Фолкландска Острва () или Малвинска Острва (), скраћено само Фолкланди или Малвини, архипелаг су од око 200 острва под управом британске круне. Највећа од њих су Источни Фолкланд (6.610 -{km²}-) и Западни Фолкланд (4.530 -{km²}-). Укупна површина је 12.200 -{km²}-. До 1985. године у саставу Фолкландских Острва били су и Јужна Џорџија и Јужна Сендвичка Острва, али она од тада имају статус посебне колоније Уједињеног Краљевства, а Фолкландска Острва су постала самоуправна прекоморска територија.
Око суверенитета над Фолкландским Острвима је 1982. године вођен Фолкландски рат између Аргентине и Уједињеног Краљевства. Аргентина је овај рат изгубила, али острва и даље сматра својом територијом.
Етимологија Фолкландска острва су име добила по Фолкландском мореузу, који се налази између два главна острва архипелага. Име мореузу дао је британски морепловац Џон Стронг 1690. у част његовог патрона Ентони Карија, фолкландског висконта. Касније је и цели архипелаг добио то име.
Титула фолкландског висконта је шкотска племићка титула, а сама реч фолкланд се односила на један вид власништва над земљом из времена англосаксонске Британије.
Шпанско име архипелага Малвинска острва () долази од француског назива за острва (фра. Îles Malouines), а тим именом их је крстио француски морепловац Луј Антоан де Бугенвил 1764. у част првих познатих насељеника из бретонске луке Сен Мало.Falkland Islands Guide: Falkland Islands, Name Након Фолкландског рата, британска власти тај назив сматрају увредљивим.
У српском језику острва се још називају и Фокландска, што је настало транскрипцијом дублетног изговора у енглеском језику, вероватно у време Фолкландског сукоба.
Географија мини|алт=Топографска мапа|Топографска мапа Фокландских Острва Фолкландска Острва имају површину копна од око 12.173 km² и дужину обалне линије која се процењује на око 1.300 km.Видети: , . Архипелаг се састоји од два главна острва, Западног Фолкланда и Источног Фолкланда, као и од још 776 мањих острва. Острва су претежно планинског и брдског карактера, са главним изузетком који чине низијске равнице Лафоније (полуострва које чини јужни део Источног Фолкланда). Фолкланди се састоје од фрагмената континенталне коре који су настали распадом суперконтинента Гондвана и отварањем Јужног Атлантика, што је започело пре око 130 милиона година. Острва су смештена у Јужном Атлантском океану, на Патагонијском шелфу, око 480 km источно од Патагоније у јужном делу Аргентине.
Приближна географска локација Фолкланда дефинисана је латитудом између и и лонгитудом између и . Два главна острва овог архипелага раздваја Фолкландски пролаз, а изражена разуђеност обале формира бројне природне луке.Видети: , На Источном Фолкланду смештен је Стенли (главни и највећи град), британска војна база РАФ Маунт Плезент, као и највиша тачка целог архипелага — Маунт Азборн, са висином од 705 m. Изван ових главних насеља налази се подручје које је у локалном говору познато као „Камп” (-{Camp}-), што је изведено из шпанског термина за унутрашњост или сеоско подручје (-{Campo}-).
Клима на острвима је хладна, ветровита и влажна океанска. Честа промена дневног времена типична је за цео архипелаг. Кишне падавине су уобичајене током више од половине године, са просеком од 610 mm у Стенлију, док се спорадични лагани снег јавља током готово целе године. Температура се историјски кретала између 21,1 и -11,1 °C у Стенлију, при чему се просечне месечне температуре крећу од 9 °C у јануару и фебруару (лето) до -1 °C у јулу (зима). Снажни западни ветрови и облачно небо представљају честу појаву. Иако се сваког месеца бележи велики број олуја, опште временске прилике су углавном умерене и мирне.
Биодиверзитет лево|мини|алт=Велика група кратких, збијених пингвина на оголелој обали|Колонија Жутоувих пингвина на острву Саундерс
Фолкландска Острва у биогеографском смислу припадају антарктичкој зони, са снажним везама са флором и фауном Патагоније у копненом делу Јужне Америке. Свевоземне птице чине највећи део фолкландске авифауне. Једине ендемске врсте птица на Фолкландским Острвима јесу фолкландска патка паробродар која не лети и Кобов царић (лат. Troglodytes cobbi). На острвима се гнезде 63 врсте птица, укључујући и 14 ендемских подврста.
На острвима је присутна и изузетна разноврсност зглавкара. Флору Фолкланда чине 163 аутохтоне врсте васкуларних биљака. Такође је забележено више од 400 врста лишајева и гљива које живе на лишајевима. Јединог аутохтоног копненог сисара на острвима, фолкландског вука (вараха), европски досељеници су ловом истребили до искорењивања.
Острва често посећују Морски сисари, као што су Јужни морски слон и Јужноамеричка фока крзнашица, као и различите врсте китова; на удаљенијим острвима станиште проналази ретка Фолкландска каракара. На архипелагу живи и пет различитих врста пингвина, као и неке од највећих колонија албатроса на планети. Ендемске врсте риба у околним водама припадају првенствено роду Galaxias. Фолкландска Острва су потпуно без шумског покривећа, а вегетацију отпорну на јаке ветрове претежно чине различите врсте патуљастог жбуња.
Практично целокупна површина копна користи се као пашњак за узгој оваца. Међу унете (интродуковане) врсте убрајају се ирваси, дивљи зечеви, кунићи, аргентинске сиве лисице, сиви пацови и мачке. Неколико ових унетих врста озбиљно је угрозило аутохтону флору и фауну, због чега локална власт улаже напоре да ограничи ширење, уклони или потпуно истреби лисице, куниће и пацове. Ендемске копнене животиње претрпеле су највеће последице услед доласка ових неаутохтоних врста, а неколико врста птица потпуно је нестало са већих острва архипелага. Стварни степен човековог утицаја на животну средину на Фолкландима и даље је недефинисан, будући да постоји веома мало дугорочних података о променама природних станишта.
