Роберт Бернард Алтман (; Канзас Сити, 20. фебруар 1925 — Лос Анђелес, 20. новембар 2006) је био амерички режисер, сценариста и продуцент.
Учествовао је у Другом свјетском рату као пилот. Након рата студирао је технику на универзитету Мисури, а затим је радио као новинар, пишући и објављујући приче. Године 1946, са Г. В. Џорџом написао је сценарио за филм Тјелохранитељ Ричарда Флајшера, а од 1949. до 1955. године режирао је рекламе и документарне филмове.
На играном филму је као редитељ дебитовао 1955. филмом Делинквенти (), а 1957. био је коредитељ са Ф. В. Џорџом у Причи о Џејмсу Дину (). Ниједан од тих филмова није привукао већу пажњу критике. Потом га је Алфред Хичкок ангажовао у својој ТВ-серији Алфред Хичкок вам представља. Од 1957. до 1967. режирао је неколико епизода серија Бонанца, Луде двадесете и Аутобуска станица. Филму се вратио 1968. и режирао је два наслова осредње вриједности : Одбројавање (, 1968) и Тога хладнога дана у парку (; 1969).
Филмом M.A.S.H (1970) постигао је велики успјех код критике и публике и освојивши Гран при у Кану када га је већина критичара прогласила најеминетнијим представником модерног америчког филма. Исте године режирао је ексцентричну комедију Брустер Маклауд. У сљедећих пет година режирао је Привиђења (; 1972), Калифорнијски покер (; 1974), три жанровски јасно профилисана филма - вестерн Коцкар и блудница (, 1971), детективски филм Приватни детектив (, 1973). према роману Рејмонда Чандлера као и гангстерски филм Сви смо ми лопови (, 1974). У ове филмове унио је обиљежја свог стила: склоност према разарању америчких митова, успоравање акције наглашавањем атмосфере и психолошке разраде ликова, форсирање случајности чиме се разбија каузалност нарације. Врхунац Алтманове редитељске каријере представља филм Нешвил (1975). Слиједила је креативна стагнација, да би средином деведесетих снимио неколико значајних филмова: Играч (, 1992); Кратки резови (, 1993) и Висока мода (1994), a 2001. Госфорд парк.
Младост и каријера
Алтман је рођен 20. фебруара 1925, у Канзас Ситију у Мисурију, као син Хелен (рођене Метјуз), потомка путника са брода Мејфлауер родом из Небраске, и Бернарда Клемента Алтмана, богатог продавца осигурања и аматерског коцкара, који је потицао из породице више класе. Алтманово порекло је немачко, енглеско и ирско; његов деда са очеве стране, Франк Алтман старији, англицизовао је писање презимена из „-{Altmann}-” у „-{Altman}-”. Алтман је имао католичко васпитање, али није наставио да прати или практикује религију као одрасла особа,"Interview: Robert Altman", The Guardian иако су га називали „неком врстом католика” и католичким редитељем. Похађао је исусовске школе, укључујући средњу школу Рокхерст у Канзас Ситију. Матурирао је на војној академији Вентворт у Лексингтону у Мисурију 1943. године.
Године 1943. Алтман се придружио Ваздухопловним снагама војске САД у својој 18. години. Током Другог светског рата, Алтман је летео на више од 50 бомбардерских мисија као члан посаде на B-24 Либерејтору са 307. Бомбардерском групом у Борнеу и Холандској Индији.
После отпуста из војске 1946. године, Алтман се преселио у Калифорнију. Радио је на оглашавању за компанију која је изумила машину за тетоважу ради идентификације паса. Ушао је у филмски рад из хира, када је продао сценарио фирми RKO за филм из 1948. под насловом Телохранитељ, који је написао заједно са Џорџом В. Џорџом. Алтманов брзи успех га је охрабрио да се пресели у Њујорк, где је покушао да створи каријеру писца. Након што у томе није успео, 1949. се вратио у Канзас Сити, где је прихватио посао режисера и писца индустријских филмова за компанију Калвин. У фебруару 2012 редитељ Гари Хагинс пронашао је један рани Калвинов филм у Алтмановој режији режији Алтмана, под насловом Модерни фудбал (1951).
Алтман је режирао 65 индустријска и документарна филма пре него што га је 1956. године унајмио локални бизнисмен да пише и режира играни филм у Канзас Ситију о малолетничкој делинквенцији. Филм под насловом Деликвенти, направљен за 60.000 америчких долара, купило је предузеће Уједињени уметници за 150.000 америчких долара, и пласиран је на тржиште 1957. године. Мада примитиван, овај тинејџерски експлоатациони филм је садржао основе Алтмановог каснијег рада у виду његове употребе неформалног, натуралистичког дијалога. Са овим успехом, Алтман се преселио последњи пут преселио из Канзас Ситија у Калифорнију. Он је корежирао Џејмс Динову причу (1957). Овај документарац је са журбом пласиран у биоскопе да би се искористила недавна смрт глумца и задовољила потражња следбеника његовог настајућег култа.
