Доналд Џон Трамп (; Њујорк, 14. јун 1946) амерички је политичар, медијска личност и бизнисмен. Од 2025. обавља функцију 47. председника САД, док је у периоду од 2017. до 2021. био 45. председник. После Гровера Кливленда је други председник у историји САД који служи два одвојена мандата.
Своју кандидатуру за председника на изборима 2016. најавио је у јуну 2015. као кандидат Републиканске странке, чији је члан од 2012. Након победе на унутарстраначким изборима, Трамп је однео победу и на председничким изборима одржаним 8. новембра 2016, победивши противкандидаткињу из Демократске странке, Хилари Клинтон, иако је освојила 2,8 милиона више укупних гласова на националном нивоу од Трампа. Трамп је добио 304 електорска гласа наспрам 227 које је добила Хилари Клинтон, чиме је и званично изабран за 45. председника САД.
Дана 20. јануара 2017. званично је инаугурисан и ступио је на дужност председника САД. Током првог мандата је у унутрашњој политици драстично ограничио имиграцију у САД, започео је градњу зида на граници са Мексиком, реформисао је порески систем и умањио износ који плаћају грађани и велики послодавци, а такође је именовао три судије у Врховни суд. У спољној политици је наставио рат у Сирији, признао Јерусалим као главни град Израела и тамо преместио амбасаду, напустио Париски споразум, побољшао односе са Северном Корејом и заоштрио односе са Ираном, што је кулминирало повлачењем из нуклеарног споразума и нападом дроном на Касема Солејманија. Инсистирао је на томе и да земље чланице НАТО пакта плаћају свој део чланарине, уместо дотадашњег покрића тог дела од стране САД. Такође је заоштрио трговински рат са Кином и појачао реторику према њој.
На председничким изборима 2020. је изгубио од кандидата демократа Џоа Бајдена, али је одбио да призна пораз, наводећи изборну превару која се углавном доводи у везу са гласовима који су послати поштом. После немира, који су укључивали и јуриш демонстраната на Капитол, повукао се али није присуствовао инаугурацији Џоа Бајдена. Представнички дом САД је покренуо други покушај за његов импичмент, који је као и први прошао до Сената, али такође као и први није имао довољно гласова, па није прошао.
Релативно лако је освојио номинацију Републиканске странке за председничке изборе 2024. и током кампање је преживео покушај атентата у Пенсилванији, док је други покушај спречен пре него што је испаљен метак. На изборима је победио потпредседницу САД Камалу Харис, и том приликом је по први пут у 21. веку од председничких избора 2004. био кандидат из Републиканске странке који је освојио највише народног гласа. Инаугурисан је 20. јануара 2025. Покретач је политичког покрета познатог као трампизам.
Младост Доналд Џон Трамп рођен је 14. јуна 1946. у Квинсу, предграђу Њујорка, у америчкој држави Њујорк, као најмлађе од петоро деце. Трампов отац, Фред Трамп (1905—1999), рођен је у Њујорку, као дете немачких имиграната из Карлштата, док је његова мајка, Мери Ен МекЛод (1912—2000), шкотског порекла. Трамп има две сестре, Мери Ен и Елизабет, и брата Роберта (1948—2020), док је његов други брат, Фред Млађи, преминуо 1981. од последица алкохолизма.
Трампов отац био је један од најистакнутијих грађевинских магната у Њујорку.
Порекло Трамп је немачког са очеве, и шкотског порекла са мајчине стране. Родитељи Трамповог оца и мајке рођени су у Европи. Трампов отац, Фред, рођен је у Бронксу, док је његова мајка, Мери Ен, емигрирала у Њујорк из свог родног места у Шкотској. Фред Трамп и Мери Ен упознали су се у Њујорку и венчали 1936, а породицу су одгајали у Квинсу, једном од пет области града Њујорка..
мини|лево|Осамнаестогодишњи Трамп на Њујоршкој војној академији, 1964.
Трампов стриц, Џон. Г. Трамп, био је професор на Масачусетском технолошком институту од 1936. до 1973. и учествовао је у радарским истраживањима за време Другог светског рата. Џон Трамп је помогао на унапређењу рендгена што је продужило живот пацијентима оболелим од рака. ФБИ је 1943. наложио Џону Трампу да истражи документа Николе Тесле, након смрти познатог научника у хотелу Њујоркер..
