Антарктичка повеља и сродни договори, заједнички названи Систем антарктичке повеље ( или -{ATS}-), регулишу међународне односе везане за Антарктик, једини ненасељени континент на Земљи. Зарад система повеља, Антарктик је дефинисан као целокупно копно и све ледене плоче јужно од 60°Ј. Повељу је потписало дванаест земаља, укључујући Совјетски Савез и Сједињене Америчке Државе. Повељом је на Антарктику забрањена војна активност, а дозвољена су научна истраживања. Ово је први договор о контроли наоружања направљен током Хладног рата.

мини|200п|десно|Концептуална застава Антарктика коју је направио Грејам Бертрам (NAVA) 1996. године

Систем антарктичке повеље лево|мини|230px|Сателитски снимак Антарктика мини|250п|десно|Истраживачке станице на Антарктику и полагање територијалних права (2002. година).

(Основна) антарктичка повеља Основна повеља је била отворена за потписе 1. децембра 1959. године, а званично је ступила на снагу 23. јуна 1961. године. Оснивачи овог договора су 12 земаља активних на Антарктику током међународне геофизичке године: Аргентина, Аустралија, Белгија, Чиле, Француска, Јапан, Нови Зеланд, Норвешка, Јужна Африка, Совјетски Савез, Уједињено Краљевство и Сједињене Америчке Државе (које су отвориле Амундсен-Скотову станицу на Јужном полу током те међународне геофизичке године.

Чланови Антарктичке повеље Члан 1 - простор треба да буде коришћен само у мирнодопске сврхе; забрањене су војне активности као што је тестирање оружја, али војно особље и опрема могу бити коришћени за научна истраживања или у ма коју другу мирнодопску сврху; Члан 2 - слобода научних истраживања, као и научна сарадња треба да буду настављене; Члан 3 - омогућава се слободна размена информација и особља у сарадњи са Уједињеним нацијама и другим међународним агенцијама; Члан 4 - не признају се и не доводе у питање старе, нити се стварају нове територијалне претензије; нове територијалне претензије неће бити прихваћене док је повеља на снази; Члан 5 - забрањују се нуклеарне експлозије и складиштење радиоактивног отпада; Члан 6 - Повељом се обухвата све копно и све ледене плоче јужно од 60°00' јужне географске ширине; Члан 7 - посматрачи земаља потписница имају слободан приступ, укључујући и посматрање терена, на свим просторима и могу прегледати све станице, инсталације и опрему; мора се унапред дати обавештење о свим активностима која обухватају увођење војног особља; Члан 8 - јурисдикцију над посматрачима и научницима имају њихове земље; Члан 9 - потребно је вршити честе консултације међу потписницима повеље; Члан 10 - земље потписнице ће бити против ма каквих активности ма које земље на Антарктику у случају да су активности у супротности са Повељом; Члан 11 - стране у сукобу треба да решавају спорове мирно или, у крајњем случају, путем Међународног суда правде Члан 12, 13, 14 - ови чланови се односе на подршку, интерпретацију и измене Повеље од стране укључених нација.

Главни циљ овог система повеља је обезбеђивање, у интересу целокупног човечанства, да Антарктик увек буде коришћен искључиво у мирнодопске сврхе и да не постане предмет међународних спорова. Повеља забрањује сваку активност војне природе, али не забрањује војно особље као такво. Она, такође, одлаже решавање питања територијалних претензија које неке земље имају, а које нису признате од стране других.

Остали договори

Остали договори -- око 200 препорука је усвојено на саветодавним састанцима везаним за Повељу и усвојено од стране влада. Договори укључују:

Договорене мере за чување антарктичке фауне и флоре (1964) (ступило на снагу 1982) Конвенција за очување антарктичких фока (1972) Конвенција за очување антарктичких морских живих ресурса (1980) Конвенција о регулацији активности везаних за антарктичке минералне ресурсе (1988) (иако је потписана 1988, ускоро је одбачена и никада није ступила на снагу) Протокол Антарктичке повеље о заштити животне средине потписан 4. октобра 1991. а ступио на снагу 14. јануара 1988; овај договор спречава развој индустрије, експлоатације сваке врсте природних ресурса, чиме чува природу Антарктика. Протокол има пет анекса и то о загађењу мора, фауни и флори, разраду утицаја на природу, управљање отпадом и заштићене просторе. Протокол забрањује све врсте активности (осим научних) везане за минералне изворе.

