15. СС гренадирска дивизија (1. летонска) () је формирана почетком 1943. године, кад и дивизија-близанац, 19. СС гренадирска дивизија (2. летонска), из Летонског СС легиона. За разлику од већине других немачких дивизија Вафен-СС-а, готово све руководеће дужности у дивизији биле су у рукама Летонаца. Од стварања 1943. године, дивизије са борила на северном делу Источног фронта све до раног пролећа 1945. године када се повукла у Немачку. Један стрељачки батаљон дивизије бранио је од наступајућих јединица Црвене армије априла 1945. године, рејон зграда нацистичке владе у Берлину. Остале јединице дивизије предале су се савезничкој војсци у Шверину.
Историја Совјетско-немачки пакт о ненападању од 23. августа 1939. године разделио је допуњеним тајним уговором источну Европу на Немачку и совјетску сверу утицаја. Сходно том дељењу независна Летонија је припала у сверу интереса Совјетског Савеза. После немачког напада на Пољску 1. септембра 1939. године и упада Совјетске војске у источни део Пољске 17. септембра 1939. године, 5. октобра те године под Совјетским притиском Летонска влада потписује договор са Совјетским Савезом о градњи совјетских база на територији Летоније. У 1940. години Летонија је ушла у састав Совјетског Савеза. Током те и следеће године (1941) многи Летонци су депортовани у Сибир.
После тога територија Летонске ССР је током лета 1941. године заузета од стране Вермахта и била проглашена округом Летланд под руководством немачке грађанске управе. Под немачкиим окупационим властима, Летонци су масовно почели да ступају у летонске полицијске батаљоне који су 6. новембра 1941. године добили назив полицијски одреди (-{Schutzmannschaften}-). Након великих губитака током зиме 1941/1942. ти одреди су убрзано укључени у саставе немачких јединица. Тако је 2. пешадијска бригада СС-а још ујесен 1941. године добила два, а до маја 1943. године још четири Летониска полицијска одреда, притом је 18. маја 1943. године јединица променила назив у Летониска добровољачка бригада СС-а.
Фебруара 1943. године издат је указ о формирању Летонске добровољачке дивизије СС-а
Под руководством више команде СС-а и полицијског Рајхскомесаријата Остланд, дивизија је била спремна за употребу крајем јуна 1943. године. Међутим тек октобра месеца 1943. године, дивизија се појавила на фронту.
У почетку та дивизија СС-а заснивала се на добровољачкој основи, да би касније била уведена општа војна обавеза за све пунолетне мушкарце из Летоније.
Употреба После успешног формирања и придодавања групи армија Север новембра 1943. године, дивизија је ступила у борбу код Новосокољникија у Псковској области, да би зауставили совјетско зимско наступање. И поред упорне одбране, Летонци нису могли да успоре напредовање Црвене армије. Јула 1944. године Црвена армија је ушла на територију Летоније, а 13. октобра 1944. године и у престоницу Летоније, Ригу. При совјетском продору кроз одбрану групе армија Центар у лето 1944. године (Операција Багратион), већи део дивизије је уништен, а остатак послат на преформирање у Немачку] Након докомплетирања дивизија Летонаца придодата је Радној служби Рајха и била коришћена у западној Пруској и Померанији. Маја 1945. године већи део дивизије се предао савезничкој војсци у Шверину.
Злочини летонских СС јединица Летонски легион, који је дао заклетву лично Хитлеру, био је 1943/1944 године укључен у казнено-безбедносну полицијску команду, која је спроводила још од 1941. године многобројне операције уништавања становништва на територији Летоније, Русије и Белорусије.
СС дивизије (15. СС и 19. СС) вршила су масовна стрељања у шуми Бикерниеки и давала стражу у концетрационом логору Саласпилс.
У 1942. години Летонске СС јединице спалиле су село Фједоровка у Чудском рејону Новгородске областу, као и насеобину Осно. Масовна спаљивања и стрељана извршили су и у Љубници, Озецу и Кречну, а вршили су стрељања и у заробљеничком логору у Красном Селу који се налазио у близини Лењинграда.
За „хероизам“ приликом уништавања сеоских насеља, руководилац Летонске казнене експедиције, Араис, унапређен је у чин СС-штурмбанфирер (еквивалент мајор) а 1943. године је одликован Гвозденим крстом за војне заслуге.
У данашње време често се тврди да су се Летонске СС јединице бориле за слободу Летоније.
Организација гранадирски вафен пук СС 32 гренадирски вафен пук СС 33 гренадирски вафен пук СС 34 артиљеријски вафен пук СС 15 стрељачки вафен батаљон СС 15 инжињериски вафен батаљон СС 15 извиђачки дивизион СС 15 противтенковски дивизион СС 15 против авионски дивизион батаљон за везу СС 15 позадинске јединица и установе служба дотура интендантска служба санитетска служба ветеринарска служба војна полиција војна пошта 1. грађевинарски пук СС 15 2. грађевинарски пук СС 15
Команданти 25. фебруар - мај 1943. - SS-Brigadeführer Петер Хансен мај - 17. фебруар 1944. - SS-Gruppenführer Карл Граф фон Пиклер-Бургхаус 17. фебруар - 21. јул 1944. - SS-Brigadeführer Николас Хеијлман 21. јул 1944 — 25. јануар 1945. - SS-Brigadeführer Херберт фон Обвуцер 25. јануар - 15. фебруар 1945. - SS-Oberführer Артур Акс 15. фебруар - мај 1945. - SS-Oberführer Карл Бурк
Литература
Ралф Мајклис: Die Grenadier-Divisionen der Waffen-SS. Tiel 1. Берлин 1994. године. Џорџ Х. Стаин: The Waffen-SS. Hitler's Elite Guard At War, 1939—1945. Итака 1966. године. Карл Х. Тил: Beyond "Monsters" and "Clowns". The Combat SS. De-Mythologizing Five Decades of German Elite Formations. Ленхем 1997.
Спољашње везе Die 15. Waffen-Grenadier-Division der SS (lettische Nr. 1) im Wehrmacht-Lexikon (немачки) Die 15. Waffen-Grenadier-Division der SS (lettische Nr. 1) im Lexikon der Wehrmacht (немачки) Die 15. Waffen-Grenadier-Division der SS (lettische Nr. 1) bei Axishistory (енглески) Die 15. Waffen-Grenadier-Division der SS (lettische Nr. 1) bei Feldgrau.com (енглески)
Категорија:СС дивизије Категорија:Историја Летоније