мини Спомен појаве Часног Крста у Јерусалиму је хришћански празник. У хришћанској традицији помиње се да се за време владавине цара Констанса, сина светог Константина, и патријарха јерусалимског Кирила, изјутра у девет сати појавио Часни Крст над Голготом простирући се до изнад Горе Маслинске. Хришћани верују да је тај Крст био светлији од сунца и краснији од најлепше дуге. Сав народ, и верни и неверни, оставио је своје послове и у страху и дивљењу посматрао то чудо. Многи неверници су поверовали у Христа, а тако исто и многи јеретици аријевци су оставили своју јерес и вратили се православљу. О овоме знамењу написа патријарх Кирил писмо цару Констансу, који и сам нагињаше аријанству. То се догодило 7. маја 351. године. https://azbyka.ru/days/prazdnik-vospominanie-javlenija-na-nebe-kresta-gospodnja-v-ierusalime-351
Српска православна црква слави ово чудо 7. маја по црквеном, а 20. маја по грегоријанском календару.
Литература
Охридски пролог, Владика Николај Велимировић
Спољашње везе Охридски пролог за 7. мај (20. мај)
Категорија:Хришћански празници