-{Google}- () јесте америчка јавна корпорација, специјализована за интернет претрагу и рекламирање на интернету. Седиште компаније је у месту Маунтин Вју (Калифорнија).
Компанија је 30. јуна 2007. имала 13.748 стално запослених радника."Google Announces Second Quarter 2007 Results." 19. јул 2007. Приступљено 22. августа, 2007. Гуглов пословни циљ је „да организује светске информације и учини их светски доступним и корисним“."Google Corporate Information: Company Overview." Google. Приступљено 6. јануара, 2007. Гуглова пословна филозофија укључује изјаве као што су „Не будите зли“ и „Посао би требало да буде изазован и изазов треба да буде забаван“, приказујући тако опуштену пословну културу.
Гугл су основали Лари Пејџ и Сергеј Брин док су били студенти на Универзитету Станфорд и компанија је прво основана као приватна предузетничка компанија 7. септембра 1998. Гуглова прва јавна продаја акција одржала се 19. августа 2004. подижући вредност компаније са 1,67 милијарди америчких долара на 23 милијарде долара. Преко серије нових производа, аквизиција и партнерства, компанија је проширила своју основну делатност претраге и рекламирања у друга подручја, укључујући електронску пошту, онлајн мапе, приказ видео формата, и остало.
Историја мини|лево|Гугл 1998. године
Гугл су започели као истраживачки пројекат јануара 1996. Лари Пејџ и Сергеј Брин, два доктора наука, бивши студенти Универзитета Станфорд из Калифорније."Corporate Information: Google Milestones." Google. Приступљено 23. фебруара, 2007. Они су засновали хипотезу да претраживач који анализира односе између веб-сајтова треба да даје боље резултате од тада постојећих технологија, које рангирају резултате према броју појављивања траженог појма на страници.Page, Lawrence; Brin, Sergey; Motwani, Rajeev; Winograd, Terry. "The PageRank Citation Ranking: Bringing Order to the Web ." 11. новембар 1999. Њихов претраживач се првобитно називао -{BackRub}- јер је систем проверавао повратне везе како би израчунао вредност сајта.Battelle, John. "The Birth of Google." Wired Magazine. август, 2005. Мали претраживач по имену -{Rankdex}- је већ имао сличну стратегију.Li, Yanhong. "Toward a qualitative search engine ." Internet Computing, IEEE. 2 (4), јул-август, 1998, 24-29. Убеђени да странице са највише веза ка њима, са осталих веома важних страница, морају бити најбитније странице повезане са претрагом, Пејџ и Брин су тестирали тезу као део својих студија, и поставили камен темељац за свој претраживач. Првобитни претраживач користио је сајт Станфордског универзитета на адреси google.stanford.edu. Домен -{google.com}- је регистрован 15. септембра 1997. године, а компанија је регистрована као -{Google Inc.}- 17. септембра 1998. у пријатељевој гаражи у Менло Парку у Калифорнији. Укупан почетни фонд је порастао за нову компанију за скоро 1,1 милион долара, укључујући 100.000 долара од Ендија Бехтолшајма, једног од оснивача Сан Микросистема.Google. "Google Milestones." Приступљено 12. јула, 2006.
У марту 1998, компанија је преселила своје канцеларије у Пало Алто у КалифорнијиFried, Ian. "A building blessed with tech success." CNET. 4. октобар 2002. Приступљено 25. фебруара, 2007..
Гуглов претраживач је привукао одане кориснике од растућег броја корисника интернета, који су заволели једноставан дизајн и лаку употребу.Thompson, Bill. "Is Google good for you?" BBC News. 19. децембар 2003, Приступљено 25. фебруара 2007. Године 2000. Гугл је почео са продајом реклама повезаних са кључним речима претраге. Рекламе су биле текстуалне како би се уклопиле у једноставан дизајн страница, и како би убрзале брзину учитавања страница. Кључне речи су продаване базирајући се на комбинацији цена и кликова, са износима почевши од 0,05 долара по клику. Пионир овог модела продаје реклама је Јаху.Sullivan, Danny. "GoTo Going Strong." The Search Engine Report. 1. јул 1998.Pelline, Jeff. "Pay-for-placement gets another shot." CNET. 19. фебруар 1998.<ref name="glaser">Glaser, Ken. "Who Will GoTo.com?" OnlinePress.com. 20. фебруар, 1998.</ref> Док су многи ривали пропадали на новом интернет тржишту, Гугл се тихо уздизао зарађујући.
