Хуманизам је филозофски став усмерен на људске вредности. Значење појма хуманизма варирало је у складу са узастопним интелектуалним покретима који су се идентификовали са њим. Уопштено, хуманизам се односи на перспективу која афирмише неки појам људске слободе и напретка. На човечанство гледа као на одговорно за промовисање развоја, заговара једнако и урођено достојанство свих људских бића и наглашава бригу за људска бића, друга жива бића и животну средину.Nicolas Walter's Humanism – What's in the Word (London: Rationalist Press Association, ) gives an account of the evolution of the meaning of the word humanism from the point of view of a modern secular humanist. A similar perspective, but somewhat less polemical, appears in Richard Norman's On Humanism (Thinking in Action) (London: Routledge: 2004). For a historical and philologically oriented view, see Vito Giustiniani's "Homo, Humanus, and the Meanings of Humanism", Journal of the History of Ideas 46: 2 (April–June 1985): 167–95.
У савремено доба, хуманистички покрети су обично покрети изнад било које религије, повезани са начелом секуларности. Данас се хуманизам односи на секуларни животни став који, без натприродног, наглашава достојанство и вредност сваког људског бића и способност за самоостварење употребом разума. Усмерен је на људско деловање и потребу да се знање о свету и универзуму треба формулисати искључиво на основу разума, научног метода, логике и емпиризма, а не на основу традиције, религијских објава и догми, ауторитета и емоција.Website Humanists International
Хуманизам и слободоумност Хуманизам је настао на тековинама слободне мисли. Слободоумност или слободна мисао представља поглед на свет који није ограничен догмом или традицијом.„Freethinker — Definition of freethinker by Merriam-Webster”. Приступљено 12 June 2015.
Према Оксфордовом речнику, слободни мислилац је особа која обликује своје идеје и мишљења, радије него што их усваја од других људи, посебно у религијским питањима. У савременим промишљањима, слободоумност је снажно повезана са одбацивањем традиционалних друштвених или религијских система веровања.„Archived copy”. Archived from the original on 2013-01-17. Приступљено 2012-02-03. Когнитивна примена слободоумности је позната као „слободно мишљење“, а практичар слободне мисли је познат као „слободни мислилац“. Модерни слободни мислиоци сматрају слободну мисао као природну слободу од свих негативних и обмањујућих мишљења која су стекли у друштву.„Nontracts”. Archived from the original on 4 August 2012. Приступљено 12 June 2015.
Појам је почео да се користи у 17. веку да би се указало на људе који су испитивали основне позиције традиционалних религијских веровања. У пракси, слободоумност је најближе повезана са идејом секуларности, секуларним хуманизмом, агностицизмом, атеизмом, антиклерикализмом и критиком религије. Оксфордов речник дефинише слободоумност као слободно испољавање разума у односу на религијска веровања и некритичко поштовање ауторитета.
Слободни мислиоци сматрају да знање треба да буде утемељено на чињеницама, научном истраживању и логици. Скептична примена науке подразумева слободу од интелектуално ограничавајућих ефеката пристрасности тврдње, когнитивне пристрасности, конвенционалне мудрости, популарне културе и предрасуда.„who are the Freethinkers?”. Freethinkers.com. 2018-02-13. Приступљено 14 February 2018.
Секуларни хуманизам десно|мини|130п| „Срећно људско биће“, симбол секуларног хуманизма Секуларни хуманизам или једноставно „хуманизам“ је прогресивна животна филозофија која, без натприродног, потврђује способност и одговорност људских бића да воде етичке животе личног испуњења који теже већем добру човечанства.Humanism and Its Aspirations (Humanist Manifesto III), American Humanist Association
Увод Хуманизам је поглед на свет који истиче разум, етику, правду, филозофски натурализам, при чему критикује религијске објаве и догме, натприродно, псеудонауку, празноверје и предрасуде као основе морала и доношења одлука. Заступа да су људска бића способна да буду етична и морална без нужног припадања некој организованој религији или без нужне потребе за идејом натприродног, те афирмише способност и одговорност људских бића да воде смислене и етичке животе.Council for Secular Humanism. "10 Myths About Secular Humanism". Retrieved 12 June 2015.
Појам „секуларни хуманизам“ се почео користити у 20. веку како би се нагласио карактер секуларности. Заснива се на просветитељском принципу слободе људског бића, тј. принципу који указује на еманципацију људског бића од традиционалних контрола од стране родбинске заједнице, религијских институција или ауторитарних власти, све више оснажујући свакога да уреди услове свог живота. Као што и сам назив сугерише, секуларни хуманисти се залажу за секуларност, односно одвојеност религијских институција и јавних институција, како би се путем неутралности јавних институција по основу вероисповести или уверења обезбедила пуна слобода вероисповести или уверења и пуна равноправност људских бића различитих вероисповести или уверења у универзалном и заједничком јавном простору, без дискриминације. Неки секуларни хуманисти користе само израз „хуманизам“."Definitions of humanism (subsection)". Institute for Humanist Studies. Retrieved 16 January 2007.
Ова филозофија је информисана од стране науке, инспирисана уметношћу и мотивисана саосећањем. Потврђујући достојанство сваког људског бића, подржава раст индивидуалне слободе која је у сагласности са друштвеном и планетарном одговорношћу. Не претпоставља да су људска бића урођено зла или урођено добра, нити представља људска бића као супериорна у односу на природу. Уместо тога, хуманизам наглашава одговорност човечанства и етичке последице људских одлука.
