Фудбалска репрезентација Шведске () национални је фудбалски тим који представља Шведску на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Шведске (), владајућег тијела за фудбал у Шведској.
На Свјетско првенство, Шведска се први пут пласирала1934 и стигла је до четвртфинала, у коме је поражена од Њемачке 2:1. Већ на наредном првенству стигла је до полуфинала, гдје је поражена од Мађарске 5:1; док је у утакмици за треће мјесто изгубила од Бразила 4:2. Највећи успјех остварила је на првенству 1958, које је одржано у Шведској; стигла је до финала, гдје је поражена 5:2 од Бразила. Поред другог, освојила је и два пута треће мјесто: 1950 (у полуфиналу је поражена од Уругваја 3:2, док је у утакмици за треће мјесто побиједила Шпанију 3:1) и 1994 (у полуфиналу је поражена од Бразила 1:0, док је у утакмици за треће мјесто савладала Бугарску 4:0.)
На Европском првенству први пут учествовала је 1992, када је стигла до полуфинала, што јој је најбољи резултат на првенству; у полуфиналу поражена је од Њемачке 3:2. На Олимпијским играма освојила је златну медаљу 1948, уз бронзане медаље 1924. и 1952. године.
Историја Почетне године лево|мини|Репрезентација Шведске пре почетка свог првог међународног меча, 12. јула 1908. године. Кровна фудбалска организација у земљи, Фудбалски савез Шведске (Svenska Fotbollförbundet), основана је 1904. године. Шведски национални тим је своју прву међународну утакмицу одиграо 12. јула 1908. године на спортском терену Балдерс Хаге, где је пред 3.000 гледалаца савладао Норвешку убедљивим резултатом 11:3. То је до данас остао меч са највећим бројем постигнутих голова у историји шведске репрезентације. Ерик Бергстрем и Ерик Берјесон су се на овој утакмици по четири пута уписали у листу стрелаца.
У јесен исте године, селекција је по први пут учествовала на неком турниру, узевши учешће на Летњим олимпијским играма. Већ у уводном мечу Шведску је чекао дуел против главног фаворита за титулу, аматерске репрезентације Енглеске, која је славила са убедљивих 12:1. Овај пораз је до данас остао најтежи у историји шведског националног тима. Након што је Француска у полуфиналу претрпела катастрофалан пораз од Данске резултатом 17:1, одлучила је да се повуче са турнира, па је Шведској омогућено да игра у мечу за треће место. Ипак, након пораза од Холандије са 2:0, Шведска је морала да се задовољи четвртим местом. На Олимпијским играма 1912. године уследио је реванш већ у осмини финала. Холанђани су поново били успешнији и након продужетака славили са 4:3, чиме су се пласирали у четвртфинале, док је Шведска такмичење наставила у утешном турниру. Тамо их је већ у првом колу зауставила Италија победивши са 1:0.
Први успеси и неуспеси током 1920-их и 1930-их година Након завршетка Првог светског рата, Шведска је наступала на Летњим олимпијским играма 1920. године. Тим је тада био актер два меча са енормним бројем голова. У првој рунди су до ногу де класирали Грчку са чак 9:0, да би у четвртфиналу, након велике драме и продужетака, претрпели пораз од свог старог дужника Холандије резултатом 5:4. Ипак, шведски нападач Херберт Карлсон је са седам постигнутих погодака завршио као најбољи стрелац олимпијског турнира.
На Летњим олимпијским играма 1924. године Швеђани су израсли у највеће изненађење читавог такмичења. У свом првом мечу одиграном 25. јула, просто су прегазили актуелног олимпијског шампиона из 1920, селекцију Белгије, резултатом 8:1. Овај тријумф се и данас сматра једном од највећих сензација у историји међународног фудбала У наредном колу је уследила лака победа над Египтом од 5:0 за пласман у полуфинале, где се у том тренутку Швајцарска показала као прејак ривал. Ипак, Шведска је у поновљеној утакмици за треће место успела да савлада Холандију са 3:1 и тако освоји своју прву историјску олимпијску медаљу.
