Филип II Македонски

Филип II Македонски () (382—336. п. н. е.) је био краљ Македоније од 359. до 336. п. н. е. Успон Македоније, од краљевства на ободу класичне Грчке, до силе која ће доминирати Античком Грчком у року мањем од 25 година, је углавном било захваљујући Филиповом карактеру и политици. Био је отац Александра Великог и члан владајуће династије Аргијада, која је основала краљевство Македонаца.

Македонија је стекла превласт над Грчком током владавине Филипа II преображајем македонске војске, укључујући стварање македонске фаланге, употребе тактике комбинованог ратовања и његове употребе опсадних справа и артиљеrије, као и кроз успешну дипломатију и брачне савезе. Након победе над грчким полисима Атином и Тебом у бици код Херонeје 338. п. н. е, Филип II је преузео напоре за оснивање савеза грчких држава познатог као Коринтски савез, са њим као врховним вођом,Diodorus Sicilus, Book 16, 89. «διόπερ ἐν Κορίνθῳ τοῦ κοινοῦ συνεδρίου συναχθέντος διαλεχθεὶς περὶ τοῦ πρὸς Πέρσας πολέμου καὶ μεγάλας ἐλπίδας ὑποθεὶς προετρέψατο τοὺς συνέδρους εἰς πόλεμον. τέλος δὲ τῶν Ἑλλήνων ἑλομένων αὐτὸν στρατηγὸν αὐτοκράτορα τῆς Ἑλλάδος μεγάλας παρασκευὰς ἐποιεῖτο πρὸς τὴν ἐπὶ τοὺς Πέρσας στρατείαν...καὶ τὰ μὲν περὶ Φίλιππον ἐν τούτοις ἦν» за планирану инвазију на Ахеменидско царство. Међутим, његово убиство које је извршио његов телохранитељ Паусанија из Орестиде, је довело до тренутног наслеђивања његовог сина Александра, који ће напасти Ахеменидско царство уместо свог оца.

Биографија Младост

Филип је рођен 383. или 382. године п. н. е. и био је најмлађи син краља Аминте III и Еуридике из Линкестиде. Имао је два старија брата, Александра II и Пердику III, као и сестру по имену Еуриноја. Аминта се касније оженио другом женом, Гигејом, са којом је имао три сина, Филипову полубраћу Архелаја, Аридеја и Менелаја.

Након атентата на Александра II, Птоломеј из Алора је послао Филипа као таоца у Илирију. Филип је касније био заточен у Теби ( . п. н. е.), који је у то време био водећи град Грчке. Док је био у Теби, Филип је добио војно и дипломатско образовање од Епаминонде и живео је са Паменом, који је био ватрени заговорник Свете чете Тебе .

Филип се 364. п. н. е. вратио у Македонију. Филипов други брат, краљ Пердика III, погинуо је у бици против Илира, вероватно у мају 359. п. н. е. Пре одласка, Пердика је именовао Филипа за регента свом малолетном сину Аминти IV, али је Филип успео да преузме краљевство за себе.

Филипове војне вештине и експанзионистичка визија Македоније донели су му рани успех. Прво је морао да реши проблеме са македонском територијом. Ова тешка ситуација се знатно погоршала поразом Македоније од Илира, борбом у којој је и сам краљ Пердика погинуо. Пеоњани и Трачани су опљачкали и напали источне регионе Македоније, док су се Атињани искрцали код Метонија на обали са контингентом под командом македонског претендента Аргеја II.

Војна каријера

Побољшања у војсци

Филип је потиснуо Пеоњане и Трачане обећавајући данак и победио је 3.000 атинских хоплита (359. п. н. е.). Тренутно слободан од својих противника, сконцентрисао се на јачање свог унутрашњег положаја и, пре свега, своје војске.