Овај поглед на свет обухвата различите ставове секуларности (слободоумност, атеизам, агностицизам, скептицизам, научни скептицизам, рационализам, ирелигиозност и тако даље), али има комплексније значење од значења сваког од тих појединачних појмова. Сматра се да своје филозофске корене вуче из пресократовске грчке филозофије и просветитељства.
У складу са најсавременијим цивилизацијским достигнућима и најсавременијим правним стандардима, хуманисти се залажу за остварење, поштовање, заштиту и унапређење основних људских права и слобода, без дискриминације по било ком основу личне карактеристике, као што су: раса, боја коже, друштвено порекло, национално порекло, етничка припадност, веза са мањинским народом или мањинском заједницом, језик, вероисповест или уверење, политичко или друго мишљење, чланство у политичкој, синдикалној или другој организацији, пол, родни идентитет, сексуална оријентација, полне карактеристике, брачни или породични статус, рођење, старосна доб, друштвени статус, имовно стање, генетичке карактеристике, здравствено стање, инвалидитет или друга лична карактеристика.Universal Declaration Of Human Rights, United NationsEuropean Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental FreedomsCharter of Fundamental Rights of the European Union
Хуманисти су посвећени поштовању и даљем унапређењу система основних људских права и слобода, те радо проучавају потврђене међународне правне уговоре о људским правима, као што су: Универзална декларација о људским правима Уједињених нација, Међународни пакт о грађанским и политичким правима Уједињених нација, Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима Уједињених нација, Конвенција о укидању свих облика дискриминације жена Уједињених нација, Међународна конвенција о укидању свих облика расне дискриминације Уједињених нација, Међународна конвенција о правима детета Уједињених нација, Међународна конвенција о правима особа са инвалидитетом Уједињених нација, Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода, Повеља о основним правима Европске уније, други потврђени међународни правни уговори, као и Устав и законодавство земље или територије пребивалишта. Многи појединачни хуманисти су и сами учествовали у креирању потврђених међународних правних уговора.Website United Nations
Хуманистички поглед на религију Хуманисти сматрају да су кроз историју религије формулисале и обликовале велики део људске културе. Веровање да постоје натприродне силе или моћна божанства која прожимају природу, или предлог да врховно божанство влада универзумом, пази на сваки људски покрет, чита сваку људску мисао, тражи молбу и шаље људска бића у рај или пакао након што умру - као концепције су миленијумима одређивале погледе на свет и животне ставове многих људских бића.What Is Secular Humanism?, Phil Zuckerman Ph.D., Professor of Sociology and Secular Studies
Према схватању хуманизма, људска бића су се у прошлости окретала таквим религијским идејама док су покушавала објаснити зашто постоје и како је све постало. Када су људска бића доживела помрачења, земљотресе или поларну светлост, долазила су до објашњења која нису била заснована на научним чињеницама, већ на ономе што су могла замислити. Када би људска бића искусила бол или болест, тражила су лекове које су пружали добављачи магије. Када су људска бића била забринута или уплашена, можда су желела и надала се да ће их нека невидљива сила или биће заштитити. А када су владари и моћници требали оправдање за своје поступке, често су инсистирали на томе да извршавају вољу или заповести неког божанства. Таква религијска веровања су вероватно пружила велику утеху у суочавању са патњом, наду током тешких времена и мотивацију да се чини добро, да се следе правила и да се буде милосрдни члан неке заједнице.
Овај животни став уочава да све мање људских бића прихвата таква веровања. Све више људских бића губи веру у религијске тврдње и удаљава се од религијских институција. Сада стотине милиона људских бића живи секуларним животом као атеисти или агностици. И први пут у историји сада постоје многе земље у којима нерелигиозне особе заправо премашују број религиозних особа.
На питања шта замењује гаранцију и сигурност религијских веровања, који систем вредности, систем уверења, поглед на свет или животни став људска бића могу прихватити када почињу да сумњају или имају одсуство веровања у божанство, божанства, духове или друге натприродне идеје, хуманистички одговор јесте да је најбоља алтернатива за оне који се више не подвргавају религијским митовима, и који траже смислену перспективу и позитивну оријентацију на живот - секуларни хуманизам.
Шта је секуларни хуманизам? Секуларни хуманизам започиње сумњом или одсуством веровања у вези са постојањем било чега натприродног, укључујући божанство, али затим иде далеко изнад тог секуларног става позитивним афирмисањем и вредновањем потенцијала људских бића да буду љубазни, да доносе правду, да решавају проблеме и да чине свет бољим, сигурнијим, зеленијим и хуманијим местом.
Хуманизам чврсто почива на признању да способност човечанства да буде окрутно, себично, лажљиво и насилно далеко надмашује свеприсутнија и доминантнија људска способност да се буде хумано, алтруистично, кооперативно, разумно, поштено и мирољубиво.
Хуманиста је неко ко не верује у оностране принципе религије, али верује у многе племените и праведне ствари овог света, као што су: разум, сарадња, едукација, наука, хумор, истраживање, демократија, саосећање, толеранција, машта, отворена дебата, људска права и тако даље.
Уместо да верују у невидљиво, недокучиво и невероватно, хуманисти верују у видљиво, уочљиво, проверљиво и реално: људску домишљатост, издржљивост, таленат, љубазност и потребу за етичким.
Уместо да се ослањају на мисли о нереалистичним захтевима или молитву за лечење болести или решавање друштвених проблема, хуманисти се ослањају на експериментисање, научни метод, поуздану медицину, здраву социјалну политику и демократске идеале.