мини|250п|Гепидска краљевина у свом највећем обиму (539-551. године)
Гепиди (, ) су били древни германски народ, који је у периоду велике сеобе народа од 4. до 6. века живео у разним областима централне Евеопе, а најдуже у источним крајевима Панонске низије, где је у периоду од друге половине 5. века до 567. године постојала Гепидска краљевина.
Према Јордану, име Гепиди потиче од готске речи гепанта што значи „спор”, јер су Гепиди заостајали у сеоби из Скандинавије.
Историја мини|250п|Гепиди у централној Европи око 476. године
Гепиди се најпре спомињу око 260. године, када су заједно са Готима напали Дакију. Године 375. Хуни их потчињавају. Поставши хунски вазали учествовали су у бици на Каталаунским пољима 20. јуна 451. године, коју је водио хунски вођа Атила. У тој бици на једној страни су се борили Хуни и низ германских племена, међу којима Гепиди и Остроготи, док су на другој страни били Гало-Римљани и такође германска племена, између осталих Визиготи са њиховим краљем Теодорихом II, који је нашао своју смрт на овом бојишту. Након Атилине смрти 454. године Гепиди, Остроготи и друга германска племена побунила су се против Хуна и победила их у бици на реци Недао.
мини|250п|Гепидски новац из прве половине 6. века
Гепиди су тиме добили хунске територије у Дакији, а са Источноримским царем Маркијаном (450-457) су склопили повољан мировни уговор. Недуго након одласка Острогота из Паноније (473) привремено су запосели Сирмијум, који је постао гепидска престоница. Одатле су привремено потиснути након повратка Острогота у Панонију (488), али пошто су Остроготи већ током 489. године кренули ка Италији, гепидска власт у Сирмијуму је обновљена, потрајавши све до 504. године, када је та област поново потпала под остроготску власт, док су у гепидској власти остала само подручја у Дакији. Мањи део Гепида који је заостао у Панонији под влашћу Острогота пресељен је између 523. и 526. године далеко на запад, у остроготску Провансу, на границу према Бургундима.
Иако је 535. године Византија преотела Сирмијум од Острогота, град су већ 536. године заузели Гепиди, учинивши га поново својом престоницом, а потом су пустошили и околину Сингидунума. О тадашњем успону гепидске државе сведочи и ковање златника од стране епидског краља Кунимунда у Сирмијуму.
Византијско царство се 546. године удружује са Лангобардима како би истерало Гепиде. Гепиди су слабили у борби са Лангобардима, који су живели у западним областима Паноније. Године 552. Лангобарди су поразили Гепиде, а непријатељства су се настављала и касније.
Након смрти цара Јустијијана I (565), Лангобарди позивају Аваре да им помогну у борби против Гепида. Током 567. године, Авари су поразили Гепиде и разорили њихову државу, отворивши простор продору Словена. Уплашени аварским успехом, Лангобарди су напустили Панонију (568) и отишли у Италију, а у тој сеоби придружио им се и мањи број поражених Гепида, који се временом интегришу и престају да постоје као посебам народ.
Референце
Литература
Спољашње везе
Мапа сеобе Гота и Гепида Мапа Гепидске државе Мапа Гепидске државе Мапа гепидских насеља у Трансилванији и Банату
Категорија:Германска племена Категорија:Историја Византије Категорија:Историја Србије у средњем веку Категорија:Историја Војводине у средњем веку Категорија:Историја Срема Категорија:Историја Бачке Категорија:Историја Баната