова Боре Баруха 1911-1942, УЛУС, Београд 18. октобар - 2. новембар 1951

Моше Шоамовића је свесрдно помагао јеврејску црквеношколску општину, и био је међу првима који су се укључили у организацију заштите културних добара са подручја Ниша и околине. Као учесник Прве годишње скупштине Музејског друштва, би је међу првим дародавацима и својим ликовним делима, помогао оснивање завичајне галерије Народног музеја у Нишу.

Ликовно стваралаштво 200п|мини|Моша Шоановић Портрет, техника-цртеж, оловка Тематика ликовног интересовања Моше Шоамовићa претежно је била портрет, техника-цртеж. То на неки начин потврђује и податак да су његови радови које поседује Народни музеј Ниш највећим делом изведени оловком. Ово Мошино опредељење највероватније је настало у Минхену где је студирао код Раупа, који, према подацима из његове биографије, водио цртачки одсек.

Шоамовић није стварао по неком шаблону, већ је преносио на цртеж оно што би тренутно привукло његову пажњу. На Мошиним цртежима некад је то била дечија глава, довољно интересантна да сликар не разрађује доње партије. Други пут је сликао цело попрсје или и допојасни портрет, и на њему понекад додавао помоћни мобилијар: столицу, сто итд. Позадина Мошиних портрета у већини случајева је слободна, са понеком нужном интервенцијом, тек толико да се јаче истакне први план и наговести правац осветљења.

Шоамовићева линија је, реалистичка и сигурна, цртеж мекан, разгибан, најчешће без оштрих ивица. Док је акцентуацију остваривао наглашенијим трагом оловке, задебљањима, али и простором светлих партија, које би требало да означе граничне тачке на које пада светлост.

Изложбе слика У јавном уметничком животу Моша Шоамовић наступао је ретко, а на уметничким изложбама за живота, према досадашњим сазнањима излагао је углавном на колективним изложбама и то укупно пет пута. 1908. Београд, Аутопортрет и Студије I—IV, Прва изложба Српског уметничког удружења, Основна школа код Саборне цркве у Београду.Миодраг Коларић, Изложбе у Београду 1904-1911, Народни музеј Београд, 1990. 1910. Сомбор, Портрет - глава дечака, Прва српска уметничка сликарска и вајарска изложба у Угар­ској. 1913. Ниш, Портрети и Студије, заједно са Никшићевим историјским композицијама и Крстићевим иконама за иконостас Саборне цркве у Нишу.Златимир Марковић, Савремена ликовна уметност у Нишу, Зограф, Ниш, 9 1921. Сомбор, Студије I—VI, Изложба ликовних уметника из Београда, у групи независних уметника. 1931. Ниш, Изложба 115 Шоамовићевих дела, Свечана сала Мушке гимназије, у организацији Удружење ликовних уметника Моравске бановине.

Напомене

Референце

Спољашње везе Moša Šoamovic likovni pedagog i slikar

Категорија:Рођени 1876. Категорија:Умрли 1942. Категорија:Уметници из Ниша Категорија:Српски Јевреји Категорија:Српски сликари Категорија:Нишки сликари Категорија:Логор Црвени крст