Штутгарт

Штутгарт () главни је град њемачке покрајине Баден-Виртемберг. Са око 609.000 становника, Штутгарт је највећи град те покрајине и шести по величини у Немачкој. Овај град је с покрајинским парламентом, седиштем владе Баден-Виртемберга као и другим покрајинским институцијама, политички центар те покрајине. Најближи већи градови су Франкфурт (око 204 -{km}- сјеверозападно) и Минхен (око 220 -{km}- југоисточно од Штутгарта).

Штутгарт је седиште владе штутгартског региона (са 2.666.849 становника) као и покрајинске виртенбершке евангелистичке и римокатоличке бискупије (Бискупија Ротенбург-Штутгарт).

Град је био један од домаћина светског првенства у фудбалу 2006. године.

Географија Штутгарт се налази на око сат времена удаљености од Шварцвалда и Швапске Јуре. Средиште града се налази у плодној долини, угнијежђено између винограда и густе шуме у близини ријеке Некар. У врућим љетним данима, локално становништво ово подручје описује као „штутгартски казан“. м у долини Некара до 549 -{m}- на брду Бернхартсхохе. Као резултат огромне висинске разлике, у и око града се налази око 400 степеништа (, на локалном дијалекту), што приближно чини око 20 -{km}- степеништа. Многа воде поријекло из времена када су виногради окруживали цијелу долину. Чак и данас, постоје виногради који су удаљени мање од 500 -{m}- од главне жељезничке станице.

Градске општине Градска већница Штутгарта|мини Град Штутгарт је подијељен на укупно 23 општине, и то 5 градских и 18 приградских. Градске општине су: Централни Штутгарт, Сјеверни Штутгарт, Источни Штутгарт, Јужни Штутгарт и Западни Штутгарт.

Приградске општине су: Бад Канштат, Дегерлох, Штутгарт-Мехринген, Штамхајм, Штутгарт-Унтертиркхајм, Вајхинген, Цуфенхаузен (сједиште Поршеа), Штутгарт-Фејербах, Бирках, Ботнанг, Хеделфинген, Милхаузен, Штутгарт-Минстер, Обертиркхајм, Плининген, Зиленбух, Штутгарт-Ванген и Вајлимдорф.

Уже подручје града окружено је сусједним мањим градовима као што су Лудвигсбург, гдје се налази величанствена барокна палата, Беблинген, Еслинген на Некру, Вајблинген, Гепинген и други мањи градови.

Клима Штутгарт има претежно континенталну климу. У љетним мјесецима, оближњи Шварцвалд и Швапски Алпи служе као природни штит од олуја са запада и југа, али град често погоди снажно невријеме углавном током љета те периоди дуготрајних сњежних падавина зими, који некад трају и седмицама. Позната је појава казана тј. у средишту града измјерене су значајно више температуре љети и много мање снијега зими у поређењу са предграђима. Пошто се налази релативно далеко од мора, разлике температура зими и љети односно дневне и ноћне могу бити екстремне. По статистикама, Штутгарт има просјечно 1693 сата сунчеве свјетлости годишње.

Зима просјечно траје од децембра до марта. Најхладнији мјесец је јануар са просјечном температуром од 0 °C. Сњежни покривач не траје дуже од неколико дана, иако у посљедње вријеме остаје све дуже, као што је то био случај 2004, када је снијег остао неколико седмица. Љета су доста топла са просјечном температуром од 20 °C у најтоплијим мјесецима, јулу и августу. Љето траје од маја до септембра.

Историја Историја до 19. вијека Прва позната насеља на подручју данашњег Штутгарта датирају од краја 1. вијека, од оснивања римске тврђаве у дијелу данашњег дистрикта Бад Канштата, на обали ријеке Некар. Римљани су се повукли око 260. године, након чега је услиједила инвазија Алемана са сјевера. Иако није ништа конкретно познато о насељу Канштат за вријеме варварске инвазије, вјерује се да је подручје остало насељено све до 700. године.

мини|250п|Стари дворац у Штутгарту датира од 950. године

Сматра се да је сам град Штутгарт основан око 950. године, непосредно прије битке на Лешком пољу. Основао га је швапски војвода Лудолф, један од синова цара Светог римског царства Отона -{I}- Великог. Град се користио за узгајање коња у плодним долинама, у близини данашњег центра града, иако су недавна археолошка ископавања показала да је ово подручје већ било у власништву меровиншких фармера.

