FK Kjevo () je fudbalski klub iz Verone, Italija. Klub je osnovan 1929. godine u Kjevu, malom naselju u predgrađu Verone sa oko 4.500 stanovnika. Kjevo je svoje mečeve do 2021. godine igrao na stadionu Mark Antonio Bentegodi, koji ima kapacitet od 38.402 mesta.
Istorija Poreklo kluba (1929-1945) Klub je osnovan 6. septembra 1929. godine. Aktivnost kluba u prvim godinama je sporadična, uglavnom učestvuju na turnirima ili igraju prijateljske utakmice. Prvu zvaničnu utakmicu Kjevo je odigrao protiv Domeljare 8. novembra 1931. godine, koju je pobedio 1:0, ali je pobeda dodeljena protivniku nakon žalbe. Iz tog ranog perioda kluba ostao je zapamćen Umberto Busani, koji je igrao za klub dve godine. 1936. godine, klub je zbog finansijskih problema ugašen.
Oporavak nakon rata (1945-1951) Klub je ponovo pokrenut 1948. i učestvovao je u prvenstvu Druge divizije, zahvaljujući naporima predsednika kluba Alesandra Rekije i trenera Marija Bracolija. Nakon osvojenog trećeg mesta u prvoj sezoni i napretka u drugoj pod vođstvom novog trenera Umberta Rogninija, klub je u sezoni 1950/51., predvođen Lelijom Kavalerijem zauzeo prvo mesto i ostvario plasman u venecijsku Prvu diviziju.
Prvenstvo Venecije (1951-1960) Prva sezona u višem rangu bila je katastrofalna. Ekipa je u 30 kola osvojila samo 14 bodova, čime je zauzela poslednje mesto, ali bez posledica, pošto te sezone nije bilo ispadanja. Jedina pozitivna stvar iz sezone 1951/52 je debi Bruna Vantinija, napadača koji je završio karijeru 1971. i koji je za to vreme postigao rekordnih 159 golova za Kjevo. Predsednik kluba od 1953. do 1955. bio je Lodoviko Jorio. Sledeća sezona je ponovo bila teška i Kjevo je na kraju obezbedio opstanak, dok su se u trećoj sezoni u prvoj diviziji plasirali u sredinu tabele. 1957. klub je počeo da igra utakmice na novom stadionu Karlantonio Botađisio. 1959. zbog restrukturiranja takmičenja klub je ponovo smešten u Drugu kategoriju, ali je iste sezone, sada pod imenom Kardi Kjevo iz sponzorskih razloga, izborio povratak u Prvu kategoriju, pobedom u baražu nad San Martinom (1:1 i 2:0).
Početak Kampedelijeve ere (1960-1970) Pod predsednikom Arturom Spadom, klub je bio u Prvoj kategoriji sve do 1963. kada je ispao u Drugu kategoriju. 1964. predsednik kluba je postao, doduše ne zadugo, Luiđi Kampedeli, koji se ispostavio kao ključna figura za uspehe kluba u budućnosti. Na kraju sezone 1964/65. klub je izborio povratak u Prvu kategoriju, a predsedništvo kluba preuzeo je Umberto Botačini. Na kraju sezone 1966/67. Kjevo je ponovo ispao u Drugu kategoriju, a povratak u Prvu kategoriju, iako izboren na terenu, nije se desio sledeće sezone, zbog finansijskih problema. U sezoni 1968/69. Kjevo se vratio u Prvu kategoriju.
Novi horizonti (1970-1980) Na čelo kluba 1969. godine vratio se Jorio koji je tu poziciju držao do 1975, kada ga je kratko zamenio Đuzepe Montresor, a nakon godinu dana predsednik je postao Đuzepe Kampendeli. Nakon sezone u Prvoj kategoriji, klub je od sezone 1970/71 igrao u Promociji, odakle se posle 4 sezone, u sezoni 1974/75 izborio za nastup u Seriji D, gde je igrao do kraja decenije. Ovu deceniju obeležio je Nikola Ćićolo, koji je u klubu proveo od 1973. do 1978. kao igrač i kao trener.
Profesionalni fudbal (1980-1990) Na početku dekade, predsedništvo kluba od Kampendelija preuzeo je Franko Botačini. Sezona 1980/81 bila je poslednja za klub u Seriji D, nakon reorganizacije, klub je smešten u novo Interregionalno prvenstvo. Fernando Rigeti postaje novi predsednik, na kraju čijeg petogodišnjeg mandata klub je u sezoni 1985/86. igrao baraž za plasman u Seriju C2. Basano je bio bolji posle penala, ali je naknadno kažnjen zbog nepravilnosti u toku sezone i Kjevo je izborio promociju u Seriju C2. Od sezone 1986/87 i promocije u Seriju C2 Kjevo je počeo da igra na stadionu Mark Antonio Bentegodi, na kom je do tad samo Verona bila domaćin. na Pod novim predsednikom Brunom Garoncijem, klub je u sledeće dve sezone bio 4. u Seriji C2, da bi u sezoni 1988/89. osvojio seriju C2, tri kola pre kraja i time se plasirao u Seriju C1.
