Арадо Ар 66 је био једномоторни, двоседни, тренажни двокрилац, развијен 1932. године. Поред тренажне улоге, коришћен је и у ноћним бомбардерским акцијама на Источном фронту.
Пројектовање и развој мини|300п|Мотор Argus As 10 авиона Арадо Ar 66 мини|300п|Цртеж авиона Арадо Ar 66 у 3 пројекције мини|300п|Хидроавион Арадо Ar 66 мини|300п|Aвион Арадо Ar 66C на скијама Последњи пројекат немачког конструктора Валтера Ретхелма пре него је отишао из Арадо-а био је извиђачко-тренажни авион Арадо -{Ar 66}-. Први модел -{Ar 66a}-, замишљен је да буде ловац. Ипак су летне карактеристике указале, да он не одговара улози ловца. Први лет -{Ar 66a}- обавио је 1932. године. Следећа варијанта авиона, била је -{Ar 66b}-. У ствари то је била модификација -{Ar 66a}-, само је имала пловке. Укупно је направљено 10 авиона тог модела. Заједно са произвидњом модела -{Ar 66b}-, кренула је и производња модела -{Ar 66c}-.
Авиони Арадо -{Ar 66}- су се показали као изванредни за обуку пилота бомбардера и јуришних авиона. У тој улози су мање или више остали до 1942. године, када су заједно са авионима Гота Gо 145 укључени у ескадриле ноћних бомбардера на источном фронту. Многе земље са којима је Немачка била савезник, имале су ове авионе у свом ваздухопловству.
Технички опис Труп: авиона Ar 76 састојао се од правоугаоне, заварене челичне цевасте просторне решеткасте конструкције са спољним додацима од лаких метала и дрвета тако да се добио елиптичан попречни пресек. Носач мотора од челичних цеви био је прекривен лимовима лаких легура до заштитног зида иза њега; остатак трупа био је пресвучен импрегнираним платном. У трупу се налазила једна отворена кабина са заштитним ветробранским стаклом.
Погонска група: Модел Ar 66 је био опремљен 8-мо цилиндричним ваздухом хлађеним, редним обрнути "V" распоред цилиндара, мотором Argus As 10С снаге 177 kW и двокраком дрвеном елисом фиксног корака и пречника 2,50 m. Резервоар за гориво запремине 175 литара је био смештем између мотора и заштитног зида испред седишта пилота. Резервоар за уље запремине 17 литара налазио се у моторном простору.
Крила су трапезастог облика константне ширине са заобљеним крајевима. По облику крила су била стреласта са углом стреле од 8о. Крила су имала два носача (рамењаче) која су направљена од дрвета и ребра направљена од шперплоче. Конструкција крила је потпуно обложена импрегнираним платном. Оба крила су била исте ширине и имала су исти размах, међусобом су била причвршћена металним упорницама и затегнута челичним жичаним затезачима. Горње крило је направљено из три дела. Централни део крила је снажним носачима (балдахином) везано за труп авиона а за њега се причвршћују спољни панели крила. На спољним панелима горњег крила су се налазили елерони. Доње крило је дводелно и причвршћено је за доњи део трупа и на доњем крилу се налазе елерони. Елерони горњих и доњих крила су били повезани крутом везом. Структура елерона је била дрвена иста као код крила а облога од импрегнираног платна. Горње крило је у односу на доње померено ка кљуну авиона и има позитиван диедар 2о.
Репне површине: су се састојале уобичајено од вертикалног стабилизатора са кормилом правца и хоризонталних стабилизатора са кормилима висине. Карактеристика овог авиона је у томе што је хоризонтални стабилизатор био постављен изнад трупа а испред вертикалног стабилизатора. Ово решење је вероватно изнуђено због баланса. Сви елементи репа су били формирани од металних оквира пресвучених импрегнираним платном.
Стајни трап: је имао две независне предње ноге које су се састојале од челичних виљушки зглобно везаних за труп авиона и вертикалног подупирача у кога је уграђен амортизер (гумена компресиона опруга пригушена уљем). Точкови су били опремљени нископритисним гумама и хидрауличним кочницама. Испод репа се налазила еластична дрљача.
Верзије Ar 66a - Први прототип. Ar 66b - Други прототип завршен као хидроавион. Ar 66B - Производна верзија хидроавиона. Произведено 10 примерака. Ar 66C - Серијски производни модел.
Производња У периоду од 1934. до 1940. године произведено је више од 6.000 авиона (поједини аналитичари наводе цифру од скоро 10.000 авиона). Поред производње у матичној фирми Арадо и филијали Арадо Шпанија авион Арадо Ar 66 се производио под лиценцама у фабрикама -{Ago}-, -{BFW}-, -{MIAG}- и -{Focke Wulf}-. Оперативно коришћење Коришћење авиона Арадо Ar 66 у Луфтвафе је почело 1933. године и трајало до самог краја рата 1945. године. Авион је коришћен поред основне намене, обуке пилота још и за извиђање и фотографисање из ваздуха, курирске послове, коришћен је као јуришни авион и лаки ноћни бомбаардер. После рата сачувани авиони овог модела су у Чехословачкој (до 1949.) и Румунији коришћени у војсци и аероклубовима за обуку и тренажу пилотаhttps://airwar.ru/enc/other1/ar66.html.
Земље у којима је коришћен овај авион
Референце
Литература
Schneider Helmut, Flugzeug-Typenbuch 1936, Leupzig, Herm. Beyer Verlag, 1936
Види још Поликарпов По-2 Гота GO 145 Бикер Bü 131 Јунгман Физир ФН Компанија Арадо Списак немачких ваздухоплова у Другом светском рату
Спољашње везе
http://www.aviation-library.org/database/handbook-aircraft-types.pdf https://silverhawkauthor.com/aviation/warplanes-of-germany-luftwaffe-arado-aircraft/ https://histaviation.com/ar_66.html https://airwar.ru/enc/other1/ar66.html https://aviastar.org/air/germany/arado_ar-66.php https://www.deutsches-museum.de/en/flugwerft-schleissheim/exhibition/military-aviation/translate-to-english-arado-ar-66 https://warmachinesdrawn.blogspot.com/2021/12/arado-ar66.html
Категорија:Војни авиони Категорија:Арадо авиони Категорија:Хидроавиони Категорија:Војни авиони 1930—1939. Категорија:Школско-борбени авиони Категорија:Извиђачки авиони Категорија:Авиони Другог светског рата Категорија:Немачки школско-борбени авиони Другог светског рата Категорија:Немачки школско-борбени авиони 1930—1939.