Опсесивно-компулзивни поремећај (ОКП) је ментални поремећај и поремећај понашања који захвата 1—3% глобалне популације и ког карактеришу наметљиве мисли (опсесије) и понављајуће радње (компулзије).
Опсесије су упорне нежељене мисли, менталне слике или нагони који изазивају осећај анксиозности, гађења или нелагоде. Компулзије су понављајуће радње или рутине које се јављају као одговор на опсесије како би се постигло олакшање од анксиозности и нелагоде. Особа се осећа присиљеном на компулзивне радње, иако их не доживљава као своје, већ као наметнуте и непријатне. Уколико особа не изврши компулзивну радњу, може осећати страх или кривицу. (пето издање). Београд: Агапе књига.
Неке уобичајене опсесије укључују страх од контаминације, опсесију симетријом, страх од богохулног понашања, сексуалне опсесије и страх од могућег наношења штете другима или себи. Уобичајене компулзије укључују прекомерно прање руку, чишћење, бројање, наређивање, понављање, избегавање окидача, гомилање, неутралисање, тражење уверења, молитве и провере ствари. ОКП се такође може манифестовати искључиво кроз менталне компулзије, као што су ментално избегавање и прекомерно размишљање. Ова манифестација се понекад назива примарни опсесивно-компулзивни поремећај. Компулзије се јављају често и обично трају најмање један сат дневно, нарушавајући квалитет живота особе. Оне стварају олакшање у тренутку извршења, али узрокују и да опсесије временом расту због поновљеног понашања, које се завршава наградом, односно смањењем осећаја нелагоде.
Многи одрасли који болују од ОКП-а су свесни да њихове компулзије немају смисла, али их и даље изводе да би ублажили тегобу изазвану опсесијама. Из тог разлога, мисли и понашања код ОКП се обично сматрају егодистоничким (нису у складу са идеалном сликом о себи). Насупрот томе, мисли и понашања код опсесивно-компулзивног поремећаја личности (ОКПЛ) се обично сматрају егосинтоничким (у складу су са нечијом идеалном сликом о себи), што помаже да се диференцирају ОКПЛ и ОКП.
Иако је тачан узрок ОКП непознат, неколико региона мозга је укључено у његов неуроанатомски модел укључујући предњу појасну кору, орбитофронтални кортекс, амигдалу и БНСТ. Истраживања показују да присуство одређене генетичке компоненте доводи до тога да једнојајчани близанци буду више погођени од двојајчаних. Фактори ризика укључују историју злостављања деце или друге догађаје који изазивају стрес, као што су током постпарталног периода или после стрептококне инфекције.
Дијагноза се заснива на клиничкој презентацији и захтева искључивање других узрока који су повезани са лековима или другим медицинским узроцима. Некe скале процене које се користе су Јејл-Браун скала опсесивно-компулзивног поремећаја (Y-BOCS), као и OCI-R.
Остали поремећаји са сличним симптомима су генерализовани анксиозни поремећај, велики депресивни поремећај, поремећаји у исхрани, тикови, понављајуће понашање фокусирано на тело и опсесивно-компулзивни поремећај личности. Поремећаји личности су чест коморбидитет, при чему схизотипални поремећаји и ОКПЛ имају слаб одговор на лечење. Стање је такође повезано са општим порастом суицидалности.
Фраза опсесивно-компулзивно се понекад користи на неформалан начин који није повезан са ОКП, и служи да би се неко описао као претерано педантан, перфекциониста, апсорбован или на неки други начин фиксиран нечим или према нечему. Међутим, стварни поремећај може варирати у презентацији и особе са ОКП можда неће бити забринуте за чистоћу или симетрију, како се популарно сматра.
Знаци и симптоми ОКП се може манифестовати са широким спектром симптома. Одређене групе симптома обично се јављају заједно као димензије или групе, што може одражавати основни процес. Стандардни алат за процену ОКП-а је Јејл-Браун скала (Y-BOCS), која има 13 унапред дефинисаних категорија симптома. Ови симптоми се уклапају у три до пет група. Метааналитички преглед структура симптома утврдио је да је структура груписања од четири фактора најпоузданија: фактор симетрије, фактор забрањених мисли, фактор чишћења и фактор гомилања.
