Крајова () је један од најзначајнијих градова у Румунији. Овај град се налази у југозападном делу земље, у историјској покрајини Олтенија. Крајова је управно средиште жупаније Долж и културно и привредно средиште Олтеније. Представља највећи економски и културни центар области западно од Букурешта. Град Крајова обухвата насеља Изворул Рече, Мофлени, Поповени, Ровине, Факај, Чернеле, Чернелеле де Сус и Шимнику де Жос.
Крајова се простире се на 81,97 -{km2}- и према попису из 2021. године у граду је живело 234.140 становника.
Географија Град Крајова налази се у средишњем делу историјске покрајине Олтеније. Град је смештен месту где река Жију излази из побрђа у подножју Карпата и улази у равницу Влашке низије. По томе је град идеално смештен на пола пута између Дунава на југу и Карпата на северу, односно Дунава на западу и Олта на истоку.
Историја Име Крајова потиче из словенских језика и значи „Краљев град“. Матија Ненадовић у Мемоарима овај град спомиње под именом Краљево, када су Дунавом ишли, даље преко Букурешта - за Русију. Године 1397, у близини Крајове одиграла се чувена битка између турског султана Бајазита и влашког војводе Мирчете. Током битке погинуо је турски вазал - српски краљевић Марко Мрњачевић."Београдске новине", Београд 1. децембар 1916. године У 15. веку Крајова је била седиште Бана Олтеније ("Мале Влашке"). Од 1718. до 1738, Крајова је припадала Аустрији, а 1801. су је опљачкали Турци. Код града се 31. октобра 1853. године водила борба између руских претходница и Турака. Године 1858, ујединиле су се кнежевине Влашка и Молдавија. Тиме је Крајова изгубила своју традиционалну функцију друге престонице Влашке, (поред Букурешта).
Године 1916. Крајова је главно место Дољушког округа. То је највећи град западне "Мале Влашке", необично живо трговачко место на жељезничкој прузи. У њему живи 70.000 становника на великом простору, али задржао је паланачки изглед. Модерне су само две главне улице. Знаменитости града су 27 цркава, лепо позориште, градско купатило, нарочито леп градски парк звани "Парк Бибеско". Од државних институција ту раде окружни, трговачки и апелациони суд, стационирана команда корпуса. Поред гимназије, постоји трговачка школа и још неколико "девојачких школа"."Београдске новине", Београд 1916. године
Срби у Крајови "Крајовски Банат" или српска крајина, са градом Крајевом, "тако рећи до јуче се зваше српским". Данашње Краљево (Крајова) кога основа Стефан Дечански српски краљ, и које Власи зову "Мала Влашка" (или Србешта) - него и народ у њему до скоро зваше се само Србјештима, што ће рећи Србима, па чак и по званичним актима, то је тако данас још и у самом народу. Владари Мале Влашке називани су "Бановићи од Крајова".Милош Милојевић: "Одломци историје Срба и српских- југословенских земаља у Аустрији и Турској", Београд 1872. године По верзији данашњих Срба у Крајови, такође се ради о "краљу" - али "краљу Јови" или "цару Јовану Ненаду" - српском народном вођи - самозваном "цару" из средине 16. века.види у одељку "разговор" на овој страници
Српска епска песма ""Цар Урош и мајка му", пева о "Крајови на реци Алтици" (Олту), где се налази српски владика. Цар Урош Немањић је позивајући на државни сабор, послао пето писмо том владици."Гласник друштва српске словесности", Београд 1873. године
Барбул "бан од Крајове" имао је жену Српкињу, Негославу. Крајовски бан Ђорђе Рац био је по налазу румунског историчара Илије Барбулескуа, Србин од рода Бранковића."Српски књижевни гласник", Београд 1.јул 1912.
У фрушкогорском манастиру Ремети се половином 19. века налазило рукописно четворојеванђеље (србуља), у црвеној кадифи. Из једног најстаријег записа се види да га је писао 12. августа 1580. године у "угровалахијској земљи, месту 'Краљеву'" (Крајови), "протопоп Јован Србин од места Кратова" (у Македонији)."Србски народни лист", Будим 1845. године
У потпису једне молбенице католичке општине у "Краљеву" у Влашкој, упућеној римском Папи (из 17. века), срећу се потписи многих Срба за које се претпоставља да су ту избегли након "Ћипровачке катастофе", из тог града. Потписао се међу њима и трговац Матија "Дубровчан"."Београдске општинске новине", Београд 1899. године
Наручио је српску књигу о цвећу, 1829. године у Темишвару, Видинац у Крајови, Тома Хаџи Петаков "љубитељ књига".Григорије Лазаревић: "Цвеће", Будим 1829. године Године 1836. у Крајови је постојао претплатнички пункт за једну бугарску књигу. Од 21 претплатника, половина или њих 12 носи српску верзију презимена.Иван Кајданов: "Кратко начертаније на всеобшћата историја", Будим 1836. године
Српску књигу коју је написао српској омладини један Грк, купио је 1837. године Михаил Хаџадес из Крајове.Георгије Захаридис: "Хранилишће или Амајлија за младеж српску", Беч 1837. године Исте године се појавила српска историјска књига Симе Милутиновића Сарајлије која је стигла у "Краљево" у "Малој Влашкој" у руке: госпође Јулијане Радивојевић рођене Вијатовић и Атанасије Милановића.Сима Милутиновић: "Историја Сербије од почетка 1813. до краја 1815. године", Лајпциг 1837. године
