мини|Бановине Краљевине Југославије мини|Комплекс Бановине (данас зграда Покрајинске владе Војводине) у Новом Саду мини|200п|Бановине у границама Србије под немачком окупацијом 1941. године Дунавска бановина је била управна јединица Краљевине Југославије успостављена Законом о називу и подели Краљевине на управна подручја од 3. октобра 1929. године који је донео краљ Александар I Карађорђевић. Доношењем Септембарског устава 1931. године бановина је постала управна и самоуправна јединица. Међу девет бановина била је највећа после Савске бановине.
Територија и границе Обухватала је Војводину — Банат, Бачку и Барању и већи део Срема, затим целу Шумадију, Пожаревачку Мораву и Стиг. Од великих градова ван Војводине у овој бановини били су Крагујевац, Пожаревац и Смедерево. Првобитно су Шид и Сремска Митровица били укључени у Дринску бановину, али су после енергичних протеста тих срезова припојени Дунавској бановини, јер чине саставни део Војводине.
Београд је са Панчевом и Земуном чинио подручје Управе града Београда. Зато је главни град Дунавске бановине био Нови Сад, а не Београд. Седиште бановинске администрације налазило се у Банској палати.
Када је 26. августа 1939. године дошло до споразума Цветковић-Мачек и стварања Бановине Хрватске, у њу се укључене Савска и Приморска бановина, али и Шидски и Илочки срез који су одвојени од Дунавске бановине. 1941. године, после Априлског рата, распада Краљевине Југославије и укључења Бачке и Барање у окупациону зону Мађарске, а Срема у тзв. Независну Државу Хрватску, крња Дунавска бановина (Банат и Шумадија) је само формално постојала као управна јединица Недићеве Србије, а њено управно седиште се налазило у Смедереву. Власт у бановини је била у рукама немачке окупационе управе и квислиншких органа власти. Крајем 1941. године, бановина се укида а њена територија се дели на нове административне јединице — округе.
Управа На челу бановине се налазио бан који је био представник краљевске власти у бановини. Постављао га је и разрешавао краљ. Самоуправна тела су била: Бановинско веће и Бановински одбор.
Политика Формирање бановина није задовољило оне политичке снаге које су тражиле не административну регионализацију, већ стварање федералних јединица од тзв. историјских покрајина у које је спадала и Војводина. Али повезивање Војводине са Шумадијом наилазило је и на повољан пријем, поготово међу Војвођанима у Београду (Вељко Петровић, Станоје Станојевић и др.). Сматрало се да српски живаљ не би имао апсолутну већину да је бановину чинила само територија Војводине.
Демографија У време формирања површина Дунавске бановине била је 31.479 -{km}-2 са 2.387.495 становника. Било је 56,9 % Срба и Хрвата, 18,2 % Мађара и 16,3 % Немаца, као и известан проценат Словака, Румуна, Русина, Рома и др. Православно становништво је чинило 54,9 % од укупног броја становника, римокатоличко 35,3 %, а евангелиста је било 7,9 %.
<center> {| class="wikitable" style="border:2px #aaa solid; font-size:90%;" |- style="background:#ccc; text-align:center;" ! colspan="4" style="background: LightSteelBlue;" | Попис становништва Краљевине Југославије 1931.Глас јавности: Попис 1931. по Бановини , Приступљено 5. мај 2013. (по вероисповести)</div> |- style="background:#ccc; text-align:center;" ! вера ! број верника |- | православна | <center>1.393.269<center> |- | римокатоличка | 774.691 |- | евангелистичке | 167.871 |- | остале хришћанске | <center>29.660|- | исламска | 2.660 |- | без конфесије | 18.961 |- | УКУПНО | 2.387.295
Градови Највећи градови у бановини били су: Нови Сад Суботица Петровград (данас Зрењанин) Сомбор Велика Кикинда (данас Кикинда) Митровица (данас Сремска Митровица) Крагујевац Смедерево Пожаревац
Банови Дунавске бановине ПортретРедИме и презиме<small>(Датум рођења и смрти)Почетак мандатаКрај мандатаСтранка 50п 1. Дака Поповић<small>(1886—1967) 1929 до 16. јануара1930 50п 2. Радослав Дуњић<small>(1871—1948) именован 16. јануара1930 1930 50п 3. Светомир Матић<small>(1870—1931) 1930 1931 50п 4. Милан Николић<small>(1877—1943) 1931 1933 50п 5. Добрица Матковић<small>(1887—1973) 1933 1935 50п 6. Милојко Васовић 1935 1935 50п 7. Светислав ПауновићПостављена су два нова бана. „Политика”, 12. септ. 1935 1935 1936 50п 8. Светислав Рајић<small>(1889—1941) 1936 1939 50п 9. Јован Радивојевић<small>(1883—1946) 1939 1940 50п 10. Бранко Кијурина<small>(1891—1962) 1940 1941 50п 11. Милорад Влашкалин<small>(1890—1984) 1941 1941
Види још Бановине Краљевине Југославије
Референце
Литература
„Дунавска бановина”, Енциклопедија Новог Сада, свеска 7, уредник Др Душан Попов, Нови Сад, 1996.
Спољашње везе Историјат Бановинске палате Монографија места Јаша Томић Историја Новог Сада, Дунавска Бановина
Категорија:Бановине Краљевине Југославије Категорија:Историја Новог Сада Категорија:Историја Смедерева Категорија:Историја Србије у савременом добу Категорија:Историја Војводине у савременом добу Категорија:Историја Баната Категорија:Историја Бачке Категорија:Историја Срема Категорија:Историја Хрватске Категорија:Историја Барање Категорија:Србија у Другом светском рату Категорија:Односи Србије и Хрватске Категорија:Настанци у Југославији 1929.