__БЕЗКН__
-{Microsoft}- (; skr. -{MS}-; ) — američka međunarodna korporacija sa sedištem u Redmondu, Vašington, koja razvija, proizvodi, licencira, prodaje računarski softver, korisničku elektroniku, te lične računare i servise. Njihov najpoznatiji softver je serija operativnih sistema -{Windows}-, paket -{Microsoft Office}-, kao i veb-pregledač -{Microsoft Edge}-. Njihovi hardverski proizvodi su poznata konzola -{Xbox}- i serija tableta -{Microsoft Surface}-. -{Microsoft}- je najveći proizvođač softvera ako se u obzir uzme prihod. Takođe je jedna od svetskih najvrednijih kompanija.
-{Microsoft}- su osnovali Bil Gejts i Pol Alen 4. aprila 1975. godine za razvoj i prodaju programskog jezika -{BASIC}- za računar -{Altair 8800}-. Nastojali su da dominiraju tržištem operativnih sistema za lične računare sa -{MS-DOS}--om sredinom 1980-tih, što je popraćeno -{Microsoft Windows}--om. Početna javna ponuda kompanije iz 1986. i naknadni rast u njenoj ceni deonica, učinile su trojicu ljudi milijarderima, a među zaposlenima, 12 hiljada su postali milioneri. Od 1990-tih, -{Microsoft}- se značajno ogradio od tržišta operativnih sistema i napravio je više kupovina preduzeća. U maju 2011, -{Microsoft}- je preuzeo firmu -{Skype}- za 8,5 milijardi dolara u svojoj najvećoj akviziciji do tada.
Od 2013. godine, -{Microsoft}- je dominantan na tržištu operativnih sistema koji su kompatibilni sa -{IBM PC}--em, kao i uređivačkih softverskih paketa (-{Microsoft Office}-). Kompanija takođe proizvodi širok spektar drugih programa za desktope i servere, te je aktivan u područjima internetske pretrage (-{Bing}-), industrije video-igara (-{Xbox}-, -{Xbox 360}-, -{Xbox One}- i -{Xbox Series X/S}-), digitalnih servisa (-{MSN}-), te na tržištu mobilnih telefona (-{Windows Phone}-). U junu 2012, -{Microsoft}- je ušao na tržište ličnih računara po prvi put pokretanjem serije tableta -{Microsoft Surface}-.
Sa akvizicijom uređaja i servisa odeljenja preduzeća -{Nokia}- radi formiranja brenda -{Microsoft Mobile}-, kompanija ulazi na tržište pametnih telefona, nakon prethodnog pokušaja projektom -{Microsoft Kin}-, koji je okončan nakon akvizicije firme -{Danger Inc}-.
Istorija 1972–83: Osnivanje i početak мини|лево|Pol Alen (levo) i Bil Gejts (desno) 19. oktobra 1981, u „moru” računara nakon potpisivanja ugovora. IBM je nazvao Microsoft u julu 1980. Ispitivanje o programskim jezicima za njihovu nadolazeću liniju računara; nakon propalih pregovora sa drugom kompanijom, IBM je dao Microsoftu ugovor za razvoj OS-a za novu liniju računara. Pol Alen i Bil Gejts, prijatelji iz detinjstva sa strašću za računarskim programiranjem, tražili su priliku da naprave uspešan posao koristeći zajedničke veštine. Godine 1972. oni su osnovali svoju prvu kompaniju -{Traf-O-Data}-, koja je nudila rudimentarne računare koji su pratili i analizirali automobilske podatke. Alen je otišao da studira računarstvo na Univerzitetu u Vašingtonu, a kasnije se ispisao da bi radio u -{Honeywell}--u. Gejts je počeo studije na Harvardu. Članak magazina -{Popular Electronics}- u januaru 1975. godine opisivao je MITS-ov Altair 8800 mikroračunar. Alen je dao predlog da bi mogli programirati bejsik prevodilac za uređaj, a nakon poziva Gejtsa koji je tvrdio da ima prevodilac koji radi, MITS je zahtevao demonstraciju. Pošto oni nisu imali isti, Alen je radio na simulatoru za Altair dok je Gejts razvijao prevodioca. Iako su razvili prevodioca na simulatoru, a ne na stvarnom uređaju, prevodilac je radio besprekorno kada su ga demonstrirali za MITS-u u gradu Albukerki, Novi Meksiko u martu 1975; MITS se složio da ga distribuiraju i marketinški ga označe kao Altair bejsik. Pristupljeno 17. 7. 2010. Alen i Gejts su zvanično osnovali Microsoft, 4. aprila 1975. godine, sa Gejtsom kao glavnim izvršnim direktorom (). Alen je došao na ideju sa originalnim imenom „Micro-Soft,” kombinacijom reči mikroprocesor i softver, kako se navodi u članku iz 1995. godine -{Fortune}- magazina. U avgustu 1977. godine kompanija je sklopila sporazum sa -{ASCII Magazine}--om u Japanu, što je uzrokovalo osnivanjem njihovog prvog međunarodnog ureda, „ASCII Microsoft”. Kompanija se premestila na novu lokaciju u Belvju u januaru 1979. godine.