Iz Serije C u Seriju B (1990-2000) Nakon šestog mesta u prvoj sezoni u Seriji C1, Garonci napušta klub, a novi predsednik ponovo postaje Luiđi Kampendeli. U sezoni 1990/91 klub se borio sa opstanak, dok je sledeće dve borio za mesto koje vodi u viši rang. 1992. Luiđi Kampendeli je iznenada umro, a umesto njega, novi predsednik postao je njegov najstariji sin Luka. Jedan od prvih poteza novog predsednika je bilo postavljanje bivšeg igrača Đovanija Sartorija za sportskog direktora kluba, što se pokazalo kao veoma značajno u godinama uspeha koje su došle. U sezoni 1993/94 predvođen trenerom Malezanijem, Kjevo je osvojio prvo mesto u Seriji C1 i time se prvi put u istoriji kvalifikovao za Seriju B. 10. decembra 1994. odigran je i prvi derbi sa Veronom, koji je završen 1:1. Malezani je u sledeće tri sezone osvojio 13., 14. i 7. mesto, pre nego što je iznenada napustio klub na kraju sezone 1996/97, a zamenio ga je Silvio Baldini. Nakon jedne sezone Baldinija je zamenio Domeniko Kaso, koji je dobio otkaz posle 14 kola sezone 1998/99. Njega je zamenio Lorenco Balestro, a uskoro mu je pridodat i Lučano Mijani, pa je tako oformljen duet koji je vodio klub u Seriji B do kraja tekuće i u sledećoj sezoni 1999/00. Na kraju sezone u Ređinu su prešli Masimo Maracina, najbolji strelac kluba sa 16 golova i Andrea Zanketa, preko ugovora o suvlasništvu.
Plasman u evropska takmičenja (2001-2007) Kao pojačanje doveden je iz Đenove Kristijan Manfredini, a iz Bolonje pozajmljen je brazilac Eriberto. Predvođen novim trenerom Delnerijem Kjevo se u sezoni 2000/01 izborio za istorijski prvi plasman u Seriju A. Na kraju sezone u klub su vraćeni Maracina i Zanketa, dovedeni su Lupateli iz Rome i Perota iz Barija, a Eriberto je otkupljen od Bolonje.
Fantastičnu debitantsku sezonu 2001/02 obeležilo je nekoliko momenata poput niza odličnih rezultata protiv velikana italijanskog fudbala, prvi derbi sa Helas Veronom u Seriji A 18. novembra 2001. godine i pogibija napadača Majelea. Na kraju sezone Kjevo, sa odličnim sastavom, uglavnom u napadački orjentisanoj formaciji 4-4-2, koji su između ostalih činili Koradi, Maracina, Eriberto, Manfredini, Perota, Lupateli i kapiten Korini, osvojio je 5. mesto na kraju sezone, sa samo bodom manje od četvrtoplasiranog Milana, čime se kvalifikovao za Kup UEFA sledeće sezone. Na kraju sezone Koradi je prodat Laciju, kao pojačanje u napadu doveden je iskusni Oliver Birhof, a sa pozajmice vratio se Stefano Pelisijer.
Prve utakmice na evropskoj sceni Kjevo je odigrao protiv Crvene Zvezde. Nakon 0:0 u prvoj utakmici u Beogradu, Kjevo je poražen sa 2:0 u revanšu, čime je završio takmičenje u prvom kolu Kupa UEFA. Nakon nešto slabijeg starta, Kjevo je do kraja sezone uhvatio ritam, ali ipak osvajanjem 7. mesta u sezoni 2002/03, nisu uspeli da se ponovo kvalifikuju za Kup UEFA.
Sezona 2003/04 bila je lošija od prethodne. Klub je osvojio 9. mesto, a na kraju sezone Luiđi Delneri je napustio klub. Takođe, u transferu vrednom 7.2 miliona evra, Perota je prešao u Romu.
Mario Bereta, koji je zamenio Delnerija, imao je solidan početak, jer je prvi poraz Kjevo doživeo u 8. kolu, međutim u nastavku sezone klub je odlično igrao kući i očajno u gostima što je uzrokovalo borbu za opstanak i promenu na klupi. Mauricio DiAnđelo je zamenio Beretu, a klub je pobedama nad Sijenom i Bolonjom i remijem u zadnjem kolu sa Romom obezbedio 15. mesto i opstanak u ligi.
