Матија Петар Катанчић (Валпово, 12. август 1750 — Будим, 24. мај 1825) био је српски"Дело", Београд 1. октобар 1911. писац и професор.
Биографија Учио је богословске науке и естетику у Будиму. Још као младић ушао је у фрањевачки ред.Јован Суботић: "Цветник србске словесности...", Беч 1853. Дуго је био професор у Осијеку, Загребу и на пештанском универзитету, где је предавао нумизматику и археологију. Боравио је 1781. године у Београду о којем је на латинском језику објавио (1796) књигу: "Спомен Београда некадашњег Сингидуна"."Београдске општинске новине", Београд 1. август 1931.
Катанчић попут Мушицког у Срба најпотпуније представља позну псевдокласичну поезију. Он пева оде по угледу на Хорација и пастирске песме по угледу на буколску поезију грчку и латинску. Као одличан познавалац класичне књижевности Грка и Римљана, он покушава у језик унесе у латинске метричке форме, да створи уметничку версификацију према латинским узорима. Он је писао песме и на латинском језику. Његово најпознатије дело, збирка поучних и филозофских песама, носи латински назив „-{Fructus autumnales}-“. Написана је у Загребу 1791. године, а преведена на српски 1831. у Летопису Матице српске. У његовим песмама се осећа и утицај народне поезије. У истом делу налази се и једна од првих расправао о метрици у српској поезији. Постхумно му је штампан први превод старог закона на српски - „-{Sveto pismo starog' zakona (...) u Jezik Slavno-Illyricski izgovora Bosanskog prinesheno}-“ (Будим, 1831).
Писао је Катанчић 1798. године о Србима ("српском имену"): Оно је заиста нашим Илирима познато, да се свуда Србљима зову, не само они који живу у Србији, него скоро по свем Илирику а и по Дацији, особито они који су грчкога закона, који мисле, да се тијем највише од другијех разликују, што се зову Србљи или Србљани."Српско коло", Загреб 15. децембар 1906. А у односу на Хрвате примећује: Хрвати - ово приповиједам по свом уверењу - нас Раце и Илире, који се од њих у језику знатно разликујемо, све зову Власима."Дело", страна 63, Београд 1. октобар 1911.
Катанчић је био више учен човек него песник. Он је дао неколико занимљивих метричких образаца по угледу на старе класике и показао одлично познавање грчке и римске митологије и књижевности, али, у основи, његова поезија је хладна и укочена, неуспео покушај да по утврђеним обрасцима класичног стила даде примере својих естетичких схватања, изложених у једној рукописној књизи на латинском језику.
Постојало је у Валпову између два рата Певачко друштво "Катанчић"."Правда", Београд 6. фебруар 1939.
Референце
Литература
Пројекат Растко: Српство Дубровника, Јеремија Д. Митровић, Београд, 1992.
Категорија:Рођени 1750. Категорија:Умрли 1825. Категорија:Валповци Категорија:Срби у Хрватској Категорија:Срби католици Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски католички свештеници Категорија:Фрањевци Категорија:Српски књижевници 18. века