Microsoft je ušao na tržište operativnih sistema 1980. godine sa svojom verzijom Juniksa, zvanim Heniks. Ipak, MS-DOS je taj koji je učvrstio dominantnost kompanije. Posle propalih pregovora sa kompanijom Digital Research, IBM je sklopio ugovor sa Microsoftom u novembru 1980. godine za omogućavanje verzije operativnog sistema CP/M, koji je podešen za korištenje u nadolazećem IBM-ovom računaru. Za ovaj ugovor, Microsoft je kupio CP/M klon nazvan 86-DOS od kompanije Seattle Computer Products, brendirajući ga kao MS-DOS, kojeg je kasnije IBM rebrendirao u PC DOS. Prateći izdavanje IBM PC-a u augustu 1981. godine, Microsoft je zadržao autorska prava za MS-DOS. Pošto je IBM autorski zaštitio IBM PC BIOS, druge kompanije su morale uraditi „obrnuto inženjerstvo” u cilju da se hardver koji nije IBM-ov pokreće kao IBM PC kompatibilan, ali nijedna takva restrikcija se nije primenjivala na operativne sisteme. Zbog različitih faktora, kao npr. MS-DOS-ove dostupne softverske selekcije, Microsoft je na kraju postao vodeći proizvođač operativnih sistema za lične računare. Kompanija se proširila na nova tržišta sa izdavanjem Microsoft Mausa 1983. godine, kao i na izdavačko odeljenje zvano Microsoft Press. Pol Alen je odustao od Microsofta u februaru nakon otkrivanja Hodžkinove bolesti.
1984–94: Windows i ofis Dok je istovremeno razvijao novi operativni sistem sa IBM-om 1984. godine, OS/2, Microsoft je izdao Windows, grafičku ekstenziju za MS-DOS, 20. novembra 1985. Microsoft je preselio svoje sedište u Redmond, 26. februara 1986, te je 13. marta preduzeće postalo javno; pri rastu na berzi napravljene su procene od 4 milijardera i 12.000 milionera među Microsoftovim zaposlenicima. Zbog partnerstva sa IBM-om 1990. godine, Federalna trgovinska komisija usmerila je pažnju na Microsoft zbog mogućeg dosluha; to je označilo početak preko deceniju dugih zakonskih sukoba sa vladom SAD-a. Microsoft je izdao svoju verziju sistema OS/2 za original equipment manufacturers (OEM-ovi) 2. aprila 1987; u međuvremenu, kompanija je radila na 32-bitnom operativnom sistemu, Microsoft Windows NT, koristeći ideje iz OS/2; koji je došao 21. jula 1993, sa novim modularnim kernelom i Win32 aplikativnim programskim interfejsom (API), praveći jednostavniji porting sa 16-bitnog (baziranog na MS-DOS-u) Windows-a. Kada je Microsoft informisao IBM u vezi sa NT-om, OS/2 partnerstvo je prekinuto.
Godine 1990, Microsoft je predstavio svoj uređivački paket, Microsoft ofis. Softver je objedinjavao odvojene uređivačke aplikacije za produktivnost, poput Microsoft vorda i Microsoft eksela. Dana 22. maja, Microsoft je pokrenuo Windows 3.0 sa aerodinamičnom grafikom korisničkog interfejsa i poboljšanim mogućnostima zaštićenog načina rada za Intel 386 procesore. I ofis i Windows postali su dominantni u svojim područjima. Novell, konkurent Vordu iz perioda 1984–1986, podneo je tužbu godinu dana kasnije tvrdeći da je Microsoft ostavio deo svojih API bez dokumentacije kako bi stekao konkurentsku prednost.
Dana 27. jula 1994, odeljenje pravosuđa SAD-a, odeljenje za sprečavanje monopola uknjižilo je Izjavu konkurentskog uticaja koja govori: „S početkom 1988. godine i nastavkom do 15. jula 1994. godine, Microsoft je inducirao većinu OEM-ova radi pokretanja protivkonkurentskih licenci „po procesoru”. Pod licencama „po procesoru”, OEM plaća Microsoftu naknadu za licencu (tantijeme) za svaki računar koji proda, a koji sadržava određeni mikroprocesor, bilo da OEM prodaje računar sa Microsoftovim operativnim sistemom ili ne. U učinku plaćanje licencnih naknada Microsoftu kada Microsoftov proizvod nije korišten smatra se globom, ili taksom, na OEM-ovo korištenje računarskog PC operativnog sistema. Od 1988. godine, Microsoftova upotreba licenci „po procesoru” je povećana.”