Састанци Саветодавни састанци Антарктичке повеље (, ATCM) је међународни форум за управљање регионом. Само 28 од 45 страна у договору имају право да учествују на тим састанцима. Те стране су консултативне стране и уз дванаест оснивача укључују још шеснаест земаља које су показале свој интерес путем одржавања научних активности на Антарктику.

Чланице 400п|центар|мини|

земљаоснивачсаветујућапридруженаАргентина претензије*1961-06-26Аустралија претензије1961-06-23Аустрија1987-08-25Белгија1960-07-26Бразил1983-09-121975-05-16Бугарска1998-05-251978-09-11Канада1988-05-04Чиле претензије*1961-06-23Народна Република Кина1985-10-071983-06-08Колумбија1989-01-31Куба1984-08-16Чешка (као Чехословачка)1962-06-14Данска1965-05-20Еквадор1990-11-191987-09-15Естонија2001-05-17Финска1989-10-091984-05-15Француска претензије1960-09-16Немачка Немачка Демократска Република1981-03-03 1987-10-051979-02-05 1974-11-19Грчка1987-01-08Гватемала1991-07-31Мађарска1984-01-27Индија1983-09-121983-08-19Италија1987-10-051981-03-18Јапан1960-08-04Холандија1990-11-191967-03-30Нови Зеланд претензије1960-11-01Северна Кореја1987-01-21Норвешка претензије1960-08-24Папуа Нова Гвинеја1981-03-16Перу1989-10-091981-04-10Пољска1977-07-291961-06-08Румунија1971-09-15Русија (Совјетски Савез)**1960-11-02Словачка (као Чехословачка)1962-06-14Јужна Африка1960-06-21Јужна Кореја1989-10-091986-11-28Шпанија1988-09-211982-03-31Шведска1988-09-211984-03-24Швајцарска1990-11-15Турска1996-01-25Украјина2004-05-271992-10-28Уједињено Краљевство претензије*1960-05-31Сједињене Америчке Државе**1960-08-18Уругвај1985-10-071980-01-11Венецуела1999-05-24

* Претензије се преклапају.

** Резервисано право на претензије.

На крају 2004. године постојало је 45 земаља потписница Повеље: 28 саветујућих и 17 придружених. Саветујуће чланице (имају право гласа) укључују и седам земаља које имају претензија према деловима Антарктика. 20 земаља које немају претензије не признају претензије других.

Правни систем

Антарктик нема владу. Различите земље имају претензија према деловима Антарктика, али највећи број њих не признаје те претензије. Простор између 90 степени западно и 150 степени западно је једино копно на Земљи према коме ниједна земља нема претензија.

Аргентина и Чиле

Према аргентинским прописима, сваком злочину изведеном у кругу од 50 km од ма које аргентинске базе биће суђено у Ушуаји (као престоници Тијере дел Фуега, Антарктика и Јужних Атлантских Острва). У делу Аргентинског Антарктика, над којим претензија има и Чиле, особа којој се суди може поднети молбу за трансфер у Чиле.

Сједињене Америчке Државе

Закон САД, укључујући одређене криминалне радње од стране грађана САД или према тим грађанима, као што је убиство, може бити примењен на просторима која нису под јурисдикцијом других земаља. Зато су САД поставиле специјалног изасланика из Одељења за ванредне послове Министарства правде САД на Антарктик, како би обезбедио постојање правне принуде ( ).

Неки закони САД директно се примењују на Антарктику. На пример, Акт за очување Антарктика, 16 U.S.C. део 2401 -{et seq.}- омогућава грађанске и кривичне казне за следеће активности (осим ако нису одобрене статутом): узимање домородачких сисара и птица; увођење недомородачких биљака и животиња; улаз у посебно заштићене или научне области; отпуштање или одлагање отпада; увоз одређених ствари са Антарктика у САД.

Остале информације даје Канцеларија за поларне програме САД Националне научне задужбине.

Спољашње везе

70South: информације о Антарктичкој повељи Секретаријат Антарктичке повеље Пун текст Антарктичке повеље Национална научна задужбина -- Канцеларија за поларне програме Списак свих саветодавних састанака Антарктичке повеље Антарктичко решење за Кореје (-{San Diego Union-Tribune}-, 25. август 2005. (и Северна и Јужна Кореја су чланице Антарктичке повеље)

Категорија:Антарктички договори Категорија:Историја Антарктика Категорија:Нови Зеланд и Антарктик Категорија:Повеље