Патент који је део Гугловог механизма за рангирање () је одобрен 4. септембра 2001. године.Page, Lawrence. "Method for node ranking in a linked database ." European Patent Organisation. 4. септембар 2001, Приступљено 25. фебруара 2007. Патент је приписан Универзитету Станфорд и приписује се Ларију Пејџу.
Након брзог прерастања друга два популарна претраживачка сајта, компанија је 2003. године изнајмила комплекс зграда у Маунтин Вјуу, Санта Клара, Калифорнија, на адреси Амфитеатар Парквеј 1600 од Силикон Графикса.Olsen, Stefanie. "Google's movin' on up." CNET. 11. јул 2003, Приступљено 25. фебруара 2007. Компанија је на тој локацији остала све до сада, и комплекс се од тада назива Гуглплекс (игра речи на реч гоголплекс, јединица праћена са гогол нула). Гугл је 2006. откупио посед од Силикон Графикса за 319 милиона долара.Staff Writer. "Google to buy headquarters building from Silicon Graphics]." Silicon Valley / San Jose Business Journal. 16. јун 2006, Приступљено 25. фебруара 2007.
Порекло имена Име Гугл долази од погрешног изговора речи гугол"Origin of the name, "Google." Stanford University. јануар, 2004.Hanley, Rachael. "From Googol to Google: Co-founder returns ." The Stanford Daily. 12. фебруар 2003, Приступљено 14. јула, 2006. што је назив за број 10100 (цифра 1 праћена са стотину нула). Наиме, Лари Пејџ и Сергеј Брин када су одлучили да региструју интернет домен -{googol.com}-, установили су да је већ заузет те су морали мало да га модификују пошто нису хтели да одустану и траже друго име. Проналазећи употребу у свакодневном језику, енглеска реч -{google}- је 2006. додата у енглески речник Меријам Вебстер и Оксфордски речник чије је значење „употреба Гугл претраживача у проналажењу информација на интернету“.Harris, Scott D. „Dictionary adds verb: to google”. San Jose Mercury News. 7. јул 2006. Приступљено 7. јул 2006.Bylund, Anders. "To Google or Not to Google." The Motley Fool преко MSNBC. 5. јул 2006, Приступљено 7. јула 2006. Такође, у српском жаргону се употребљава глагол „гуглати“ са истим значењем.
Финансије и прве јавне продаје акција Прва зарада Гугла као компаније је била 100.000 америчких долара које је поклонио Анди Бехтолшајм, један од оснивача Сан Микросистема; донирао је компанији која још није постојала.Kopytoff, Verne; Fost, Dan. "For early Googlers, key word is $$$ ." San Francisco Chronicle. 29. април 2004, Приступљено 25. фебруара, 2007. Око шест месеци касније, објављена је много већа зарада.
Гуглова јавна продаја акција је почела 19. августа 2004. године. Понуђено је 19.605.052 акција по цени од 85 долара по акцији.Elgin, Ben. "Google: Whiz Kids or Naughty Boys?" Business Week. 19. август 2004, Приступљено 25. фебруара 2007. Од тога, 14.142.135 (још једна математичка референца као квадратни корен од 2 ≈ 1.4142135) је Гугл сам ставио на понуду, а 5.462.917 су продавали акционари. Продаја је порасла на 1,67 милијарди, и то је дало Гуглу тржишну вредност више од 23 милијарде долара.Webb, Cynthia L. "Google's IPO: Grate Expectations." Washington Post. 19. август 2004. Приступљено 25. фебруара 2007. Већина од 271 милиона акција је остала под Гугловом контролом. Многи од запослених у Гуглу су постали милионери. Јаху, конкурент Гугла, такође је профитирао од продаје акција јер је поседовао 8,4 милиона Гуглових акција од 9. августа 2004, десет дана пре саме продаје.Kuchinskas, Susan. "Yahoo and Google Settle." internetnews.com. 9. август 2004, Приступљено 25. фебруара 2007.