Фактор симетрије у великој мери корелира са опсесијама које се односе на редослед, бројање и симетрију, као и понављајуће компулзије. Фактор забрањених мисли у великој је корелацији са наметљивим мислима које су насилне, религиозне или сексуалне природе. Фактор чишћења је у великој корелацији са опсесијама о контаминацији и присилама везаним за чишћење. Фактор гомилања укључује само опсесије и компулзије повезане са гомилањем, и идентификован је као различит од других група симптома.
Када се посматра почетак ОКП, једна студија сугерише да постоје разлике у узрасту почетка ОКП између мушкараца и жена, при чему је просечна старост почетка ОКП 9,6 за мушку децу и 11,0 за женску децу. Деца са ОКП често имају друге менталне поремећаје, као што су АДХД, депресија, анксиозност и поремећај понашања. Континуирано је већа вероватноћа да ће деца имати проблема у школи и имати потешкоћа у друштвеним ситуацијама. Када се посматрају и одрасли и деца, студија је показала да је просечна старост почетка болести 21, односно 24 године за мушкарце и жене. Док су неке студије показале да је ОКП са ранијим почетком повезан са већом озбиљношћу, друге студије нису могле да потврде овај налаз. Посматрајући посебно жене, друга студија је показала да је 62% учесника открило да су се њихови симптоми погоршали у предменструалном добу. Све у свему, све демографије и студије су показале да је просечна старост почетка мања од 25 година.
Неки подтипови ОКП су повезани са побољшањем перформанси на одређеним задацима, као што су препознавање образаца (подтип прања) и визуелно-спацијална радна меморија (подтип опсесивне мисли). Подгрупе су се такође разликовале по налазима неуроимиџинга и одговору на лечење, иако студије неуроосликавања нису биле довољно свеобухватне да би се извукли закључци. Проучаван је одговор на лечење зависан од подтипа, а подтип гомилања је доследно најмање реаговао на лечење.
Док се ОКП сматра хомогеним поремећајем из неуропсихолошке перспективе, многи симптоми могу бити резултат коморбидних поремећаја. На пример, одрасли са ОКП су испољили више симптома поремећаја пажње и хиперактивности (АДХД) и поремећаја аутистичног спектра (АСД) него одрасли без ОКП.
Што се тиче узрока почетка, истраживачи су питали учеснике у једној студији шта сматрају одговорним за покретање почетка њихове болести. 29% пацијената је одговорило да је у њиховом животу постојао фактор животне средине који је то учинио. Конкретно, већина учесника који су тиме одговорили истакла је да је њихов еколошки фактор повезан са повећаном одговорношћу.
Опсесије мини|Људи са ОКП се могу суочити са наметљивим мислима религиозне природе, као што су мисли о ђаволу (приказана слика интерпретације пакла). Карактеристични симптоми ОКП-а су опсесије и компулзије. Опсесије су мисли које изазивају стрес и које се понављају и опстају, упркос напорима особа да их игноришу или да се суоче са њима. То су понављајуће и упорне мисли (нпр. о контаминацији), слике (нпр. насилних или ужасних сцена) или пориви (нпр. да се неко убоде).. Важно је нагласити да опсесије нису пријатне нити се доживљавају као добровољне: оне су наметљиве/интрузивне и нежељене и изазивају изражену узнемиреност или анксиозност код већине појединаца. Особе често покушавају да игноришу или потисну опсесије (нпр. избегавају окидаче или потискују мисли), или да их неутралишу другом мишљу или радњом (нпр. извођењем компулзије).
Према DSM-V, опсесије и компулзије спадају у Критеријум А дијагностификовања ОКП-а. Опсесије су дефинисане као:
Понављајуће и упорне мисли, пориви или слике које се доживљавају током узнемирености као наметљиве и нежељене, што код већине људи изазива изражену анксиозност или узнемиреност. Индивидуа покушава да игнорише или потисне такве мисли, пориве или слике, или да их неутралише неком другом мишљу или радњом (тј. извођењем компулзија).
