десно|мини|250п|Југоисточна Азија (ортографска пројекција) 300п|мини|десно|Југоисточна Азија Југоисточна Азија је подрегија Азије која лежи на пресецању геолошких плоча обележених јаком сеизмичком и вулканском активношћу. Острвски лукови и архипелази налазе се југоисточно и источно од азијског копна.
Југоисточна Азија Брунеј Вијетнам Индонезија Источни Тимор Камбоџа Лаос Малезија Мјанмар Сингапур Тајланд Филипини
Назив и дефиниција Југоисточна Азија означава подручје које се односи, зависно о општој или одређеној специфичној употреби, на ужу или ширу територију (нпр. може укључивати обалну Кину).
Брунеј Вијетнам Индонезија Источни Тимор Камбоџа Лаос Малезија Мјанмар (бивша Бурма) Сингапур Тајланд (бивши Сијам) Филипини
Све горе наведене земље су чланице Удружења земаља Југоисточне Азије, осим Источног Тимора који има статус посматрача.
ИАТА-ина дефиниција Ваздухопловна индустрија у међународним путовањима користи ИАТА-у за дефиниције регија попут Југоисточне Азије. Према ИАТА-иној дефиницији Југоисточну Азију (често скраћено СЕА) чине државе и територије: Брунеји, Вијетнам, Гвам, Индонезија, Источни Тимор, Камбоџа, Казахстан, Кина (са САР Хонгконг САР Макао), Кинески Тајпеј (бивши Тајван), Киргистан, Кокосова острва, Лаос, Малезија, Маршалска острва, Мјанмар, Микронезија, Монголија, Северна Маријанска острва, Палау, Русија у Азији (насупрот Русији у Европи), Сингапур, Таџикистан, Тајланд, Туркменистан, Ускршња острва, Узбекистан и Филипини. -{}- Ова дефиниција се користи широм света за цене летова и пореске обрачуне.
Географија Југоисточна Азија је географски подељена на двије регије, Индокину и Малајски архипелаг.
Индокина или „копнена Југоисточна Азија“ обухвата следеће државе: 300п|мини|десно|Топографија југоисточне Азије десно|мини|Маунт Кинабалу Вијетнам Камбоџа Лаос Мјанмар Тајланд
Малајски архипелаг (малајски -{Nusantara}-), Малајски свет (етнокултурни појам) или „приморска Југоисточна Азија“ састоји се од следећих држава: Брунеји Индонезија Источни Тимор Малезија Сингапур Филипини
Малезија је подељена на два дела Јужнокинеским морем. Полуострвска Малезија је смештена на копну, док се источна Малезија налази на Борнеу, највећем острву у регији. Малезија се ипак често сматра острвском државом.
Малајски архипелаг је врло занимљив у геолошком смислу јер представља једну од најактивнијих вулканолошких регија на свету. Геолошка издизања у регији створила су импресивне планине, кулминирајући на Маунт Кинабалуу у Сабаху у Малезији на острву Борнеу, чија је висина 4.101 метар.
Између многих земаља у регији постоје несугласице у полагању територијалних и/или поморских права (нпр. случај острва Спратли између две Кине).
Насупрот уобичајеној заблуди већина становника острвске југоисточне Азије нису тихоокеански острвљани. Источни делови Индонезије и Источни Тимор (источно од Валасове линије) ипак географски припадају Океанији.
Становништво Југоисточна Азија има површину од приближно 4.000.000 -{km²}-. Према процени из 2004. године у регији је живело 593 милиона људи, а више од шестине њих (+114 милиона) живело је на индонежанском острву Јави, најгушће насељеном острву на свету. Расподела религија и становништва варира у Југоисточној Азији од једне земље до друге. У Малезији, Сингапуру и Тајланду живи око 30 милиона прекоморских Кинеза. Види: Чајнатаун
Етничке групе у субрегији Југоисточни Азијци првенствено су азијатског порекла. Према недавној стенфордској генетичкој студији, становништво Југоисточне Азије је потпуно далеко од хомогености. Преци данашњих људи који говоре аустронезијски, таи и мон-кмерски мигрирали су из јужне Кине током гвозденог доба. Тиме су узрокована преклапања кинеских гена (до 54% на Филипинима), европских гена (3,4% на Филипинима – 45% на Матараму) и папуанских гена (55% на Иријан Џаји).
