Ђоакино Антонио Росини (; Пезаро, 29. фебруар 1792 — Париз, 13. новембар 1868) је био италијански композитор који се сматра једним од музичких великана 19. века. Први пут је наступао са 18 година, одсвирао је Свадбени уговор (-{La cambiale di matrimonio}-). Написао је 39 опера током свог живота, од којих су најчувеније: „Севиљски берберин“, „Виљем Тел“, „Пепељуга“, „Италијанка у Алжиру“ и „Отело“. Музички је обогатио традиционалну италијанску комичну оперу и значајно утицао на неколико генерација композитора међу којима су Белини и Верди.

Писао је још кантате, камерну и духовну музику, где су му најпознатија дела с краја каријере: Stabat Mater и Petite Messe Solennelle.

Биографија Росини је рођен у породици музичара у Пезару, малом граду у Италији који је тада припадао Папској држави. Његов отац, Ђузепе, био је трубач и инспектор кланица, а мајка, Ана, била је певачица и ћерка пекара. Ђузепе је почео да компонује са 12 година.

Његов отац је подржавао Француску Револуцију и са радошћу је дочекао Наполеонову војску када је стигла до северне Италије. Пошто је Аустрија повратила стари режим, Ђузепе је био послан у затвор 1799. године, где је остао до јуна 1800. Росинијева мајка га је одвела у Болоњу, где је певала за локална позоришта, а отац им се придружио релативно брзо. Росинија је више пута чувала његова стара баба, са потешкоћама.

Образовање Неколико година касније, Росини је почео да учи занат, као ковач, у Анђело Тесеји. Овде, Росини је упознао музичара који га научио како да чита ноте, свира клавир и пева у прилично добром маниру, што му је помогло да добије место соло певача у локалној цркви. Током овог времена почео је да компонује, и то углавном сонате.

Први и последњи пут је певао на сцени 1805, у комуналном позоришту, у продукцији Фердинандо Перовог дела „Камиља”. Исте године је написао своју прву оперу, али она није приказана до Росинијеве двадесете године, а до тада је већ званично било приказано пет његових опера.

Године 1806. почео је да учи чело, прво у Болоњском конзерваторијуму, а следеће године је био примљен на часове Падра Станисла Матеи (1750—1825). Лако и брзо је савладао чело, али стил и понашање његовог учитеља је натерало и помогло Росинију да се ослободи нормалних музичких стилова.

Росинијев значај и иновација, када су у питању оркестри и њихови ресурси, није произашла из образовања са Матеиом, већ се развила слушањем и преписивањем Моцартових и Хајднових композиција. У Болоњи је био познат као „мали Немац”, због своје преданости Моцарту.

Зрело доба Његова опера је први пут изведена на сцени у Венецији 1810. када је имао 18 година. То је била опера Свадбени уговор (-{La cambiale di matrimonio}-). Године 1815. добио је посао да пише опере и управља позориштима у Напуљу. У периоду 1810–1823. написао је 34 опере за позорнице у Италији: Венеција, Милано, Ферара, Напуљ итд. Да би произвео оволико много дела, Росини је примењивао шаблонски приступ у компоновању увертира и често позајмљивао елементе из својих ранијих опера. Током овог периода произвео је своје најпопуларније комичне опере (-{opera buffa}-) „Италијанка у Алжиру“, „Севиљски берберин“, и „Пепељуга“. То је био врхунац традиције коју је наследио од композитора Доменика Ћимарозе и Ђованија Паисјела. Компоновао је и озбиљне опере (-{opera seria}-) попут дела „Отело“, „Танкреди“ и „Семирамида“. Све оне су привукле пажњу својим иновацијама у мелодији, хармонијској и инструменталној боји, и драмској форми. Године 1824. написао је дело „Путовање у Ремс” за Оперу у Паризу којом је обележено крунисање краља Шарла X. У Паризу је написао још две ревизије ранијих италијанских опера, и 1829. своју последњу оперу „Виљем Тел“.