Унутар и међу појединцима, почетне опсесије варирају по јасноћи и живописности. Релативно нејасна опсесија може укључивати општи осећај нереда или напетости, праћена уверењем да живот не може да се одвија нормално док неравнотежа постоји. Интензивнија опсесија може бити преокупација мишљу или сликом блиског члана породице или пријатеља који умире, или наметљиве мисли везане за исправност одређеног односа. Друге опсесије се тичу могућности да неко или нешто друго — као што је Бог, ђаво или болест — покушава да науди њима, људима или стварима до којих им је стало. Други са ОКП-ом могу искусити осећај невидљивих избочина које извиру из њихових тела или осећати да неживи објекти постају живи. Још једна уобичајена опсесија је скрупулозност, патолошка кривица/анксиозност због моралних или верских питања. У скрупулозности, опсесије особе се фокусирају на моралне или религиозне страхове, као што је страх да ће постати зла особа или страх од божанске одмазде услед грешног понашања. Мизофобија, патолошки страх од контаминације и микроба, је још једна уобичајена тема опсесије.
Неки људи са ОКП-ом доживљавају сексуалне опсесије које могу укључивати наметљиве мисли или слике „љубљења, додиривања, миловања, оралног секса, аналног секса, сношаја, инцеста и силовања“ са „странцима, познаницима, родитељима, децом, члановима породице, пријатељима, сарадницима, животињама и религиозним личностима“ и могу укључивати хетеросексуални и хомосексуални контакт са особама било ког узраста. Слично другим наметљивим мислима или сликама, неке узнемирујуће сексуалне мисли су понекад нормалне, али људи са ОКП-ом могу придати изузетан значај таквим мислима. На пример, опсесивни страхови од сексуалне оријентације могу се појавити, па чак и за оне око њих, као криза сексуалног идентитета. Штавише, сумња која прати ОКП доводи до неизвесности у вези са тим да ли неко може деловати на узнемирујуће мисли, што доводи до самокритике или самопрезира.
Већина људи са ОКП разуме да њихове мисли не одговарају стварности; међутим, они осећају да се морају понашати као да су ове идеје тачне или реалне. На пример, неко ко се бави компулзивним гомилањем могао би бити склон да третира неорганску материју као да има осећај или права живих организама, упркос томе што прихвата да је такво понашање ирационално на интелектуалном нивоу. Постоји дебата о томе да ли гомилање треба сматрати независним синдромом од ОКП-а.
Компулзије мини|Акрални лизни дерматитис створен код пса услед претераног лизања шапе. Да ли животиње заиста могу оболети од ОКП-а како је дефинисан код људи је предмет дебате.. Неки људи са ОКП-ом изводе компулзивне ритуале јер необјашњиво осећају да то морају да ураде, док други делују компулзивно да би ублажили анксиозност која потиче од опсесивних мисли. Особа може осећати да ће ове компулзивне радње спречити да се деси неки страшни догађај или да ће га макар избацити из својих мисли. У сваком случају, њихово резоновање је толико идиосинкратично или искривљено да доводи до значајне невоље, било лично или за оне око погођене особе. Претерано чупање коже, чупање за косу, грицкање ноктију и други поремећаји понашања који се понављају усмерени на тело су сви у опсесивно-компулзивном спектру. Неке особе са ОКП-ом су свесне да њихово понашање није рационално, али се осећају принуђеним да га прате како би се одбранили од осећања панике или страха. Штавише, компулзије често потичу од неповерења у памћење, симптома ОКП-а који карактерише несигурност у вештине перцепције, пажње и памћења, чак и у случајевима када нема јасних доказа о дефициту.
Компулзије такође спадају у Критеријум А и дефинисане су као:
Понављајућа понашања (нпр. прање руку, наређивање, провера) или ментални чинови (нпр. молитва, бројање, нечујно понављање речи) за које је појединац привучен као одговор на опсесију или у складу са правилима која се морају строго примењивати.