Брунеји: Малајци (69%), Кинези (18%), аутохтони Брунејци (6%), остали (7%) Вијетнам: Вијетнамци (88%), Кинези (4%), Тајланђани (2%), остали (6%) Индонезија: Јаванци (45%), Сунди (14%), Мадурци (8%), остали (33%) Источни Тимор: Тетун (10%), Мамбае (8%), Макасае (8%), Тукудеде (6%), Бунак (5%), Галоли (5%), Кемак (5%), Фаталуку (3%), Баикено (2%), остали (48%) Камбоџа: Кмери (94%), Кинези (4%), Вијетнамци (1%), остали (већином Чами) (1%) Лаос: низински Лао (56%), Лао Теунг (34%), Лао Сунг (10%) Малезија: Малајци и Оранг Асли (60%), Кинези (25%), јужни Азијци (10%), остали (3%) Мианмар: Бурманци (68%), Шан (9%), Карени (6%), Аракани (4%), остали (укључујући Кинезе и јужне Азијце) (13%) Сингапур: Кинези (76%), Малајци (15%), јужни Азијци (7%), остали (2%) Тајланд: Тајланђани (75%), Кинези (14%), Малајци (4%), Кмери (3%), остали (4%) Филипини: Филипинци (80%), Кинези (10%), јужни Азијци (5%), Европљани и Американци (3%), Арапи (1%), остали (1%)
Религије у субрегији Земље у Југоисточној Азији практикују много различитих религија. Копнене земље југоисточне Азије, тј. Тајланд, Вијетнам, Лаос, Камбоџа и Мјанмар претежито практикују будизам. На Малајском архипелагу (Малезија, Индонезија и Брунеји) људи углавном практикују ислам. Хришћанство је доминантно на Филипинима и Источном Тимору.
Религијски састав сваке земље (постоци могу бити застарели а тиме и непоуздани):
Брунеј: ислам (67%), будизам (13%), хришћанство (10%), домородачка веровања, остали (10%) Вијетнам: махајана будизам (50%), конфучијанизам и хришћанство Индонезија: ислам (87%), хришћанство (10%), будизам (1%), хиндуизам (2%), остали 1% Источни Тимор: хришћанство (95%) Камбоџа: теравада будизам (93%), анимизам, остали Лаос: теравада будизам (60%), анимизам, остали (40%) Малезија: ислам (61%), махајана будизам (20%), хришћанство, хиндуизам и анимизам Мианмар: теравада будизам (89%), ислам (4%), хришћанство (4%), хиндуизам (1%) и анимизам Сингапур: кинеске религије (махајана будизам, таоизам и конфучијанизам) (42%), ислам (15%), хришћанство (14%), хиндуизам (4%) Тајланд: теравада будизам (95%), ислам (3%), хиндуизам, хришћанство и таоизам Филипини: хришћанство (92%), ислам (5%), будизам и остали (3%)
У Југоисточној Азији постоје разне религије и народи, а ниједна земља није хомогена. У Индонезији, најмногољуднијој муслиманској држави на свету, хиндуизам је доминантан на острвима попут Балија. Хришћанство превладава на Папуи и Тимору. Малене хиндуистичке популације могу се пронаћи у Сингапуру, Малезији итд. Гаруда, феникс ког јаше (ваханам) Вишну, национални је симбол Тајланда и Индонезије. Златне слике Гаруде пронађене су на Палавану на Филипинима. Златне слике осталих хиндуских богова и богиња пронађене су такође на Минданау. На Балију се може пронаћи посебна врста хиндуизма који је нешто другачији од хиндуизма који се другде практикује, а настао је укључивањем елемената анимизма и локалне културе. Хришћани се могу пронаћи широм Југоисточне Азије, а већину чине на Источном Тимору и Филипинима, највећој хришћанској азијској нацији. У забаченим деловима Саравака у источној Малезији и Ириан Џаји у источној Индонезији постоје старији племенски религиозни обичаји. У Мјанмару се Сака (Индра) назива нат. У Вијетнаму се практикује облик махајана будизма који је под јаким утицајем анимизма и племенских религија домородачких народа. Велика се важност полаже на култ предака који разликује Вијетнам од његових културних суседа.