мини|Репрезентација Шведске након међународне утакмице против Норвешке, 1930. године. Шведска је одлучила да пропусти Олимпијске игре 1928, као и премијерно Светско првенство 1930. године. Пошто фудбалски турнир на Олимпијским играма 1932. није ни одржан, шведска селекција се на велику међународну сцену вратила тек за Светско првенство 1934. године. Шведска је визу за завршни турнир у Италији обезбедила убедљивим квалификационим победама над Естонијом и Литванијом. У првој рунди Мундијала, након лавовске борбе, Шведска је срушила Аргентину резултатом 3:2, да би у четвртфиналу поклекла пред Немачком изгубивши са 2:1.
На Летњим олимпијским играма 1936. у Берлину, национални тим је претрпео шокантан и неочекиван пораз од потпуног аутсајдера Јапана резултатом 3:2, па је већ након првог кола морао да се врати кући. Током квалификација за Светско првенство 1938. године, Шведска се нашла у групи са Немачком, Финском и Естонијом, и као другопласирана у групи је прошла на завршни турнир. Тамо су имали доста среће са жребом пошто су у осмини финала били слободни, будући да је њихов заказани ривал Аустрија престао да постоји као самостална држава услед припајања Нацистичкој Немачкој. У четвртфиналу су декласирали Кубу са чак 8:0, пре него што је Мађарска убедљивим тријумфом од 5:1 срушила њихове снове о великом финалу. У борби за бронзану медаљу против Бразила, Шведска је головима Свена Јонасона и Арнеа Ниберга повела са 2:0, међутим Јужноамериканци су у наставку успели да направе потпуни преокрет (уз два поготка најбољег стрелца првенства Леонидаса) и славе са 4:2, па је Шведској поново припало четврто место.
Златне године: 1948—1958 Своје највеће успехе на међународној сцени Шведска је остварила крајем 1940-их и током 1950-их година. На Летњим олимпијским играма 1948. године у Лондону, национална селекција је стигла до самог врха и освојила златну медаљу, након што је у великом финалу савладала Југославију резултатом 3:1. Две године касније, на Светском првенству 1950. у Бразилу, освојено је високо треће место. Ови сјајни резултати скренули су пажњу фудбалске јавности са југа Европе на скандинавске фудбалере, па је велики број шведских репрезентативаца отишао у тада већ потпуно професионалне лиге у Италији, Шпанији и Француској. С обзиром на то да је Фудбалски савез Шведске у то време стриктно заговарао аматеризам и одбијао професионални фудбал, донета је радикална одлука да се ови играчи више не позивају под заставу, што је довело до наглог и драстичног пада у квалитету игре репрезентације. Иако је на Олимпијским играма 1952. некако одбрањена бронзана медаља, егзодус најбољих играча ка југу се наставио. То је био главни разлог зашто је Шведска потпуно подбацила и пропустила Светско првенство 1954. као и Олимпијске игре 1956. године.
мини|Репрезентација Шведске на Светском првенству 1958. године. Уочи почетка Светског првенства 1958. године, чији је Шведска била домаћин, селекциона комисија је одлучила да потпуно преиспита своја дотадашња крута правила, па је у састав уврштено пет интернационалаца који су наступали у иностранству. Пред својим навијачима Шведска је направила историјски успех и стигла до великог финала. Међутим, полуфинални дуел против актуелног светског првака Немачке (у историји упамћен и као „Битка за Гетеборг”) одигран је у изузетно наелектрисаној атмосфери; оштра игра на терену и сукоби изазвали су огроман револт у немачкој јавности инутар тамошњег савеза (DFB) према шведском фудбалу, што је у самој Немачкој ескалирало чак и у ксенофобичне испаде усмерене против шведских туриста. У великом финалу Шведска је изашла на мегдан моћном Бразилу. Јужноамериканци су у најефикаснијем финалном мечу у историји Светских првенстава славили са 5:2 (уз по два поготка Ваве и тада младог Пелеа) и тако по први пут у својој историји подигли златни пехар, док је Шведска заузела друго место.
Пад форме и бљесак 1974. године Након овог упешног периода, шведска репрезентација дуго није успевала да забележи значајнији резултат. Редовно су пропуштане завршнице како Олимпијских игара, тако и Европских првенстава. Тек на Светском првенству 1970. године Шведска се поново нашла на највећој смотри, али је елиминисана већ у групној фази због нешто слабије гол-разлике у односу на Уругвај.
