Допамин је хемијска супстанца коју производи организам. У централном и периферном нервном систему делује као неуротрансмитер. Делује и као хормон кога лучи хипоталамус, а који инхибира лучење пролактина из хипофизе. Из допамина се синтетише адреналин и норадреналин.
У популарној култури и медијима, допамин се често приказује као главна хемикалија задовољства, али тренутно мишљење у фармакологији је да допамин уместо тога даје мотивациони значај; другим речима, допамин сигнализира перципирану мотивациону истакнутост; (тј. пожељност или аверзивност) исхода, што заузврат покреће понашање организма ка постизању тог исхода или даље од њега..
Распрострањеност
У мозгу постоје три значајна система која луче допамин. Црна супстанца (). Допамински неурони из ове структуре инхибишу неуроне у пругастом телу (). Дегенерација ових допаминских влакана изазива Паркинсонову болест. Лимбички систем (мезолимбичке структуре). Допаминске влакна из мезолимбичких структура протежу се до мирисне квржице (), амигдалоидног једра (), чеоног режња, цингуларног режња, ... Ова влакна играју улогу и настанку осећаја еуфорије, задовољства, ситости... О овом систему се говори и као о систему за награду. Многе хемијске супстанце као: никотин, дроге, алкохол... активирају овај систем и тако изазивањем осећаја еуфорије могу изазвати зависност. Једра тубероинфудибуларног дела хипоталамуса такође луче допамин. Допамин доспева у хипофизу и ту инхибира лучење пролактина. У овом случају допамин делује као хормон. У неким периферним неуронима нпр. у бубрезима такође је откривен допамин.
Синтеза
Допамин заједно са адреналином и норадреналином припада групи неуротрансмитера познатих као катехоламини. Сви катехоламини настају из аминокиселине тирозин.
У нервним завршецима налазе се ензими који из тирозина синтетишу катехоламине. Тирозин се у неуроне транспортује из спољашње средине, мада се може произвести у нервним ћелијама из аминокиселине фенилаланин.
Прво се врши хидроксилација тирозина уз помоћ ензима тирозинхидроксилаза до 3,4 дихидроксифенилаланина Л-(ДОПА). Затим се ДОПА под утицајем ензима декарбоксилаза ароматичних аминокиселина преводи у допамин. У норадренергичким и адренеричким неуронима реакција може ићи даље, јер је допамин супстрат за ове неуротрансмитере.
Синтетисани допамин се пакује и складишти у синаптичке везикуле. Путем егзоцитозе долази до ослобађања допамина у синаптичку пукотину, а допамин везује за синаптичке рецепоре.
Рецептори
Постоји 5 врста рецептора за допамин (Д1-Д5). Допамин, као и допамински агонисти-бромокриптин, апоморфин се лакше везују за рецепторе Д2, Д3, Д4 него за Д1 и Д2. Агонисти су супстанце са истим дејством као и главна супстанца.
Д1 и Д2 рецептори активирају Г протеин и аденилат циклазу што доводи до даљих промена (делују ексцитаторно). Д2, Д3, Д4 рецептори такође активирају Г протеин, али сад се аденилат циклаза инхибира и отварају калијумови канали (делују инхибиторно).
Д1 рецептори се налазе у глатким мишићним ћелијама бубрежних артерија. Њиховом активацијом се ове артерије проширују, па се прокрвљеност бубрега повећава.
Д2 рецептори су претежно смештени у мозгу, поготово у: пругастом телу и хипофизи. Такође у лимбичком систему се активацијом ових рецептора изазива еуфорија. Још неке функције се везују за ове рецепторе као нпр. ентиеметичко дејство (сузбијају мучнину)... Д2 рецептори се налазе такође и на допаминергичким неуронима чиме се лучење допамина путем ауторегулације смањује.
Инактивација
Допамин се одстрањује из синаптичке пукотине реапсорпцијом у пресинаптичке завршетке. Овај транспорт врши се активно, као котранспорт са јонима натријума.
Ресорбовани допамин се разграђује у цитоплазми неурона или поново складишти у везикуле. У разградњи допамина учествују два ензима: катехол-О-метилтрансфераза (КОМТ) и моноаминиоксидаза-А (МАО)-А. Његовом разградњом настају дихидроксифенилсирћетна киселина и хемованилинска киселина. Оне се излучују мокраћом и мерење њихове концентрације у мокраћи служи за дијагнозу неких болести система катехоламина.
Болести изазване поремећајем допаминских система Шизофренија и психозе Код шизофреније и разних психоза је активност допаминергичких неурона у лимбичком систему повећана. Лекови који инхибирају ове рецепторе (неуроне) користе се за лечење шизофреније (неуролептици). Паркинсонова болест Настаје услед пропадања неурона који луче допамин у црној супстанци. Карактерише се тремором, поремећајима хода, мимике, повећаним тонусом мишића (ригор), нестабилношћу, вегетативним симптомима... Наркоманија Многе дроге активирају допаминске рецепторе. Тиме се изазива еуфорија и изазива зависност (пре свега психичка).
Види још Синапсе Неуротрансмитери Катехоламини Паркинсонова болест Дроге Наркоманија Шизофренија
Референце
Литература
Спољашње везе
Biochemistry of Parkinson's Disease neuroscience
Категорија:Неуротрансмитери Категорија:Физиологија Категорија:Хормони хипоталамуса Категорија:Есенцијални лекови Светске здравствене организације Категорија:Инотропи Категорија:Катехоламини Категорија:Катехоли Категорија:Фенетиламини Категорија:Биологија биполарног поремећаја Категорија:Агенси отпуштања норепинефрин-допамина Категорија:Допамин