Језици у подрегији Због трговине и историјске колонизације сви су језици југоисточне Азије били под утицајем културних притисака. Стога Филипинац који се школовао на енглеском, тагалогу и материњем језику (нпр. висајану) може из економских разлога говорити и други језик попут јапанског. Малезијац може такође из економских разлога добро говорити кинески једнако као и енглески.
Службени језици су исписани курзивом
Брунеј: малајски, кинески дијалекти, домородачки борнејски дијалекти Вијетнам: вијетнамски, тај, муонг, кмерски, кинески дијалекти, нунг, хмонг, таи дам, и остали језици и дијалекти. Индонезија: службени језик је индонежански језик. У индонежанском архипелагу постоје 583 језика и дијалеката. Они нормално припадају различитим етничким групама становништва. Неки од изразито различитих локалних језика су: акенски, батак, сундски, јавански, сасак, тиморски тетум, дајак, минахаса, тораја, бугински, халмахера, амбонски, керамски, неколико иријанских језика, кинески језици (хокиен, хака и мандарински) и холандски. Источни Тимор: тетун, португалски, мамбае, макасае, тукудеде, бунак, галоли, кемак, фаталуку, баикено, остали тиморски дијалекти Камбоџа: кмерски, кинески дијалекти, вијетнамски, чамички дијалекти Лаос: лао, миао, миен, дао, шан, и остали тибетско-бурмански језици Малезија: малајски, енглески, кинески дијалекти, тамилски, остали индијски језици, разни домородачки језици (народ Оранг Асли и староседиоци Малден и Саравак). Мјанмар: бурмански, енглески, шан дијалекти, карен дијалекти, ракине, качин, чин, кинески дијалекти (хокиен, кантонски), мон, индијски језици, језици брдских племена Сингапур: мандарински кинески, малајски, тамилски, енглески, остали кинески дијалекти, остали индијски језици, арапски дијалекти. Тајланд: тај, кинески дијалекти, исан, шан, луе, футаи, кмерски, мон, меин, хмонг, карен, јави Филипини: филипино, енглески, тагалог, цебуано, хилигајнон, варау, илокано, капампанган, пангасинески, биколано, маранао, магуинданао, остали кинески дијалекти, остали шпански дијалекти, остали индијски језици, арапски дијалекти, остали филипински језици и дијалекти Флора и фауна мини|десно|Биво, Индонезија
Животиње су у Југоисточној Азији разнолике. На острву Борнео могу се пронаћи орангутан (шумски човек), азијски слон, суматрански носорог и облачасти леопард, а на острву Палаван бинтуронг.
Биво, припитомљени или дивљи, може се пронаћи свугде у југоисточној Азији, а недавно се налазио и на много већем простору јужне Азије. На Суматри и Борнеу живи мишији јелен, ситнозуби јелен величине пса или мачке, који је добро познат деци као животињски лик из многих индонежанских бајки.
Предивне птице попут пауна и дронга настањују подручје до самог истока Индонезије заједно са бабирусом, свињом са четири кљове. Кљунорожац је био цењен по свом кљуну, па се зато користио у трговини са Кином. У Кини се ценио и носорогов рог без дела његове лобање.
Воласова линија дели Индонежански архипелаг на два дела. Она пролази данашњом границом тектонских плоча и раздваја азијске (западне) животињске врсте од аустралазијских (источних) врста. Отоци између Јаве/Борнеа и Папуе формирају мешовиту зону познату као Валацеја у којој се појављују оба типа фауне.
Плитке воде азијских коралних гребена показују највиши степен биодиверзитета међу светским морским екосистемима са обиљем корала, риба и мекушаца.
Стабла и остале биљке у регији припадају тропској биљној заједници. У неким земљама где су планине доста високе може се пронаћи вегетација умерене климе. Подручја кишних шума тренутно су изложена прекомјерној сечи дрва посебно на Борнеу.
Иако обилује флором и фауном, Југоисточна Азија се суочава са озбиљном дефорестацијом која узрокује губитак популације за разне угрожене врсте попут орангутана и суматранског тигра. У исто време је смог редовна појава. Најгори регионални смог појавио се 1998. када су многе земље биле прекривене танким слојем смога. Последица тога било је потписивање АСЕАН-ски споразум о прекограничном загађењу смогом за борбу против загађења смогом.
Привреда
Острва у југоисточној Азији су главни извори светских нафтних залиха. Регија је такође центар за сечу шума.