Рано повлачење из света опере Чињеница да Ђоакино Росини није више компоновао за оперу у последњих 40 година живота никада није јасно објашњена. Вероватни разлози су били лоше здравље, богатство које је стекао, и нова мода великих опера, попут оних које је компоновао Ђакомо Мејербер. Од раних 1830-их до 1855, када је напустио Париз и вратио се у Болоњу, Росини је мало компоновао. По повратку у Париз, постао је познати гост музичких салона суботом, за које је писао забавне музичке комаде (-{Péchés de vieillesse}-). Неки од гостију ових салона били су Франц Лист, Антон Рубинштајн, Ђузепе Верди, Ђакомо Мејербер и Јозеф Јоахим. Последња значајна Росинијева композиција била је Petite Messe Solennelle из 1863. Умро је у Паризу исте године (1868).

Листа опера

Деметријус и Полибијус (-{Demetrio e Polibio}-, 1806) Свадбени уговор (-{La cambiale di matrimonio}-, 1810) Изузетни неспоразум (-{L'equivoco stravagante}-) Срећна превара (-{L'inganno felice}-, 1812) Кир у Вавилону (-{Ciro in Babilonia, ossia La caduta di Baldassare}-, 1812) Свилене лествице (-{La scala di seta}-, 1812) Љубавна проба (-{La pietra del paragone}-, 1812) Прилика ствара лопова, или замењени кофери (-{L'occasione fa il ladro, ossia Il cambio della valigia}-, 1812) Господин Брускино, или срећом син (-{Il Signor Bruschino, ossia Il figlio per azzardo}-, 1813) Танкреди (-{Tancredi}-, 1813) Италијанка у Алжиру (-{L'italiana in Algeri}-, 1813) Аурелијан у Палмири (-{Aureliano in Palmira}-, 1813) Турчин у Италији (-{Il turco in Italia}-, 1814) Сигисмунд (-{Sigismondo}-, 1814) Елизабета, краљица Енглеске (-{Elisabetta, regina d'Inghilterra}-) Торвалдо и Дорлиска (-{Torvaldo e Dorliska}-, 1815) Севиљски берберин (-{Il barbiere di Siviglia}-, 1816) Новине (-{La gazzetta}-, 1816) Отело (-{Otello, ossia Il moro di Venezia}-, 1816) Пепељуга (-{La Cenerentola, ossia La bontà in trionfo}-, 1817) Сврака крадљивица (-{La gazza ladra}-, 1817) Армида (-{Armida}-, 1817) Аделаида из Бургундије (-{Adelaide di Borgogna}-, 1817) Мојсије у Египту (-{Mosè in Egitto}-, 1818) Адина, или багдадски калиф (-{Adina, o Il califfo di Bagdad}-, 1818) Рикјардо и Зораида (-{Ricciardo e Zoraide}-, 1818) Хермиона (-{Ermione}-, 1819) Едуардо и Кристина (-{Eduardo e Cristina}-, 1819) Жена са језера (-{La donna del lago}-, 1819) Бјанка и Фалиеро (-{Bianca e Falliero, o sia Il consiglio dei Tre Maometto}-, 1819) Мехмед други (-{Maometto secondo}-, 1820) Матилда од Шабрана (-{Matilde (di) Shabran, o sia Bellezza, e cuor di ferro}-, 1821) Зелмира (-{Zelmira}-, 1822) Семирамида (-{Semiramis}-, 1823) Путовање у Ремс, или Хотел код златног љиљана (-{Il viaggio a Reims, ossia L'albergo del giglio d'oro}-, 1825) Опсада Коринта (-{Le siege de Corinthe}-, 1826) Ајванхо (-{Ivanhoé}-, 1826) Мојсије и фараон, или прелаз преко Црвеног мора (-{Moise et Pharaon, ou Le passage de la Mer Rouge}-, 1827) Гроф Ори (-{Le Comte Ory}-, 1828) Виљем Тел (-{Guillaume Tell}-, премијера 1829. у Паризу)

Референце

Литература

Часописи и чланци

Новине

Веб

Accessed 25 December 2018.

Спољашње везе Fondazione Gioachino Rossini, Pesaro The Center for Italian Opera Studies: Rossini critical edition

Категорија:Рођени 1792. Категорија:Умрли 1868. Категорија:Италијански композитори