Трампов деда, Фредерик Трамп, стекао је богатство отварајући ресторане и пансионе у Канади..
Религија породице Трамп била је Лутеранизам, али Трампови родитељи припадали су Америчкој реформисаној цркви. Породично презиме првобитно је гласило Drumpf док није промењено у Trump (Трамп) за време Тридесетогодишњег рата у седамнаестом веку.
Образовање Већи део раног детињства Трамп је провео на имањима своје породице у Њујорку. Са тринаест година, Трамп је уписао Њујоршку војну академију у Корнволу, држави Њујорк, где је завршио осми разред и средњу школу. Пошто је био енергично дете, Трампови родитељи су сматрали да ће похађањем војне академије моћи да каналише своју енергију на добар начин.
Приликом интервјуа 1983. године, Трампов отац, Фред, изјавио је да је Доналд био „прилично жесток дечак”.
Трамп је две године похађао Фордам Универзитет у Бронксу, а потом и Вортон пословну школу на Универзитету Пенсилваније. Дипломирао је економију маја 1968. године.
Накратко је регрутован током Вијетнамског рата, али није служио у Америчкој војсци.
Пословна каријера
Некретнине Почевши од 1968. године, Трамп је био запослен у очевој компанији за некретнине, Trump Management која је поседовала расно одвојене станове за изнајмљивање средње класе у спољним општинама Њујорка. Године 1971. отац га је поставио за председника компаније и он је почео да користи Трампову организацију као кровни бренд. Рој Кон је био Трампов адвокат и ментор 13 година 1970-их и 1980-их. 1973. Кон је помогао Трампу да противтужи владу САД за 100 милиона долара (еквивалентно милиона долара у ) због оптужби да Трампова имовина има расну дискриминаторну праксу. Трампове противтужбе су одбачене, а владин случај је решен тако што су Трампови потписали декрет о сагласности о десегрегацији. Помажући Трампове пројекте, Кон је био саветник чије су мафијашке везе контролисале грађевинске синдикате. Кон упознао политичког консултанта Роџера Стоуна са Трампом, који је ангажовао Стоунове услуге да се бави савезном владом. Између 1991. и 2009. поднео је захтев за заштиту од стечаја у складу рса Поглављем 11 за шест својих предузећа: Хотел Плаза на Менхетну, казина у Атлантик Ситију, и компанију Трамп Хотели и Казино ризорт.
1992. Трамп, његова браћа и сестре Меријан, Елизабет и Роберт и његов рођак Џон В. Волтер, сваки са по 20 процената удела, формирали су All County Building Supply & Maintenance Corp. Компанија није имала канцеларије и наводно је била лажна компанија за плаћање продавцима који пружају услуге и залихе за Трампове јединице за изнајмљивање, а затим фактурисање тих услуга и залиха Трамповом менаџменту са маржама од 20–50 посто и више. Власници су поделили приходе остварене маржама. Повећани трошкови су искоришћени за добијање одобрења државе за повећање закупнина његових јединица стабилизованих рентом.
Развој догађаја на Менхетну и Чикагу лево|мини|Трамп 1985. са моделом једног од његових прекинутих развојних пројеката на Менхетну Трамп је привукао пажњу јавности 1978. покретањем првог породичног подухвата на Менхетну, реновирања напуштеног хотела Комодоре, поред Гранд Централ Терминала. Финансирање је олакшано са 400 милиона долара градског пореза на имовину коју му је организовао његов отац који је такође, заједно са Хајатом, гарантовао 70 долара милиона банкарског кредита за изградњу. Хотел је поново отворен 1980. године као Хотел Гранд Хајат, и исте године је добио права за развој Трамп торња, небодера мешовите намене у центру Менхетна. У згради се налази седиште Трамп корпорејшон и Трамповог ПАК- а и била је његова примарна резиденција до 2019. Трамп је 1988. године купио хотел Плаза кредитом од конзорцијума 16 банака. Хотел је 1992. године поднео захтев за заштиту од стечаја, а месец дана касније одобрен је план реорганизације којим су банке преузеле контролу над имовином.