У Крајови је 1838. године живео др Берон Петар, тамошњи лекар и "бугарски" књижевник. Он се заправо називао Петар хаџи Беронић родом из Казана 1794. године. Своје презиме је у то време "побугарио", како се наводи у напомени, да се не види његово српско порекло."Српске новине за књижество и моду", Пешта 1838. године
У Крајови је 1839. године организован велики претплатнички пункт, захваљујући скупљачу Атанасији Милановићу. Његов списак читалаца купаца књиге чине: Александар Петровић - Карађорђев син, Атанасије Милановић - агент грчког генералног посланства у Влашкој и Молдавској у Крајови, Анђел Теодоровић чиновник Влашки, Кича Теодоровић купец, Бањка Љубић земљеделац, Митранко Малић професор разних језика, Григорије Миленковић земљеделац, Теодор Ћирковић (родом из Пљеваља), Лука Ђедовић (родом из вароши Корнић), Јаков Лукић трговац (из Шапца) и Антоније Бошковић (родом из босанског Брода).Јован Стејић: "Нови прилог за душевну забаву", Нови Сад 1839. године Учитељ у Крајови, Петар Поповић је 1844. године дао прилог за Школски фонд."Пештанско-будимски скоротеча", Будим 1844. године Пожаревљанин, Никола Поповић држао је годинама гостионицу у "Краљеву" (Крајови) од које се обогатио и вратио у Србију 1852. године."Српске новине", Београд 1852. године
Помињу се 1855. године приложници за споменик српском песнику и монаху Лукијану Мушицком. Тако су у Оравици свој прилог дали становници Крајове: Аврамовић трговац 2 ф., Костаки Димитријевић трговац 1 ф."Србски дневник", Нови Сад 1855. године Једна српска књига је имала читалачку публику у Краљеву у Влашкој (Крајови) 1857. године. Пункт је формирао Анастасије Икономовић из Видина, а пријавили су се читаоци: Петар Цекавић (5 књига), Михаил Николајевић, Павел Јовановић, Живко Стојановић капетан, Георгије, Владимир и Светозар Арсић, Димитрије Јаковић, Никола Василов, Михаил Василовић, Ванка Љубић "староста", и три са стране - из Калафата и Котлана. Румунски листови су у јесен 1860. године писали о Србину, Мојсилу Живоиновићу бившем чиновнику, који се доселио из Србије. Он је донео два нова плуга који су његов патент и омогућавају да сам човек оре и сеје, по јутро на дан без ичије помоћи."Србски дневник", Нови Сад 1860. године
Када је 1887. године умро познати српски публицист Лаза Нанчић, уредник "Заставе" из Новог Сада, дуга изјава саучешћа стигла је из "Крајева у Румунији". Написали су је у име тамошње "Српске занатске читаонице", њени први људи Срби: Тоша Д. Ћировић председник, Ђорђе С. Антоновић деловођа, и чланови Управе - Тодор Т. Адамовић, Љубомир Радивојевић и Петар Игњатијевић."Застава", Нови Сад 1887. године У Крајови је живео и радио др Ђорђе Милетић, сарадник и синовац Светозара Милетића (1895). Ђорђе је био познат лекар и стручни писац о којем се чуло широм румунске државе."Застава", Нови Сад 1895. године
Срби староседеоци и данас живе у Крајови. Организовани су и чине Месну организацију (2012): Крајова, чији је председник: Радојка Чекић. Српска организација се окупља на друштвеној адреси у Крајови: Organizaţia locală a Uniunii Sârbilor din România ... Craiova, judeţul Dolj.види у одељку "разговор", овог чланка
Становништво
Град Крајова је на попису 2021. године имала 234.140 становника, за 35.366 (-13,12%) мање од претходног пописа 2011. године када је било 269.506 становника. Од тога у насељу Крајова живи 225.349 становника (96,25%), а у осталим насељима 8.791 становика (3,75%).
Према попису становништва из 2021, већину становништва су чинили Румуни (89,49%), а од мањина је највише било Рома (1,96%).
Некада је у граду живела и заједница Јевреја.
Насеља Град Крајова се састоји од 9 насеља: Насеље Изворни назив Број становника 2002. 2011. 2021. Изворул Рече -{Izvorul Rece}- 707 617 483 Крајова -{Craiova}- 291.443 258.340 225.349 Мофлени -{Mofleni}- 1.641 1.547 648 Поповени -{Popoveni}- 863 1.250 1.026 Ровине -{Rovine}- 664 631 570 Факај -{Făcăi}- 1.512 1.050 777 Чернеле -{Cernele}- 3.419 4.783 2.857 Чернелеле де Сус -{Cernelele de Sus}- 1.257 182 1.153 Шимнику де Жос -{Șimnicu de Jos}- 1.095 1.106 1.277 Град Крајова -{Municipiul Craiova}- 302.601 269.506 234.140
Знаменитости Крајова је позната по очуваним црквама и бројним музејима. Град има 2 државна универзитета и неколико виших школа. Градска Виша школа за румунски језик је друга по старости у држави.
Партнерски градови Патра Куопио Лион Нантер Шијен Скопље Враца Фигерас Ферара
Галерија
Референце
Спољашње везе
Interactive Map of Craiova Podjetja v Craiova
Категорија:Градови у Румунији Категорија:Градови у жупанији Долж Категорија:Насељена места у жупанији Долж Категорија:Влашка Категорија:Олтенија Категорија:Википројект географија/Насеља у Румунији Категорија:Насеља у Румунији