По доласку на власт Македонија је била слаба држава са неефикасном војском и многим непријатељима(пре свега Илирима и Трачанима који су упадали на територију Филипове државе). Филип II је значајно допринео македонској војсци. Филип је кренуо са реформом војске, пре свега је реформисао коњицу повећао њен број (повећао број племства), као увођење нове формације коју су коњаници користили. Коњица, која је била главни извор снаге војске, порасла је са 600 од времена битака са Илирима на 4.000 до 334. п. н. е. Дисциплина и обука војника су се такође повећале, а македонским војницима под Филипом је пружена могућност унапређења и награда и бонуса за изузетну службу. Поред ових промена, Филип је створио македонску фалангу, пешадијску формацију која се састојала од војника наоружаних сарисом. Филипу се приписују заслуге за додавање сарисе македонској војсци, где је убрзо постала уобичајено оружје које је користила већина војника. Македонски хоплити нису били, до Филипа, квалитетно обучени и опремљени као код других Грка. Увео је ново оружје- сарису, копље дужине од 4 метра и кренуо са тренирањем 4000 пешака, да би се временом број фалангита повећао. Разлика у односу на класичну фалангу (фаланга је, према изворима све што се бори у збијеној формацији од штитова и један човек до другог, разлика код македонске фаланге јесте лакша опрема и сариса-копље од 4 метра, док је класичан хоплит носио дору-копље од 2 метра дужине). Македонска фаланга се борила у основним јединицама (синтагмама) од по 256 људи. Сматра се да је на Филипа утицао Ипикрат (који је увео реформе код Атињана које се тичу пешадије, као и копље од 3,6 метра), као и Пелопида (беотарх и тебански генерал). Македонски пешак опремљен сарисом носи је мањи штит (тежак аспис заменила је округла пелта), а бронзани оклоп (thorax) на грудима мења линоторакс, лаки кожнени оклоп.

Рана војничка каријера Следеће године (358. п. н. е.), Филип је чуо да је пеонски краљ, Агис, умро. Искористивши њихов политички неред и прелаз власти, Филип је повео своју војску у Пеонију, где је победио Пеоњане . Затим је натерао племе да се закуне на верност Македонији.

Филип се оженио Аудатом, ћерком или унуком илирског краља Бардилиса . Међутим, овај брак га није спречио да крене против Илира 358. године п. н. е. и победи их у бици код долине Еригон 357. године п. н. е, у којој је погинуло око 7.000 Илира. Овим потезом, Филип је учврстио своју власт у унутрашњости све до Охридског језера и стекао наклоност Епираца.

Након што је осигурао западне и јужне границе Македоније, Филип је 357. године п. н. е. опсео Амфипољ. Атињани нису успели да освоје Амфипољ, који је контролисао руднике злата на планини Пангејон, па је Филип постигао споразум са Атином да им изда град у закуп након освајања, у замену за Пидну (коју је Македонија изгубила 363. године п. н. е.). Међутим, након освајања Амфипоља, Филип је заузео Пидну за себе и задржао оба града 357. године п. н. е). Атина му је убрзо објавила рат, и као резултат тога, Филип је склопио савез Македоније са Халкидским савезом Олинта. Након тога је освојио Потидеју, овог пута одржавши реч и препустивши је Савезу 356. године п. н. е. мини|245x245п|Новац западноодриског краља Цетрипориса, кога је Филип покорио крајем 350-их Филип се 357. п. н. е. оженио епирском принцезом Олимпијадом, која је била ћерка Неоптолема I, краља Молошана. Александар је рођен 356. п. н. е., исте године када је Филипов тркачки коњ победио на Олимпијским играма.

Током 356. године пре нове ере, Филип је освојио град Кренид и променио му име у Филипи. Затим је тамо успоставио моћан гарнизон како би контролисао руднике, који су давали велики део злата које је касније користио за своје походе. У међувремену, његов генерал Парменион је поново победио Илире.

Филип је 355–354. п. н. е. опсео Метон, последњи град на Термајском заливу који је контролисала Атина. Током опсаде, Филип је повређен у десно окo, које му је касније хируршки одстрањено. Упркос доласку две атинске флоте, град је пао 354. п. н. е. Филип је такође напао Абдеру и Маронеју, на трачкој обали (354–353. п. н е).

Трећи свети рат мини|250п|лево|Мапа територије под хегемонијом Филипа II Филипово учешће у Трећем светом рату (356–346. п. н. е.) почело је 354. п. н. е. На захтев Тесалијске лиге, Филип и његова војска су отишли у Тесалију како би освојили Пагасу, што је довело до савеза са Тебом. Годину дана касније, 353. п. н. е., Филип је поново замољен да помогне у бици, али овог пута против тиранина Ликофрона кога је подржавао Ономарх . Филип и његове снаге су напале Тесалију, победивши 7.000 Фокиђана и приморавши Фаила, Ономарховог брата, да оде.

