мини|right|250px|Мексико 1930.
Фудбалска репрезентација Мексика () представља Мексико у мушком међународном фудбалу, а њом управља Фудбалски савез Мексика (), који је основан 1927. године. Члан је ФИФА од 1929. године, а један је од оснивача КОНКАКАФ-а 1961. године. На регионалном нивоу, репрезентација је чланица НАФУ-а у северноамеричкој зони. Од 1946. до 1961. године Мексико је био члан Северноамеричке фудбалске конфедерације (НАФЦ), бившег управног тела за фудбал у Северној Америци и претходника КОНКАКАФ-а, а такође и члан Панамеричке фудбалске конфедерације (ПФЦ), некадашње уједињене конфедерације Америке.
Мексико се квалификовао на Светско првенство осамнаест пута, а од 1994. године се квалификовао узастопно на свако првенство, што га чини једном од само шест земаља којима је то пошло за руком. Један је од четири тима из КОНКАКАФ зоне који су успели да се пласирају у елиминациону фазу, при чему је два пута стизао до четвртфинала (1970. и 1986. године) — оба пута као домаћин — а у седам наврата је такмичење завршавао у осмини финала. Мексико је 13. јула 1930. године одиграо утакмицу против Француске, што је био први меч у историји Светских првенстава, одигран у оквиру мундијала у Уругвају. Године 2026. Мексико ће по трећи пут бити домаћин Светског првенства. На Куп конфедерација се квалификовао седам пута, и једини је тим из КОНКАКАФ-а, као и једини тим ван Европе и Јужне Америке, који је освојио једно глобално ФИФА такмичење, тријумфом на Купу конфедерација 1999. године на домаћем терену, када је у финалу савладао Бразил са 4:3.
Мексико је учествовао двадесет шест пута на главном континенталном такмичењу КОНКАКАФ-а и најуспешнији је тим у својој конфедерацији са 15 освојених континенталних титула (10 титула на КОНКАКАФ златном купу, 3 титуле на КОНКАКАФ шампионату, једну у КОНКАКАФ Лиги нација и један КОНКАКАФ куп). Једанаест пута је учествовао на Копа Америка, где је два пута завршио као другопласирани (1993. и 2001. године), док је три пута заузео треће место. Такође је три пута учествовао на Панамеричком шампионату, заузевши треће место 1960. године.
На регионалном нивоу, тим је освојио две титуле на НАФЦ шампионату, један Северноамерички куп нација и две златне медаље на Играма Средње Америке и Кариба.
Једна је од осам нација које су освојиле два од три најважнија глобална фудбалска такмичења призната и подржана од стране ФИФА (Светско првенство, Куп конфедерација и Олимпијски фудбалски турнир), пошто је са сениорским тимом освојио Куп конфедерација 1999. године, а са репрезентацијом до 23 године Олимпијски фудбалски турнир 2012. године.
Историја Ране године Фудбал у Мексику су први организовали почетком 20. века европске имигрантске групе, пре свега рудари из Корнвола у Енглеској, а каснијих година и шпански прогнаници који су бежали од Шпанског грађанског рата.
Први меч репрезентације одигран је 9. децембра 1923. године на стадиону Parque España у Мексико Ситију, где је савладана Гватемала резултатом 2:1, што је био први сусрет у серији међународних пријатељских утакмица одиграних против ове селекције. Други меч, одигран 12. децембра, Мексико је добио са 2:0, док је последња утакмица у серији, одиграна 16. децембра, завршена нерешеним резултатом 3:3. Селектор овог тима био је Рафаел Гарза Гутијерез.
Прошле су још четири године пре него што је национални тим поново наступао у међународним пријатељским утакмицама. Мексико се суочио са Шпанијом, одигравши нерешено 3:3, 19. јуна 1927. године. Током ове серије, тим је играо и против Насионала из Монтевидеа, од ког је изгубио са 1:3.
Оснивање мини|лево|Репрезентација Мексика пре прве утакмице у историји Светских првенстава против Француске 1930. године
Године 1927. основано је прво званично владајуће тело за фудбал у Мексику. Олимпијски фудбалски турнир 1928. био је прво званично међународно такмичење за Мексико, где је репрезентација изгубила од Шпаније са 1:7 у осмини финала.