У регистру поклона опатије Хиршау, који је датиран око 1160, спомиње се Хуго де Штуокартен, што наводи на постојање истоименог насеља на мјесту данашњег Штутгарта.

Од овог времена па све до 14. вијека, насеље је било у рукама маркгрофова Бадена и виртембершких градова Бакнанга и Безигхајма. мини|лево|200п|Нови дворац Штутгарт на Шлосплацу који је направљен између 1746. и 1807.

Око 1300, Штутгарт је постао резиденција грофова Виртемберга, који су наставили градити и проширивати насеље у пријестоницу своје територије. Статус града Штутгарт је добио 1321. када је постао званична краљевска пријестоница. Територија око Штутгарта је била позната као грофовија Виртемберг, прије него што су је подигли на степен војводства од стране цара Светог римског царства 1495, када је Штутгарт постао главни град војводства и резиденција војводе. Назив Виртемберг потиче од стрмог брда у околини Штутгарта познатог као Виртемберг.

У 18. вијеку, град је накратко изгубио статус пријестонице, пошто је Еберхард Лудвиг основао град Лудвигсбург сјеверно од Штутгарта, у који је премјестио своју пријестоницу. Године 1775. Карл Еуген је затражио да се сједиште Виртемберга врати у Штутгарт, издавши наређење за изградњу новог дворца на Шлосплацу.

Историја у 19. и 20. вијеку Године 1803. Штутгарт је проглашен главним градом кнежевине Виртемберг (којом је владао изборни кнез) све док Наполеон Бонапарта није срушио Свето римско царство 6. августа 1806), када је Штутгарт постао главни град краљевине Виртемберг. Краљевско сједиште је проширено за време владавине Фридриха -{I}- Виртембершког, иако су многе важне зграде у Штутгарту изграђене за вријеме владавине Вилхелма -{I}- Виртембершког, укључујући Вилхелмову палату, болницу Катарина, градску галерију, вилу Берг и Кенигсбау.

мини|200п|Вилхелмова палата 1840. године, данас градска библиотека Током 19. вијека, развој града је био спутаван због своје специфичне локације. Тек након проласка жељезнице и отварања главне жељезничке станице 1846, град је доживио снажан економски развој. У то вријеме број становника се кретао око 50.000.

За вријеме револуција 1848. и 1849. године, формиран је демократски пангермански национални парламент (Франкфуртска скупштина) у Франкфурту, у сврху превазилажења подјела унутар њемачких држава. Након дугих разговора, парламент је одлучио да понуди титулу њемачког цара Фридриху Вилхелму -{IV}-. Како је демократски покрет слабио, њемачки кнежеви су почели узимати контролу над својим осамостаљеним државама. Напокон, пруски краљ је одбацио понуду револуционара. Чланови парламента су избачени из Франкфурта а најрадикалнији чланови (који су тежили успостављању републике) су побјегли у Штутгарт. Недуго затим, виртембершка војска је разбила и последње остатке овог парламента.

Већ 1871. у Штутгарту је било око 91.000 становника, а у вријеме док је Готлиб Дајмлер конструисао први аутомобил на свијету у малој радионици у Канштату, популација града је брзо нарасла до 176.000 становника.-{Stuttgart - Where Business Meets the Future}-, промотивни материјал који је издало Штутгартско вијеће, Одјељење за економски развој, 2005.

Године 1871, независно краљевство Виртемберг се придружило Њемачком царству, које је створио Ото фон Бизмарк, премијер Пруске током уједињења њемачких држава. мини|лево|200п|Штутгарт око 1900. године На крају Првог свјетског рата, монархија се распала и формирана је слободна држава Виртемберг у склопу Вајмарске Републике, а Штутгарт је постао њен главни град. Године 1920. град је постао сједиште њемачке националне владе (након што је администрација побјегла из Берлина, послије пуча).

За вријеме нацистичке Њемачке, у Штутгарту је отпочело протјеривање Јевреја већ 1939. године. Након што је стављена забрана кретања Јевреја 1. октобра 1941, сви Јевреји који су живјели на подручју Виртемберга су присиљени да живе у тзв. јеврејским апартманима све док нису послати у концентрациони логор лоциран на ранијем сајмишту у Килесбергу. Дана 1. децембра 1941. организовани су први депортациони возови према Риги.