Исте године, Ономарх и његова војска победили су Филипа у две узастопне битке. Филип се вратио у Тесалију следећег лета, овог пута са војском од 20.000 пешадинаца, 3.000 коњаника и додатном подршком снага Тесалијске лиге. У бици на Крочком пољу, 6.000 Фокиђана је убијено, а 3.000 је заробљено, и касније се удављено. Ова битка је Филипу донела огроман углед, као и слободно заузимање Фере . Постављен је за вођу (архонта) Тесалијске лиге и могао је да заузме Магнезију и Перабију, што је проширило његову територију до Пагаса. Филип није покушао да напредује у централну Грчку јер су Атињани, немоћни да стигну на време да бране Пагасу, заузели Термопиле.

Још увек није било непријатељстава са Атином, али су Атини претили Македонци. Од 352. до 346. године п. н е. Филип није поново ишао на југ. Био је активан у завршетку покоравања балканског брдовитог подручја на западу и северу и у смањењу територије грчких градова на обали све до Хебра . Главном од ових приобалних градова, Олинту, Филип је наставио да изјављује пријатељство све док суседни градови нису били у његовим рукама. мини|десно|250п|Златник са портретом Филипа без браде датира из времена владавине његовог сина Александра, са којим показује изузетну сличност, као и са богом Аполоном. Филип је 348. п. н. е. започео опсаду Олинта, који је, поред стратешког положаја, био дом његовој полубраћи, Аридеју и Менелају, претендентима на македонски престо. Олинт је у почетку био у савезу са Филипом, али је касније ступио у савез са Атином. Међутим, Атина није учинила ништа да помогне граду јер су њене експедиције биле заустављене због побуне на Еубеји. Македонски краљ је освојио Олинт 348. п. н. е. и сравнио град са земљом. Иста судбина задесила је и друге градове на Халкидском полуострву, што је резултирало распадом Халкидског савеза .

Пошто су Македонија и суседни региони сада били чврсто учвршћени, Филип је прославио своје Олимпијске игре у Дијуму. Филип је 347. п. н. е. напредовао у освајању источних области око Хебра и приморао на покорност трачког принца Керсоблепта. Успешно се 346. п. н. е. умешао у рат између Тебе и Фокиђана, али су се његови ратови са Атином повремено настављали. Међутим, Атина је понудила мировне преговоре за мир, и када је Филип поново кренуо на југ, мир је склопљен у Тесалији.

Каснији походи (346–336. п. н. е.) алт=Statue of Philip II, 350–400 AD.|мини|Статуа Филипа II, 350–400. Рхеинисцхес Ландесмусеум Триер Са кључним грчким градовима-државама у покорности, Филип II се обратио Спарти, упозоравајући их: „Ако нападнем Лаконију, истераћу вас.“ Лаконски одговор Спартанаца био је једна реч: „Ако.“ Филип је наставио са инвазијом на Лаконију, опустошио је већи део и протерао Спартанце из разних делова.

Филип је 345. п. н. е. водио тежак поход против Ардијајаца, под њиховим краљем Плевратом I, током којег је Филип тешко рањен у потколеницу десне ноге од стране ардијанског војника.

Филип је 342. п. н. е, повео војну експедицију на север против Скита, освојивши трачко утврђено насеље Еумолпију, којем је дао своје име, Филипополис (данашњи Пловдив).

Филип је 340. п. н. е. започео опсаду Перинта, а 339. п. н. е. започео је још једну опсаду града Византиона. Пошто су обе опсаде пропале, Филипов утицај на Грчку је био угрожен. Поново је успешно успоставио своју власт у Егеју поразивши савез Тебанаца и Атињана у бици код Херонеје 338. п. н. е, а исте године уништио је Амфису јер су становници незаконито обрађивали део Крисајске равнице која је припадала Делфима. Ове одлучне победе довеле су до тога да Филип буде признат за војног вођу Коринтске лиге, грчке конфедерације удружене против Персијског царства, 338/7. п. н. е. Чланови лиге су се сложили да никада неће ратовати једни против других, осим ако то није било ради сузбијања револуције.

Азијска кампања (336. п. н. е.)