Сомови (лат. -{Siluridae}-) породица је риба мекоперки које имају потпуно окоштао скелет (праве кошљорибе). Припадају им највеће слатководне рибе у Европи. Око уста имају дугачке, меснате израштаје сличне брковима мачке. Кожа им је глатка и незаштићена крљуштима, али се зато у перајима налазе оштре коштане жбице које су добро одбрамбено средство.
Распрострањеност и станиште Живе у свим крајевима света углавном у слатким водама у веома разноврсним стаништима: у брзим планинским потоцима и рекама за чије се дно причвршћују устима или трбушном пијавком; муљевите, мирне воде са мало кисеоника што решавају честим изласком на површину да би прогутали ваздух; шупљине стена, пећине у којима влада потпуни мрак па су такве врсте са закржљалим очима, кожом без пигмената па им је тело или сабласно бело или провидно, тзв. стаклени сомови (-{Kryptopterus bicirrhis}-);
Исхрана Сомови су углавном грабљивице мада се могу срести и други начини исхране: исхрана органским отпацима као нпр. код коридораса (-{Corydoras arcuatus}-) који се гаји у акваријумима као чистач органских отпадака; паразитске врсте, које се хране сишући крв са шкрга других риба.
Размножавање Брига о потомству карактеристична за сомове је истовремено веома необична за кошљорибе. Разлог је што образују мањи број јаја па је онда неопходно да их сачувају. Томе прибегавају на разно-разне начине, од тога да мужјак чува јаја у устима, преко заједничке бриге оба родитеља па до тога да женка јаја и младе носи у кожним превојима на трбушној страни тела.
Значајне и необичне врсте Сом (-{Silurus glanis}-) достиже дужину од 4-5 -{m}- и тежину од 400 -{kg}- па по томе представља највећу рибу европских слатких вода. Осим по величини, ова врста је позната и по дужини живота јер може да достигне старост од преко 100 година. У четвртој години живота достиже полну зрелост. Има три пара израштаја око уста (бркова) од којих је један пар на горњој вилици знатно дужи од осталих на доњој. Мресте се у паровима и воде бригу о потомству. Сом или европски сом, како се још назива, насељава текуће и стајаће воде у централној и источној Европи као и западној и југозападној Азији. Код нас се највише налази у великим низијским рекама, а највише у Дунаву. За своје станиште бира мекано, муљевито дно и везује се за њега тако да никада не одлази далеко. Веома је прождрљива и грабежљива риба. Патуљасти сом или амерички сомчић (-{Amiurus nebulosus}-) пореклом је из Северне Америке и, као што му име каже, знатно мањих димензија од свог рођака, европског сома. Може да достигне дужину од 0,5 -{m}- и тежину од око 0,5 -{kg}-. 250п|десно|електрични сом Електрични сом (-{Malopterurus electricus}-) живи у рекама Африке. Достиже дужину од 0,5 -{m}-. У стању је да производи електрични напон од 350 -{V}- па тако може да представља опасност за човека. Изврнути сом (-{Synodontis angelicus}-) који док је млад при пливању има нормалан положај тела, а кад порасте онда плива на леђима.
Родови
Референце
Литература
Брем, А., Е.: Живот животиња, Просвјета, Загреб, 1982. Калезић, М.:Основи морфологије кичмењака, Савремена администрација, Београд, 1995. Калезић, М.: Хордати, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2000. Marcon, E., Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986. Радовић, И., Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001. Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.
Спољашње везе
BioNet škola
Категорија:Мекоперке