Историја Иако постоје претпоставке да су староседеоци Огњене земље из Патагоније можда посетили Фолкландска Острва у праисторијско доба, острва су била потпуно ненасељена када су их Европљани први пут истражили. Европске тврдње о открићу датирају још из 16. века, али међу историчарима не постоји консензус о томе да ли су рани истраживачи заиста уочили Фолкланде или нека друга острва у Јужном Атлантику. Прво неоспорно искрцавање на острва приписује се енглеском капетану Џону Стронгу, који је на свом путовању ка обалама Перуа и Чилеа 1690. године истражио Фолкландски пролаз и забележио обиље питке воде и дивљачи на острвима.Видети: , , .
Фолкланди су остали ненасељени све до 1764. године када је француски капетан Луј Антоан де Бугенвил основао насеље Порт Луј на Источном Фолкланду, и 1765. године када је капетан Џон Бајрон утемељио Порт Егмонт на острву Саундерс; ово друго насеље је годину дана касније проширио британски капетан Џон Мекбрајд. Међу историчарима се и даље води дебата о томе да ли су ова два насеља уопште знала за постојање једно другог.Видети: , . Француска је 1766. године уступила своја права на Фолкланде Шпанији, која је већ следеће године ову француску колонију преименовала у Пуерто Соледад. Проблеми су ескалирали када је Шпанија 1770. године открила и заузела Порт Егмонт. Ратни сукоб је заједно избегнут тако што је насеље враћено Великој Британији 1771. године.
десно|мини|Гаучоси пију мате у погону за сољење меса у месту Вале Есперанза, смештеном у средишњем делу Источног Фолкланда током 1850-их година. Британска и шпанска насеља коегзистирала су на архипелагу све до 1774. године, када су нови економски и стратешки разлози увели Велику Британију да једнострано повуче свој војни гарнизон са острва, оставивши за собом плакету којом се Фолкланди проглашавају поседом краља Џорџа III. Шпанско Вицекраљевство Рио де ла Плата тако је остало једина формална сила на овој територији. Западни Фолкланд је остао напуштен, док је Пуерто Соледад претворен у казнену колонију. Услед британских инвазија на Рио де ла Плату током Наполеонових ратова у Европи, гувернер је евакуисао архипелаг 1806. године; преостали шпански колонијални гарнизон следио је његов пример 1811. године, изузев гаучоса и рибара који су добровољно одлучили да остану на острвима.
Након тога, архипелаг су посећивали углавном само рибарски бродови, а његов политички статус остао је нерегулисан све до 1820. године, када је пуковник Давид Џует, амерички гусар у служби Уједињене провинције Рио де ла Плате, обавестио укотвљене бродове о томе да је Буенос Ајрес још 1816. године прогласио суверенитет над бившим шпанским територијама у Јужном Атлантику.Видети: , . Будући да острва нису имала сталне становнике, Буенос Ајрес је 1823. године одобрио трговцу немачког порекла Луису Вернету дозволу за обављање риболова и експлоатацију дивљих говеда на архипелагу. Вернет се населио на рушевинама Пуерто Соледада 1826. године, акумулирајући ресурсе све док подухват није постао довољно сигуран за довођење сталних досељеника и формирање трајне колоније.Видети: , . Буенос Ајрес је 1829. године именовао Вернета за војног и цивилног команданта острва, након чега је он покушао да регулише лов на фоке како би зауставио неконтролисане активности страних китоловаца и ловаца. Вернетов подухват је трајао све док спор око права на риболов и лов није довео до изненадног напада америчког ратног брода USS Lexington 1831. године, када је командант Морнарице Сједињених Држава Силас Данкан прогласио распуштање локалне острвске управе.
лево|мини|усправно=1.7|алт=Три човека на коњима посматрају пастирско насеље|Приказ фолкландског корала, пастира и оваца 1849. године (слика адмирала Краљевске морнарице Едварда Фаншоа)
Буенос Ајрес је покушао да поврати утицај над насељем постављањем војног гарнизона у октобру 1832. године, али је у њему већ у року од месец дана избила побуна, што је наредне године пратио долазак британских војних снага које су поново успоставиле власт Велике Британије. Аргентинска конфедерација (на челу са гувернером Буенос Ајреса Хуаном Мануелом де Росасом) упутила је званичан протест против ове британске акције, а аргентинске владе су и у каснијим периодима наставиле редовно да улажу званичне дипломатске протесте Великој Британији. Британске трупе су се повукле након успешног извршења мисије, оставивши ово подручје без формалне цивилне управе. Вернетов заменик, Шкотланђанин Метју Бризбен, вратио се на острва исте године како би обновио пословање, али су његови напори насилно прекинути када је услед немира у Порт Лују, гаучо Антонио Риверо предводио групу незадовољних радника који су убили Бризбена и остале вође насеља; преживели становници су се крили у пећини на оближњем острву све док се Британци нису вратили и поново успоставили ред. Крајем 1830-их година, група бизнисмена који су увидели потенцијални профит упутила је званичан апел Канцеларији за колоније у Лондону ради организованог насељавања острва. Фолкланди су 1840. године званично добили статус крунске колоније, након чега су шкотски досељеници успоставили званичну сточарску заједницу. Четири године касније, готово целокупно становништво се преселило у Порт Џексон, који је сматран бољом локацијом за седиште управе, а трговац Самјуел Лафон је покренуо велики комерцијални пројекат са циљем подстицања даље британске колонизације.Видети: , .