Мексико је учествовао на премијерном Светском првенству 1930. у Уругвају, смештен у групу са Аргентином, Чилеом и Француском. Мексико је био учесник првог меча у историји Светских првенстава, у ком је изгубио од Француске са 4:1, а први гол за Мексико на Светским првенствима постигао је Хуан Карењо. У свом другом мечу, Мексико је поражен од Чилеа са 3:0. Трећи меч Мексика, против Аргентине, обележио је први једанаестерац на турниру, који је реализовао мексички фудбалер Мануел Росас, иако је Мексико на крају изгубио тај сусрет резултатом 6:3.
Након Другог светског рата мини|лево|Састав Мексика у априлу 1952. године Мексико се није појавио на Светском првенству све до 1950. године. Упркос томе што је био најјачи тим у Северноамеричкој фудбалској конфедерацији и њеном наследнику, КОНКАКАФ-у, Мексико се суочавао са потешкоћама да оствари значајнији резултат на Светским првенствима пре 1970. године, те му је било тешко да парира европским и јужноамеричким тимовима. Међутим, голман Антонио Карбахал остао је упамћен као први играч у историји који је наступио на пет узастопних Светских првенстава.
Године 1965. Мексико је освојио КОНКАКАФ шампионат 1965. и тако по први пут постао првак континента.
мини|Мексико против Аргентине у Лос Анђелесу, 1985. године Мексико је био домаћин Светског првенства 1970. и започео је своје учешће нерешеним резултатом без голова против Совјетског Савеза, након чега је уследила победа од 4:0 над Салвадором. Мексико је прошао у наредну рунду победом против Белгије, а у четвртфиналу га је елиминисала Италија резултатом 4:1.
Репрезентација није успела да се квалификује за Светско првенство 1974. у Западној Немачкој, али се пласирала на завршни турнир 1978. године, где је претрпела рану елиминацију након три пораза: 0:6 против домаћина из 1974., 1:3 против Туниса и 1:3 од Пољске. Мексико се такође није квалификовао за Светско првенство 1982.
Године 1986. Мексико је поново био домаћин Светског првенства. Под вођством селектора Боре Милутиновића, Мексико је био смештен у Групу Б, где је победио Белгију са 2:1, одиграо нерешено 1:1 са Парагвајем и савладао Ирак са 1:0. „Ел Три” је заузео прво место у групи и прошао у наредну рунду, где је победио Бугарску са 2:0. У четвртфиналу, Мексико је изгубио од Западне Немачке са 1:4 након извођења пенала, пошто је регуларни део утакмице завршен резултатом 0:0.
1990-е Мексико је дисквалификован са Светског првенства 1990. (и других међународних такмичења) након што је користио играче који су прелазили старосну границу у квалификационој рунди за Светско првенство у фудбалу за младе 1989., што је остало познато као скандал „Cachirules”. Казна се односила на све националне селекције Мексика на турнирима које је санкционисала ФИФА.
Током 1990-их, након ангажовања селектора Сесара Луиса Менотија, мексички фудбал је почео да бележи веће међународне успехе. На Копа Америка 1993. завршили су као другопласирани, изгубивши од Аргентине са 2:1 у финалу. На Светском првенству 1994. у Сједињеним Државама, Мексико је заузео прво место у групи захваљујући бољим бодовним параметрима, у конкуренцији коју су чиниле Италија, Ирска и Норвешка. Међутим, у осмини финала Мексико је изгубио од Бугарске након извођења пенала.
На Светском првенству 1998. Мексико је смештен у групу са Холандијом, Јужном Корејом и Белгијом. У првом колу победили су Јужну Кореју са 3:1, затим одиграли нерешено 2:2 са Белгијом, као и са Холандијом истим резултатом, чиме су се квалификовали у осмину финала. У тој рунди, Мексико је изгубио од Немачке са 2:1.
Године 1999. Мексико је освојио свој први званични ФИФА турнир тако што је постао први домаћин који је тријумфовао на Купу конфедерација. Мексико је у полуфиналу победио Сједињене Државе са 1:0, а у финалу је савладао вицешампиона Светског првенства 1998, Бразил, резултатом 4:3.
21. век 2000-е Мексико је на Светском првенству 2002. био смештен у групу Г, заједно са Италијом, Хрватском и Еквадором. Турнир су започели победом од 1:0 над Хрватском. У другом мечу Мексико је остварио победу од 2:1 против Еквадора, а затим је одиграо нерешено 1:1 са Италијом. У осмини финала играли су против ривала, Сједињених Држава, од којих су изгубили са 2:0.
