Петровчић је насеље у градској општини Сурчин у граду Београду. Према попису из 2022. било је 1437 становника.
Историја
Материјални докази сведоче о раној насељености ових простора, још у доба неолита. Предмети од камена и животињске кости сведоче да се поред обраде земље, човек бавио и сточарством, а предмети од бронзе упућују на ране почетке употребе метала. На овом простору живели су Илири, Келти и Римљани.
После сеобе Срба под Арсенијем IV Јовановићем део српске миграције населио се у четири села и на 11 пустара. Указом Марије Терезије, Петровчић је додељен Вуку Исаковичу за насељавање породица његових војника. Први пут под данашњим именом помиње се 1756. године као граничарско место.
У месту је још тада постојала трошна православна црква, а нови православни храм подигнут је 1845. године и посвећен је Рождеству Св. Јована. Сеоска слава је Ивандан.
Подаци о постојању школе датирају из периода између два рата. Школска зграда је имала две учионице и око 60 ђака. Одлуком СО Земун 1955. године школа је припојена основној школи „Душан Вукасовић Диоген“ у Бечмену. Данас ученици после завршеног четвртог разреда наставу похађају у школи у Бечмену.
У Петровчићу је 1909. године рођен Душан Вукасовић, предратни учитељ, командант 36. војвођанске дивизије и народни херој, који је погинуо 1945. године на Сремском фронту.
Демографија У насељу Петровчић живи 1096 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,8 година (36,1 код мушкараца и 37,5 код жена). У насељу има 415 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,39.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).
График промене броја становника током 20. века
Галерија
Референце
Спољашње везе
Сателитска мапа (-{Wikimapia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-) Последње село с позивним бројем 011 („Политика”, 10. децембар 2017) У једној сеоској кући истог дана обесили се унук и деда („Политика”, 6. јул 1938)
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Сурчинска насеља