1995–2005: Internetska 32-bitna era мини|Bil Gejts daje svoju depoziciju 1998. za SAD protiv Microsofta ročište. Jednom kada je US Department of Justice 1993. preuzeo od Federalne trgovinske komisije, dugotrajno pravno prepucavanje je usledilo između Microsofta i odela, rezultirajući u raznim naseljima i moguće blokirane integracije. Microsoft je upirao prstom na kompanije poput AOL-Time Warnera u svoju odbranu.
Prateći Bil Gejtsov interni „Internet Tidal Wave memo” 26. maja 1995. godine, Microsoft je počeo redefinisati svoje ponude i širiti svoje proizvodne linije u računarskom umrežavanju i Vebu. Kompanija je izdala Windows 95 24. augusta 1995. godine, ističući „multitasking-po-prioritetu”, potpuno novi korisnički interfejs sa Novelovom start tipkom, te 32-bitnom kompatibilnošću; jednaku sa NT-om koja je omogućavala Win32 API. Windows 95 je došao uvezan sa Onlajn servisima MSN i, za OEM-ove, Internet Eksplorerom. Internet Eksplorer nije bio uvezan sa retail Windows 95 kutijama jer su kutije bile printane pre nego je tim završio internetski preglednik, te je umesto toga bio uključen u „Windows 95 Plus!” paket. Granajući se na novo tržište u 1996. godini, Microsoft i NBC Universal kreirali su novu 24/7 kablovsku TV-stanicu za vesti, MSNBC. Microsoft je napravio Windows CE 1.0, novi operativni sistem dizajniran za uređaje s malom memorijom i ostalim ograničenjima, poput ličnog digitalnog asistenta. U oktobru 1997, odeljenje pravosuđa upisao je kretanje u Federalni sud distrikta, tvrdeći da je Microsoft prekršio sporazum potpisan 1994. godine i zatražio od suda da zaustavi uvezivanje Internet Eksplorera sa Windows-om.
Bil Gejts je predao poziciju generalnog direktora (CEO) 13. januara 2000. godine Stivu Balmeru, Gatesovom starom prijatelju sa koledža i zaposleniku Microsofta od 1980. godine, praveći novu poziciju za sebe kao Chief Software Architect (). Različite kompanije uključujući i Microsoft formirale su savez Trusted Computing Group u oktobru 1999. godine da, između ostalog, povećaju sigurnost i zaštite intelektualno vlasništvo kroz prepoznavanje izmena u hardveru i softveru. Kritičari opisuju savez kao način pojačanja diskriminirajućih ograničenja oko toga kako korisnici koriste softver, te oko toga kako se računari ponašaju – kao oblik digitalnog upravljanja pravima; na primer, scenario gde računar nije samo osiguran za svog vlasnika, nego osiguran i protiv njega takođe. Dana 3. aprila 2000. godine, pala je presuda u slučaju Sjedinjene Države protiv Microsofta, nazivajući kompaniju „zloupotrebni monopol”; Microsoft se izmirio sa pravosuđem SAD-a 2004. godine. Dana 25. oktobra 2001. godine, Microsoft je izdao Windows Iks-Pe, spajajući uobičajene i NT linije pod NT kodnom bazom. Kompanija je izdala i Xbox kasnije iste godine, ulazeći na tržište igračih konzola kojim su dominirali Soni i Nintendo. U martu 2004. Evropska unija je donela zakonski akt protiv kompanije, navodeći da je zloupotrebila svoju dominantnost sa Windows-om, što je uzrokovalo presudu od 497 miliona eura (613 miliona dolara) i zahtevanje novih verzija Windows-a XP bez programa za medije Windows media plejera, zvane Windows Iks-Pe houm edišn N i Windows Iks-Pe profešnal N.
2006–10: Windows vista, mobajl i Windows 7 мини|Stiv Balmer na MIX događaju u 2008. U intervjuu o njegovom stilu upravljanja u 2005, on je spomenuo da je njegov prvi prioritet bio da dovede u red ljude koji su pod njegovom „palicom“. Balmer je takođe potvrdio da treba nastaviti pratiti nove tehnologije iako bi početni pokušaji propali, navodeći originalne pokušaje sa Windows-om kao primer.