U sezoni 2005/06 predvođeni novim trenerom Đuzepeom Pilonom, Kjevo je igrao fantastično i na kraju sezone osvojio je 7. mesto i plasman u Kup UEFA. Ipak, nakon raspleta i kazni uzrokovanih aferom kalčopoli, Kjevo je sezonu završio na 4. mestu, čime je stekao pravo učešća u kvalifikacijama za Ligu Šampiona.
U sezoni 2006/07 Kjevo je počeo od trećeg kola kvalifikacija za Ligu Šampiona, gde ih je izbacio Levski iz Sofije (poraz 0:2 u prvoj utakmici i 2:2 u revanšu, sa dva gola Amaurija), a u prvom kolu kvalifikacija za Kup UEFA, bolja je bila portugalska Braga (poraz od 2:0 u prvoj utakmici i pobeda od 2:1 u revanšu, nakon što je Braga u produžetku postigla gol za prolaz dalje). Zbog loših rezultata kluba Pilon je smenjen nakon 6. kola, a kao zamena vraćen je Delneri, koji se borio za opstanak. U kupu Kjevo je stigao do četvrtfinala, gde ih je izbacila Sampdorija. O opstanku u zadnjem kolu odlučivala je utakmica sa Katanijom, koja se takođe borila za opstanak, na neutralnom terenu u Bolonji. Pobedom od 2:0 Katanija je sačuvala prvoligaški status i poslala je Kjevo na 17. mesto, koji je ispao u niži rang. U sezoni Kjevo je prošao neverovatan put, gde su od kvalifikacija za Ligu Šampiona, za devet meseci došli do ispadanja u Seriju B.
Povratak u Seriju A (2007-19) Kjevo je u sezoni 2007/08 predvodio Đuzepe Jakini, koji je uspeo da osvoji prvo mesto u Seriji B i tako klub vrati u Seriju A. U prelaznom roku klub je pojačao odbranu dovođenjem iskusnog reprezentativca Maria Jepesa iz Pariz Sen Žermena.
Sezona posle povratka u Seriju A nije počela sjajno. Nakon samo 6 osvojenih poena u prvih 10 kola, došlo je do promene na klupi, a Jakinija je zamenio Domeniko Di Karlo. Promena u rezultatima je došla nakon zimske pauze, zahvaljujući čemu je Kjevo kolo pre kraja pobedom nad Bolonjom osigurao opstanak. Na kraju sezone Kjevo je završio kao 16. na tabeli.
Di Karlo je predvodio klub i u sezoni 2009/10, koju je klub završio na 14. mestu. Na kraju sezone Di Karlo je preuzeo Sampdoriju, a zamenio ga je Stefano Pioli. U prelaznom roku klub se pojačao dovođenjem Sirila Tereoa iz Šarlroe, a Jepes, kome je istekao ugovor, je prešao u Milan.
Iako je u jednom momentu sezone 2010/11 Kjevo bio vodeća ekipa Serije, na kraju se ipak borio za opstanak, što je i ostvario remijem sa Juventusom (2:2) u 36. kolu. Na kraju sezone Kjevo je pozajmio od Milana perspektivnog napadača Alberta Peloskija, iz Mehengaldbaha doveden je američki reprezentativac Majkl Bredli, a iz Breše je preko ugovora o suvlasništvu doveden Perparim Hetemaj.
U sezoni 2011/12, na klupu se vratio Di Karlo. Od većih rezultata tu su pobede kući nad Napolijem i Fjorentinom (obe sa po 1:0) i nerešen rezultat protiv Juventusa u gostima (1:1). U Kupu Italije Kjevo je stigao do četvrtfinala, a prvenstvo je završio na 10. mestu. U januaru je od Đenove pozajmljen Daineli, koji je na kraju pozajmice raskinuo ugovor sa Đenovom i prešao u Kjevo. Kjevo je sa Milanom dogovorio još jednu godinu pozajmice Paloskija, koji je postigao 5 golova za klub u prvoj sezoni, klub je napusti Bredli, koji je prodat Romi, dok je otkupljen Brešin udeo u ugovoru sa Hetemajem.
Pet poraza u prvih šest kola sezone 2012/13, koštao je Di Karla posla, a zamenio ga je Euđenio Korini, koji je imao odličan start na klupi Kjeva, pošto je na prvoj utakmici ostvario gostujuću pobedu u derbiju Verone (1:0). U kupu Kjevo je ispao u četvrtom kolu, kada ih je porazila Ređina sa 1:0. U januaru 2013. Kjevo je kupio polovinu prava na Paloskija. Klub se do kraja sezone borio za opstanak, što se na kraju i desilo, zauzimanjem 12. mesta. Na kraju sezone Korini je napustio klub, pošto nije uspeo da se dogovori sa klubom oko nastavka saradnje, a klub je zbog isteka ugovora, nakon nepunih 13 godina, napustio Luciano.