мини|280px|десно|Мексико против Аргентине на Светском првенству 2006. Мексико је био један од осам носилаца на Светском првенству 2006. у Немачкој и ушао је у групу Д, где је жребан са Ираном, Анголом и Португалијом. У уводном мечу победили је Иран са 3:1. У свом другом сусрету, Мексико је одиграо нерешено 0:0 са Анголом. Након пораза од Португалије резултатом 2:1, Мексико је стигао до осмине финала, где је поново елиминисан, овог пута од Аргентине са 2:1. Селектор Мексика Рикардо Лаволпе повукао се након турнира, а наследио га је Хуго Санчез.
Након пораза у финалном мечу КОНКАКАФ златног купа 2007. од Сједињених Држава резултатом 1:2, Мексико се успешно рехабилитовао на Копа Америка 2007. Почевши победом над Бразилом од 2:0, потом су победили Еквадор и одиграли нерешено са Чилеом како би заузели прво место у Групи Б. У четвртфиналу Мексико је победио Парагвај са 6:0, али је у полуфиналу изгубио са 3:0 од Аргентине. Мексико је осигурао треће место против Уругваја, победивши са 3:1.
У јулу 2009. године, Мексико је освојио свој пети Златни куп, и укупно осми КОНКАКАФ шампионат, након што је у финалу победио Сједињене Државе са 5:0.
2010-е мини|250px|десно|Куаутемок Бланко изводи једанаестерац против Француске на Светском првенству 2010. Мексико се квалификовао за Светско првенство у фудбалу 2010., где је жребом смештен у Групу А заједно са домаћином Јужном Африком, Француском и Уругвајем. Одиграли су нерешено 1:1 против Јужне Африке, победили Француску са 2:0 и изгубили 1:0 од Уругваја, чиме су прошли у осмину финала, где су елиминисани након још једног пораза од Аргентине, 1:3.
На КОНКАКАФ златном купу 2011. Мексико је заузео прво место у својој групи са три победе и без пораза. Током турнира, међутим, петорица играча су била позитивна на забрањену супстанцу кленбутерол и суспендована су из такмичења."Five Mexico players suspended for failed drug test". The New York Times. Retrieved 9 June 2011. Мексико је у четвртфиналу победио Гватемалу са 2:1, а у полуфиналу Хондурас са 2:0. Трећу годину заредом, у финалу су се састали Мексико и Сједињене Државе; Мексико је добио меч резултатом 4:2, чиме се квалификовао за Куп конфедерација 2013. у Бразилу, где је елиминисан у групној фази.
Мексико је заузео друго место у својој групи на КОНКАКАФ златном купу 2013. и пласирао се у полуфинале где се суочио са Панамом. Мексико је изгубио тај меч са 2:1, што је био њихов други пораз од Панаме на такмичењу, након што су од ње изгубили и у групној фази. Та два пораза од Панаме била су уједно и прва два пута да је Панама икада победила Мексико у утакмици Златног купа.
Репрезентација је победила у само два од десет мечева током четвртог круга квалификација за Светско првенство 2014, али се квалификовала за|међуконтинентални бараж као четвртопласирани тим у КОНКАКАФ региону. Савладали су Нови Зеланд укупним резултатом 9:3 како би се квалификовали на своје шесто узастопно Светско првенство. Тим је стигао до осмине финала, где је поражен од Холандије са 2:1.
На КОНКАКАФ златном купу 2015. Мексико је жребан у Групу Ц заједно са Тринидадом и Тобагом, Кубом и Гватемалом. Тим је заузео друго место у групи, а потом је победио у четвртфиналном мечу против Костарике и у полуфиналу против Панаме, у оба наврата под контроверзним околностима. Мексико је освојио Златни куп након што је у финалу победио Јамајку са 3:1. Два дана након финала, Мигел Ерера је смењен са места селектора националног тима због наводног физичког сукоба са коментатором куће ТВ Азтека, Кристијаном Мартинолијем. Дана 10. октобра, Мексико је победио Сједињене Државе са 3:2 и освојио премијерно издање КОНКАКАФ купа, чиме је изборио пласман на Куп конфедерација 2017. у Русији. Наредног месеца, Хуан Карлос Осорио је ангажован као 16. селектор Мексика, заменивши привременог шефа стручног штаба Рикарда Феретија.