Бофорово море је део Северног Леденог океана и има површину од 450.000 km².Beaufort Sea, Great Soviet Encyclopedia (in Russian)Beaufort Sea, Encyclopædia Britannica on-line Налази се између Аљаске и Канадских територија Јукон и Северозападне територије на југу и арктичких острва на истоку. Његову границу одређује линија која повезује рт Бароу у Аљасци и острво Принц Патрик. По први пут га је истраживао Канађанин Вилхјалмур Стефансон 1914. Име је добило по енглеском хидрографу Франсису Бофору. Највећа река која се улива у Бофорово море је Макензи. Оно је значајан пут за миграцију и место за размножавање китова. Налази се ван значајних комерцијалних путева, и током највећег дела године је прекривено ледом осим током лета. У Бофортовом мору се налазе значајне резерве нафте и природног гаса. Са њиховим истраживањем је почело шездесетих година, а са експлоатацијом 1986. када је почела са радом прва платформа. Међутим да не би ометале размножавање и миграцију китова дозвољено им је да раде само томом зимских месеци.
мини|left|200px|Бофорово море Ово море, које карактерише оштра клима, током већег дела године је залеђено. Историјски гледано, само уски пролаз до отворен је у августу-септембру близу његових обала, али недавно се због климатских промена на Арктику подручје без леда у касно лето знатно повећало. До недавно, Бофорово море је било познато као важан резервоар за надопуњавање арктичког морског леда. Морски лед би се често ротирао неколико година у Бофортовој струји, доминантној океанској струји Бофоровог мора, прерастајући у чврст и дебео вишегодишњи лед.
Тврдње да је морска обала била насељена пре око 30.000 година су у великој мери дискредитоване; садашња густина насељености је веома ниска. Море садржи значајне ресурсе нафте и природног гаса испод свог прага, као што је поље Амаулигак. То је откривено у периоду између 1950-их и 1980-их година, а од другог дела тог периода њихово истраживање постаје главна људска активност на овом подручју. Традиционална занимања риболова и лова на китове и фоке практикује само локално и немају комерцијални значај. Као резултат, море је домаћин једне од највећих колонија китова белуга и нема знакова прекомерног лова. Да би спречили прекомерни риболов у својим водама, САД су у августу 2009. усвојиле план управљања комерцијалним рибарством из предострожности.Arctic Fishery Management Plan. У априлу 2011, Канадска влада је потписала меморандум о разумевању са Инувијалуитима као први корак у развоју већег плана управљања океаном."Beaufort Sea Commercial Fishing Banned" (CBC News, 15 April 2011). Канадска влада је у октобру 2014. објавила да се неће разматрати никакав нови комерцијални риболов у Бофортовом мору док истраживања не покажу одрживе залихе које би прво биле доступне Инувиалуитима."No new fisheries in the Arctic following federal ban"
Канадска влада је означила блокове Бофоровог мора као заштићена подручја мора (MPA). MPA Ангунијаквија никикиуам окружује полуострво Пари у заливу Амундсен, а MPA Тариум Нириутајит се налази у делти и естуарију реке Макензи. Заштићена подручја су постављена да заштите врсте и станишта за заједницу Инувијалуита. thumb|left|Топљење леда у Бофоровом мору thumb|Повлачење морског леда у Бофоровом мору
Гранични спор left|thumb|200px|Канада и САД полажу право на регион у облику клина на истоку
Постоји нерешен спор који укључује клинасти сегмент на међународној граници у Бофортовом мору, између канадске територије Јукона и америчке државе Аљаске. Канада тврди да је поморска граница дуж 141. меридијана западно на удаљености од , пратећи копнену границу Аљаске и Јукона.The Law of the Sea Convention (BP-322E) . Dsp-psd.communication.gc.ca. Retrieved on 2013-03-21. Став Сједињених Држава је да је гранична линија окомита на обалу на удаљености од , пратећи линију једнаке удаљености од обале.Summary of claims, Department of Defense, p. 10 Ова разлика ствара клин са површином од око на који полажу право обе нације.
Позиција Канаде има своје корене у Уговору из Санкт Петербурга (1825) између Уједињеног Краљевства и Руске империје који је поставио границу између њих. Канада је држава наследница Велике Британије у односу на овај уговор, који предвиђа:
Канада тврди да се овај уговор може проширити од копна до Бофоровог мора дуж меридијана. Сједињене Државе одбацују ово проширење и уместо тога потврђују граничну линију засновану на еквидистанци, иако је њихова позиција донекле поткопана прихватањем сличних формулација уговора 1867. и сличног тумачења према уговору којим су стекле Аљаску. САД и Канада се слажу да их обавезује Конвенција о епиконтиненталном појасу из 1958. године; и обе стране се слажу да граница треба да буде „правична“, како је то одредио Међународни суд правде. Разликују се око тога шта треба сматрати „правичним“. Сједињене Америчке Државе тврде да је „једнака удаљеност одговарајући принцип за одређивање морске границе када не постоје посебне околности у тој области и када једнака удаљеност резултира границом у складу са принципима правичности“. Канада тврди да принцип еквидистанце не доводи до правичне границе, јер би дошло до изобличења. Обала Јукона је конкавна, док је обала Аљаске конвексна; и стога би принцип еквидистанце резултирао значајним проширењем поседа САД. Овај спор је добио све већи значај због могућег присуства природних резерви унутар клина,Northern interests and Canadian foreign policy , Associate Director Centre for Military and Strategic Studies, University of CalgaryBeaufort Sea Areawide 2006, Tract Map No.8, State of Alaska Department of Natural Resources, Division of oil and gas који према канадском Националном енергетском одбору може садржати гаса, који би покривао националну потрошњу за 20 година, и више од нафте.US-Canada Arctic border dispute key to maritime riches, BBC News, 2 August 2010 Због овога, Канада тврди да се на ову границу примењују „посебне околности“, став који САД одбацују. Овај спор је у том погледу одраз спора између САД и Канаде око залива Мејн, где су се САД залагале за „посебне околности“, а Канада за принцип еквидистанце. (У том последњем спору, оба та аргумента су одбачена, а граница је повучена на основу геометријских принципа узимајући у обзир географске факторе.) Ни САД, ни Канада нису вршиле притисак на брзо решавање овог питања, нити на арбитражу на суду пред Судом. Међународни суд правде, међутим; и две стране су у међувремену сарађивали у неколико мера усмерених на очување поморске животне средине.
Пре краја 2004. САД су закупиле осам парцела испод воде за истраживање и експлоатацију нафте, што је изазвало дипломатски протест Канаде.Sea Changes, Institute of the North Дана 20. августа 2009. године, секретар за трговину САД Гери Лок објавио је мораторијум на комерцијални риболов у Бофортовом мору северно од Аљаске, укључујући спорне воде.. У јулу 2010. године, преговори између САД и Канаде почели су у Отави. Започето је заједничко геолошко истраживање подручја, а CIA Светска књига чињеница је означила ово питање као решено,Disputes – international: CIA – The World Factbook . Cia.gov. Retrieved on 2013-03-21. иако званични документ није објављен до септембра 2010.
Референце
Литература
Спољашње везе
Sea Ice in the Beaufort Sea from NASA Earth Observatory CAC (Civil Applications Committee)/USGS Global Fiducials Program web page containing scientific description and interactive map viewer featuring declassified high-resolution time-series imagery
Категорија:Мора Категорија:Северни ледени океан Категорија:Географија Аљаске