Током Другог свјетског рата, средиште Штутгарта је готово потпуно уништено због савезничког бомбардовања. Најтежа разарања града су се десила 1944. године од стране англоамеричких бомбардера. Врхунац напада се десио 12. септембра 1944. када су британски авиони бацили око 184.000 бомби на старо средиште Штутгарта. Страдало је преко 1000 људи. Свеукупно за вријеме Другог свјетског рата, било је 53 бомбардовања Штутгарта, при чему је уништено око 68% свих објеката, а страдало је 4.477 особа.Штутгарт у Другом светском рату

У склопу савезничког слома нацистичке Њемачке, Француска је 1945. године ушла у Штутгарт те је након рата град ушао у америчку окупациону зону. Након што су се ујединиле све три окупационе зоне (америчка, британска и француска) и проглашена Савезна Република Њемачка 7. октобра 1949, Штутгарт је, поред Франкфурта, био један од три кандидата за главни град Западне Њемачке. На крају, Бон је проглашен главним градом.

Дијелови ранијих њемачких држава Баден и Виртемберг су се спојили 1952. и формирали нову покрајину Баден-Виртемберг, која је данас трећа по величини покрајина у Њемачкој.

Од 1945. до данас За вријеме Хладног рата, Штутгарт је постао сједиште заједничке команде свих америчких војних снага у Европи, Африци и на Атлантику (-{EUCOM}-). И данас -{EUCOM}- има сједиште у Штутгарту, а америчка војска је изградила бројне војне базе у околини града.

мини|150п|Први грб града Штутгарта из 1286. године Касних 1970-их, у дистрикту Штамхајм десио се један од познатијих судских процеса групи названој Фракција црвене армије. Након суђења, четири члана ове групе су извршила самоубиство. Извршено је неколико насилних покушаја да се ослободи ова група за вријеме Њемачке јесени 1977, што је кулминирало отмицом и убиством њемачког индустријалца и предсједника њемачког удружења послодаваца Ханса Мартина Шлејера, као и отмицом авиона Луфтханзе.

Поријекло имена и грба града Грб града Штутгарта приказује црног коња који стоји на задњим ногама, на жутој позадини. Познато је да је у садашњем облику први пут кориштен 1938, док су се раније користиле различите варијанте и боје, често и са два коња. Овај хипотетички грб даје назнаке о поријеклу назива Штутгарт. Могуће поријекло имена града води од староњемачког назива штуотгартен, гдје ријеч штуот наводи на староенглески појам стод у значењу коњушница, ергела. Староњемачки појам гартен означава мјесто првобитног насеља. Такође, лого аутомобилске компаније Порше садржи измењену верзију градског грба.

Демографија Број становника Штутгарта је опадао у периоду између 1960. (637.539 становника) и 2000. (586.978 становника). У посљедње вријеме, захваљујући ниској стопи незапослености и атрактивним могућностима образовања млађе популације, доживио је нагли пораст становништа, нарочито младих из бивше Источне Њемачке. .Statistiches Amt, Stuttgart, July 2007. PDF source: www.stuttgart.de По први пут у овој деценији, забиљежен је позитиван природни прираштај 2006. године.

Према статистичким подацима из 2000. године, у граду је било 22,8% становника који нису њемачки држављани, док се тај број 2006. године смањио на 21,7%. Од највећих националних мањина најбројнији су Турци (22.025), Грци (14.341), Италијани (13.978), Хрвати, Срби, Бошњаци, Португалци, Пољаци, Аустријанци и Французи. Од укупног броја странаца у Штутгарту, 39% су држављани Европске уније.

Религија Религијски састав становништва у Штутгарту се драстично промијенио 1534. године као директан резултат протестантске реформације. Од тог времена, у Штутгарту, као и у цијелом Баден-Виртембергу доминантна је протестантска већина. Међутим, од 1975. број протестаната у Штутгарту је опао са око 300.000 на 200.000. Године 2005, у граду је било 31,1% протестаната, а 26,1% су били католици. Чак 42,6% цјелокупног становништва су се изјаснили као атеисти или нису били верници ниједне званичне религије.-{Verteilung der Religionszugehörigkeit }-

мини|200п|Штутгартска вијећница