На Светском првенству 1974. уследио је нови позитиван бљесак у мундијалској историји ове земље. Приликом извлачења група Шведска је била смештена у последњи, четврти шешир који је био резервисан за потпуне аутсајдере. У оквиру групе III, тим је одмерио снаге са Бугарском, Холандијом и поново Уругвајем. Потпуно неочекивано, Швеђани су без пораза и без иједног примљеног гола заузели друго место иза главног фаворита Холандије, обезбедивши тако пласман у другу групну фазу такмичења. Тамо су се селекције Пољске и Немачке ипак показале као прејаки ривали, али је Шведска тријумфом над Југославијом од 2:1 на крају заузела високо пето место у укупном пласману.
Учешће на Светском првенству 1978. године донело је ново велико разочарање. Завршивши на самом дну групе иза Аустрије, Бразила и Шпаније, Шведска се након тога потпуно повукла са велике међународне сцене на пуних дванаест година.
Период од 1990. до 2010. године и деби на Европским првенствима 1992. Тек кроз квалификациони циклус за Светско првенство 1990. Шведска је успела да поново избори пласман на највеће фудбалско такмичење, чему је претходио тријумф на незваничном Турниру четири нације одржаном у Немачкој 1988. године. Ипак, сам наступ на Мундијалу у Италији завршен је неуспехом, пошто је екипа забележила три идентична пораза резултатом 2:1 од Бразила, Костарике и Шкотске.
Захваљујући чињеници да је била домаћин Европског првенства 1992., Шведска је по први пут у својој историји узела учешће на једном континенталном шампионату. Пред својим навијачима тим се на велика врата вратио у сам врх европског фудбала, стигавши до полуфинала где их је након велике борбе зауставила репрезентација Немачке. Већ две године касније, на Светском првенству 1994. у Сједињеним Америчким Државама, остварен је још један феноменалан успех освајањем трећег места и бронзане медаље.
Након овог златног периода уследила је нова мања криза, која је прекинута тек квалификовањем за Европско првенство 2000. године. Међутим, сам наступ на том шампионату завршен је већ у групној фази, где је Шведска елиминисана без иједне остварене победе. На Светском првенству 2002. вољом жреба Скандинавци су смештени у чувену „групу смрти” заједно са Енглеском, Аргентином и Нигеријом, због чега су уочи почетка сматрани за потпуне аутсајдере. Насупрот свим прогнозама, Шведска је без пораза завршила као прва у групи. У осмини финала су се састали са највећим изненађењем турнира, селекцијом Сенегала. Меч је завршен резултатом 1:1, а Шведска је несрећно елиминисана у 104. минуту продужетка након што је Анри Камара постигао златни гол за Сенегалце.
мини|Репрезентација Шведске на Светском првенству 2006. године, непосредно пре почетка утакмице са Тринидадом и Тобагом. За Светско првенство 2006. у Немачкој, Шведска се пласирала као једна од две најбоље другопласиране селекције из европске зоне, након што је претрпела поразе само у дуелима против победника групе, репрезентације Хрватске. У оквиру групе Б, Швеђани су на старту одиграли разочаравајућих 0:0 против Тринидада и Тобага, упркос великом броју створених стопроцентних шанси. У наредном колу су голом у самом финишу срушили Парагвај са 1:0, да би у последњем колу против Енглеске одиграли нерешено 2:2. Овај исход донео им је другу позицију у групи и пласман у осмину финала, где их је чекао домаћин Немачка. Шведска је тај меч изгубила са 2:0, а главне звезде тима као што су Златан Ибрахимовић, Фреди Јунгберг и Ким Шелстрем били су потпуно неутралисани. Поред тога, посао им је био знатно отежан јер су скоро сат времена играли са играчем мање због црвеног картона, а почетком другог полувремена нису успели да реализују ни једанаестерац. Каснији тежи пораз спречио је голман Андреас Исаксон са неколико бравурозних одбрана.
мини|Шведски навијачи на улицама Дортмунда током трајања Светског првенства 2006. године.