Руска православна црква (; ) или Московски патријархат (), јесте помјесна и аутокефална црква са достојанством патријаршије. Налази се на петом мјесту у диптиху.
На њеном челу стоји патријарх московски и све Русије.
Назив
Руска православна црква званично постоји од покрштавања Руса у Кијеву за вријеме великог кнеза Владимира (988). Своју аутокефалност као митрополија је стекла 1448, а достојанство патријаршије 1589. године. Током тзв. синодалног периода (1721—1917) помјесна црква није имала званични назив већ је најчешће била позната као Православна руска црква или Руска православна црква ( или -{Российская Православная Церковь}-), а некада и као Православна грчко-руска црква ().Црквени назив је садржавао ранији облик Русијска (), а не данашњи облик Руска ().
Устројство
Устројство Руске православне цркве је прописано Уставом Руске православне цркве, који је дефинише као „многонационалну помјесну аутокефалну цркву која се налази у вјерском јединству и молитвено-канонском заједницом са другим помјесним православним црквама“.
Од 17. маја 2007. године, након потписивања Акта о канонској заједници између Руске православне цркве и Руске православне заграничне цркве, Руска православна загранична црква је постала самоуправна јединица Руске православне цркве. У канонској зависности од Руске православне цркве се налази аутономна Јапанска православна црква и Кинеска православна црква.
Према Уставу Руске православне цркве, највиши органи црквене власти су Помјесни сабор, Архијерејски сабор и Свети синод на челу са патријархом, који врше законодавну, извршну и судску власт у оквиру својих надлежности.
Помјесни сабор може сазвати Архијерејски сабор или у изузетним случајевима патријарх и Свети синод. Помјесни сабор бира патријарха.
Архијерејски сабор чине сви епархијски и викарни архијереји. Према Уставу, сазива се једанпут у четири године. Архијерејски сабор је највиши црквени суд; суд прве и последње инстанце при догматским и канонским одступањима у раду патријарха московског и све Русије.
Патријарх је поглавар Руске православне цркве и има титулу „Његова светост патријарх московски и све Русије“. Он је први међу епископима Руске православне цркве, и његово име се спомиње на свим богослужењима у храмовима Руске православне цркве. Он је непосредни епархијски архијереј града Москве (Московска епархија) док се Московска област налази под непосредном управом патријарховог намјесника — митрополита крутицког и коломенског (Московска митрополија). Патријарх има општецрквене управне надлежности: заједно са Светим синодом сазива Архијерејски сабор, а у изузетним случајевима и Помјесни сабор, и предсједава на њима. Он сноси одговорност за извршавање одлука сабора и Светог синода, издаје указе о именовању епархијских архијереја, руководилаца синодалних установа, викарних архијереја, ректора духовних школа и других лица која именује Свети синод. Патријарх награђује архијереје титулама и највишим црквеним одличјима, награђује клирике и лаике црквеним признањима. Он је архимандрит (настојатељ) Тројице Сергијеве лавре и многих других манастира.
Патријарх представља и заступа Руску православну цркву пред другим поглаварима помјесних православних цркава извршавајући одлуке сабора или Светог синода, а може представљати Цркву у своје име. Он такође представља и заступа Руску православну цркву пред највишим органима државне власти и другим световним властима. Московска патријаршија је установа Руске православне цркве који обједињује све структуре којима непосредно руководи патријарх.
Свети синод се састоји из предсједника — патријарха, девет сталних и пет привремених чланова — епархијских архијереја.
Састав Руске православне цркве укључује:
две аутономне цркве - Јапанска православна црква и Кинеска православна црква; једна самоуправна црква са правима широке аутономије - Украјинска православна црква; четири самоуправне цркве - Православна црква Молдавије, Летонска православна црква, Естонска православна црква, Руска православна загранична црква; три егзархата - Белоруска православна црква, Патријарашки егзархат југоисточне Азије, Патријарашки егзархат западне Европе; два митрополијска округа - Казахстански митрополијски округ (Православна црква Казахстана), Средњоазијски митрополијски округ (Православна црква средње Азије).
Основна територијална јединица је епархија на чијем челу стоји епархијски архијереј и која обједињује све парохије и манастире на њеној територији. Границе епархија одређује Свети синод. Органи епархијске управе су епархијска скупштина и епархијски савјет, помоћу којих архијереј управља епархијом.
Основна организациона јединица црквеног устројства је парохија која се састоји из клира и лаика (парохијана) обједињених у један храм. На челу парохије стоји настојатељ храма кога поставља епархијски архијереј. Органи парохијске управе су: парохијска скупштина на чијем челу стоји настојатељ храма, парохијски савјет (извршни орган, потчињен парохијском сабору и састоји се из предсједника — црквеног старца, његовог помоћника и благајника) и ревизорска комисија.
Види још Историја Руске православне цркве Руски светитељи
Напомене
Референце
Литература
-{А. В. Карташев, Очерки по истории Русской церкви. Париж}-, 1959; -{Митр. Макарий (Булгаков), История Русской церкви, т. I-XII. Санкт-Петербург, 1864-1886. (переизд. Москва, 1996);}- -{Русская Православная Церковь 988-1988: Очерки истории, т. I-II. Москва, 1988;}- -{Н. Д. Тальберг, История Русской церкви. Jordanville 1959; М. В. Толстой, История Русской церкви. Москва, 1991;}- -{Г. Фло-ровский, Пути русскаго богословия. Париж, 1937.}- Tomos for Ukraine: rocking the Moscow foundation Russian Orthodox Church severs ties with Ecumenical Patriarchate .
. .
. introduction to special issue
online]
: 82–102. . In: JSTOR] . In: JSTOR] . In: JSTOR]
.
. 17th century
. This highly influential holy man lived 1829–1908. .
(1976) ch 9
Спољашње везе Званична страница Руске православне цркве
Department for External Church Relations of the Russian Orthodox Church official website Church of Russia at OrthodoxWiki
* Категорија:Православље у Русији