Партеније IV Цариградски (; преминуо после 1685.) је био васељенски патријарх Цариграда пет пута (1657–1662, 1665–1667, 1671, 1675–1676, 1684–1685).
Живот Мало се зна о његовом раном животу. Рођен је у првој половини седамнаестог века, вероватно у Адријанопољу. Такође се помиње као Могилалос или Хумхумис. Постао је познат када је изабран за митрополита Пруса (Бурса у данашњој Турској) у јануару 1655. године. Док је био митрополит Пруса, бринуо се о рестаурацији и украшавању цркве Светог Ђорђа, која је постала катедрала града Пруса.
Постао је васељенски патријарх Цариграда први пут 1. маја 1657. године и остао је патријарх до јуна 1662. године када је поднео оставку и вратио се на своју стару катедру. Међутим, тамо је остао само кратко време пре него што је напустио Пруса епархију и настанио се у Влашкој. Из Влашке се вратио у Цариград да би поново постао патријарх 21. октобра 1665. године. Дана 9. септембра 1667. године, други пут је свргнут са патријаршијског престола и прогнан на острво Тенедос. Неколико месеци касније, опозван је и постављен је за митрополита Проилабоса, пре него што се настанио у Адријанопољу и постао митрополит Трновског „eis zoarkeian“ (тј. без пастирских обавеза).
У марту 1671. године, Партеније IV је постао патријарх цариградски по трећи пут, након што је платио 20.000 флорина. Био је патријарх око пола године, до 7. септембра 1671. године, када је прогнан на Кипар. Касније му је дозвољено да напусти прогонство и вратио се у Адријанопољ. Партеније IV је постао патријарх по четврти пут 1. јануара 1675. године, са мандатом који је трајао до 29. јула 1676. године. Пети мандат као патријарх цариградски служио је од 10. марта 1684. до 20. марта 1685. године, пре него што је пензионисан као „eis zoarkeian“ митрополит анхијалоски.
Датум када је Партеније IV умро није познат, али вероватно је то било крајем седамнаестог века, у Адријанопољу.
Литература
Категорија:Васељенски патријарси Категорија:Патријарси светитељи