Стање акција након продаје је и даље било веома добро, са ценом до 500 долара по акцији до 2007, због јаке продаје и зараде у рекламирању, као и због издавања нових производа као што су Гугл десктоп и персонализована почетна страницаLa Monica, Paul R. "Bowling for Google ." CNN. 25. мај 2005, Приступљено 28. фебруара 2007.. Висину акција су одржавали индивидуални инвеститори, насупрот великим инвеститорима и заједничким фондовима.
Компанија се налази на списку -{NASDAQ}--а под симболом -{GOOG}-.
Раст Док је примарна делатност компаније била везана за садржај на интернету, Гугл је почео да експериментише и на осталим пољима, као што су радио и штампа. Гугл је 17. јануара 2006. објавио да је купио компанију за рекламирање на радију -{dMarc}-, која има аутоматизован систем који нуди фирмама да се рекламирају на радију.Levingston, Steven. "Google Buys Company To Expand Into Radio." Washington Post. 18. јануар 2006. Ово ће дозволити Гуглу да комбинује две врсте рекламирања, интернет и радио, дајући му способност да се фокусира на захтевније кориснике. Такође, почели су експеримент продаје реклама својих клијената у штампаним медијима (новине и часописи).Gonsalves, Antone. "Google Confirms Testing Ads in Sun-Times Newspaper." Information Week. " 10. јануар 2006. Заузимали су рекламни простор у новинама који је обично био кориштен за постојеће рекламе.
Гугл је додат у берзански индекс S&P 500 30. марта 2006. Заменили су -{Burlington Resources}-, главног нафтног произвођача смештеног у Хјустону.
Аквизиције
Од 2001, Гугл је купио неколико малих стартних компанија, који су најчешће имали иновативне тимове и производе. Једна од најранијих компанија коју је Гугл купио је била -{Pyra Labs}-. Они су креирали Блогер, платформу за публикацију блогова, који се први пут појавио 1999. године. Аквизиција је довела до много бесплатних опција у самом Блогеру. Ивн Вилијамс, оснивач -{Pyra Labs}--а је напустио Гугл 2004. Почетком 2006. Гугл је купио -{Upstartle}-, компанију која је радила на програму и технологији за онлајн писање докумената, -{Writely}-. Технологију овог производа је касније употребио Гугл како би направио свој Гугл докс.
Фебруара 2006, софтверска компанија -{Adaptive Path}- је продала Гуглу -{Measure Map}-, апликацију за статистике блогова. Регистрација за овај сервис је од тада онемогућена.
Крајем 2006. Гугл је купио онлајн видео сајт Јутјуб за 1,65 милијарди долара у акцијама.La Monica, Paul R. "Google to buy YouTube for $1.65 billion ." CNN 9. октобар 2006. Убрзо затим, 31. октобра 2006. Гугл је објавио да је купио -{JotSpot}-, креатора вики технологије за веб-сајтове на којима корисници међусобно сарађују.Google Buys Wiki Startup JotSpot. 31. октобар 2006.
Гугл је 13. априла 2007. склопио уговор о куповини Даблклика. Пристали су да купе компанију за 3,1 милијарду долараLouise Stort and Miguel Helft. "Google Buys DoubleClick for $3.1 Billion." The New York Times. 14. април 2007, Приступљено 13. априла 2007..
Дана 9. јула 2007. године, Гугл је објавио да је потписао коначан уговор о куповини компаније Постини, која пружа сигурносне услуге на Интернету везане за заштиту електронске поште.
Пословни партнери
Године 2005. Гугл је ушао у пословну сарадњу са осталим компанијама и владиним агенцијама у циљу унапређења својих сервиса и производа. Објавили су сарадњу са НАСА-ом како би саградили канцеларије и радили на истраживачким пројектима везаним за нанотехнологију, рачунарство, и свемирску индустрију.Mills, Elinor. "Can Google beat the new-office curse?" CNET. 28. септембар 2005, Приступљено 25. фебруара, 2007. Гугл је такође ушао у партнерство са Сан Мајкросистемсом у октобру како би помогао у међусобном дељењу и дистрибуирању њихових технологија.Kessler, Michelle; Acohido, Byron. "Google, Sun make 'big deal' together." USA Today. 3. октобар 2005, Приступљено 25. фебруара 2007. Склопили су уговор и са Тајм Варнером, АОЛ-ом,Mills, Elinor. "What the Google-AOL deal means for users." CNET. 28. децембар 2005, Приступљено 25. фебруара 2007. да би унапредили своје сервисе за претраживање видео формата.