Године 1995. платио је преко 3 милијарди долара банкарских кредита, а зајмодавци су запленили хотел Плаза заједно са већином његове друге имовине у „великом и понижавајућем реструктурирању“ које му је омогућило да избегне лични банкрот. Адвокат главне банке рекао је о одлуци банака да су се "сви сложили да би му било боље да је жив него мртав". Трамп је 1996. године купио и реновирао углавном празан небодер са 71 спратом на Волстриту 40, касније преименован у Трампову зграду. Почетком 1990-их добио је право на развој земљишта од тракт у насељу Линколн сквер у близини реке Хадсон. Борећи се са дугом из других подухвата 1994. године, продао је већину свог интереса у пројекту азијским инвеститорима, који су финансирали завршетак пројекта, Риверсајд Саут. Трампов последњи велики грађевински пројекат био је 92-спратни мешовити Трамп међународни хотел и торањ у Чикагу који је отворен 2008. Године 2024. Њујорк Тајмс и ПроПублика су објавили да Пореска служба истражује да ли је два пута отписао губитке настале прекорачењем трошкова изградње и заосталом продајом стамбених јединица у згради за коју је у својој пореској пријави из 2008. године прогласио да је безвредна.
Казина у Атлантик Ситију алт=The entrance of the Trump Taj Mahal, a casino in Atlantic City. It has motifs evocative of the Taj Mahal in India.|мини|Улаз у Трампов Тај Махал у Атлантик Ситију Године 1984. Трамп је отворио Харах у Трамп плази, хотел и казино, уз финансијску и управљачку помоћ Холидеј Корпорејшон. Било је неисплативо, и платио је Холидеју 70 милиона долара у мају 1986. да преузме искључиву контролу. Године 1985. купио је неотворени хотел Атлантик Сити Хилтон и преименовао га у Трампов замак. Оба казина су 1992. поднела захтев за заштиту од стечаја у складу са Поглављем 11. Трамп је 1988. године купио трећи објекат у Атлантик Ситију, Трамп Таџ Махал. Финансиран је са 675 милиона долара у џанк обвезницама, завршен за 1,1 милијарди долара и отварен априла 1990. Поднео је захтев за заштиту од стечаја из Поглавља 11 1991. године. Према одредбама споразума о реструктурирању, он се одрекао половине свог почетног удела и лично гарантовао будући учинак. Да би смањио својих 900 милиона долара личног дуга, продао је авио-компанију Трамп Шатл; његову мегајахту Трамп Принцеза, која је била изнајмљена његовим казинима и држана у пристаништу; и другим пословима. Трамп је 1995. основао Трамп хотели и казино ризорти (ТХКР), који је преузео власништво над Трамп Плазом. ТХКР је купио Таџ Махал и Трамп замак 1996. и банкротирао 2004. и 2009. године, остављајући му 10 проценат власништва. Остао је на челу до 2009.
Клубови 1985. Трамп је купио имање Мар-а-Лаго у Палм Бичу на Флориди. Године 1995. претворио је имање у приватни клуб уз накнаду за иницијацију и годишње чланарине. Наставио је да користи крило куће као приватну резиденцију. Клуб је прогласио својом примарном резиденцијом 2019. Почео је да гради и купује голф терене 1999. године, поседујући 17 голф терена до 2016.
Лиценцирање имена Трамп Трампова организација је лиценцирала име Трамп за потрошачке производе и услуге, укључујући храну, одећу, курсеве учења и кућни намештај. Према Вашингтон посту, постоји више од 50 уговора о лиценцирању или управљању који укључују његово име, и они су генерирали најмање 59 милиона долара за своје компаније. До 2018. само две компаније за широку потрошњу су наставиле да лиценцирају његово име.
Споредни подухвати алт=Trump, Doug Flutie, and an unnamed official standing behind a lectern with big, round New Jersey Generals sign, with members of the press seated in the background|лево|мини|Трамп и квотербек Њу Џерси џенералса Даг Флути на конференцији за штампу у Трамповом торњу 1985.