Лужичкосрпски језици (, ) су матерњи језици Лужичких Срба, западнословенског народа који је признат као национална мањина у данашњој Немачкој. Лужичкосрпски језици припадају западнословенској групи словенских језика и имају статус службених регионалних језика у административним јединицама на подручју историјске области Лужице.
Постоје два књижевна лужичкосрпска језика, која се даље деле на дијалекте: Горњолужичкосрпски језик () у Горњој Лужици Доњолужичкосрпски језик () у Доњој Лужици
Укупан број говорника лужичкосрпских језика је око 60.000, од којих 40.000 живи у немачкој покрајини Саксонији, а 20.000 у Бранденбургу. Од поменутог броја, велику већину чине говорници горњоложичког језика, док се доњолужичкосрпски језик налази на граници изумирања. У области насељеној говорницима лужичкосрпских језика табле са називима градова и улица су двојезичне.
Види још Лужичкосрпски алфабет Лужичкосрпски институт Лужичкосрпске новине Историја Лужичких Срба Полапски Срби
Референце
Литература
Спољашње везе Пројекат Растко: Увод у сорабистику: Хрестоматија за српске слависте. Приредио Предраг Пипер, 2002. Пројекат Растко: Предраг Пипер, Увод у славистику I. Лужичкосрпски речник
Категорија:Западнословенски језици
Категорија:Језици Немачке