Као редитељ познат је по израженој критичности према америчком друштву и преиспитивању вредности друштва у својим филмовима, кадрирању великог броја глумаца у једној сцени и честим покретањем камере.
Филмографија Играни филмови
(-{The Delinquents}-, Алтманов биоскопски деби, 1956) (-{Pot au feu}-, кратки филм, 1965) (-{Girl Talk}-, кратки филм, 1966) (-{The Party}-, кратки филм, 1966) (-{Speak Low}-, кратки филм, 1966) (-{Ebb Tide}-, кратки филм, 1966) (-{Countdown}-, 1968) (-{That Cold Day in the Park}-, 1969) -{M.A.S.H}-, 1970 Брустер Меклауд (-{Brewster McCloud}-, 1970) Коцкар и блудница (-{McCabe & Mrs. Miller}-, 1971) -{Images}-, 1972 Приватни детектив (-{The Long Goodbye}-, 1973) Сви смо ми лопови (-{Thieves Like Us}-, 1974) Калифорнијски покер (California Split, 1974) Нешвил (Nashville, 1975) Буфало Бил и Индијанци (-{Buffalo Bill and the Indians, or Sitting Bull's History Lesson}-, 1976) Три жене (-{3 Women}-, 1977) Свадба (-{A Wedding}-, 1978) Квинтет (-{Quintet}-, 1979) Идеалан пар (-{A Perfect Couple}-, 1979) Здравље (-{Health}-, 1980) Попај (-{Popeye}-, 1980) Џими Дин, врати се (-{Come Back to the Five and Dime, Jimmy Dean, Jimmy Dean}-, 1982) Стримерс (-{Streamers}-, 1983) Тајна част (-{Secret Honor}-, 1984) (-{O.C. & Stiggs}-, 1984, приказан 1987) Луди за љубављу (-{Fool for Love}-, према комаду Сема Шепарда, 1985) (-{Beyond Therapy}-, 1987) (-{Aria}-, сегмент -{Les Boréades}-, 1987) Винсент и Тео (-{Vincent and Theo}-, 1990) Играч (-{The Player}-, 1992) Кратки резови (-{Short Cuts}-, 1993) Висока мода (-{Prêt-à-Porter}-, познат и под називом -{Ready to Wear}-, 1994) Канзас Сити (-{Kansas City}-, 1996) (-{The Gingerbread Man}-, 1998) (-{Cookie's Fortune}-, 1999) (-{Dr. T & the Women}-, 2000) (-{Gosford Park}-, 2001) (-{The Company}-, 2003) Кућни пријатељ из прерије, негде и као -{The Last Show}- 2006)
Референце
Литература
Robert Altman Bibliography (via UC Berkeley) , Cracow.
The director's commentary on the McCabe & Mrs. Miller DVD, while focusing on that film, also to some degree covers Altman's general methodology as a director. Judith M. Kass. Robert Altman: American Innovator early (1978) assessment of the director's work and his interest in gambling. Part of Leonard Maltin's Popular Library filmmaker series. The English band Maxïmo Park have a song named "Robert Altman", a b-side to their single "Our Velocity" The Criterion Collection has released several of Altman's films on DVD (Short Cuts, 3 Women, Tanner '88, Secret Honor) which include audio commentary and video interviews with him that shed light on his directing style. Charles Warren, in the Stanley Cavell special issue, Jeffey Crouse (ed.). Rick Armstrong, "Robert Altman: Critical Essays" Actors, historians, film scholars, and cultural theorists reflect on Altman and his five-decade career...(McFarland, February 18, 2011)
Description and details on the Short Cuts Soundtrack for more in-depth information about this title. Helene Keyssar, Robert Altman's America. Oxford, 1991
Спољашње везе
-{Robert Altman at the Criterion Collection}- -{Listen to Robert Altman discussing his career – a British Library recording.}- -{Robert Altman bibliography via UC Berkeley Media Resources Center}- -{Still up to mischief – The Guardian, May 1, 2004}- -{Reverse Shot interview}- -{Ebert's Altman Home Companion }- -{Gerald Peary interview}- -{Literature on Robert Altman}- -{"Altman: Would you go to a movie that was hailed as a masterpiece?" by Roger Ebert }- -{Bomb magazine interview -{Artist of the Month: Robert Altman at Hyena Productions }-
-{The films of Robert Altman, Hell Is For Hyphenates, June 30, 2014}- -{Robert Altman Obituary, by Stephen Rea, 'Field Day Review 3' (Dublin, 2007) }- Видео , 11 min. , 7 min. , 90 min. , 60 min.
Категорија:Рођени 1925. Категорија:Умрли 2006. Категорија:Амерички редитељи Категорија:Амерички сценаристи Категорија:Амерички филмски продуценти Категорија:Добитници награде Оскар Категорија:Добитници награде Златни глобус Категорија:Добитници награде БАФТА Категорија:Умрли од леукемије