Јарковац () је насељено место у општини Сечањ, у Средњобанатском управном округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 1.275 становника.
Постанак, назив Име је место добило, ако је веровати народном предању, које је записао Јован Берић: од "чика Јерка" (који се помиње у љубавној причи), који је ту имао стан. Од Јерковац народ је временом променио у Јарковац."Даница", Нови Сад 2/1861. године Учитељ Берић је објаснио постанак имена и два оближња села - Маргите и Добрице, која такође носе имена људи. За време аустријско-турског рата 1739. године страдали су од панчевачких Турака, наводно девојка Маргита и њен просац Добрица. По другој, реалнијој верзији, место је добило име по потезу "Јер", које заиста постоји, али подалеко од данашњег села.
Историја Близу Тамиша код Јарковца је откривено каснонеолитско насеље из периода 5400-4400. пне. Српско-немачки тим је урадио геофизичко снимање 2024, утврдио је да се насеље простирало на 13 хектара и било окружено са четири до шест ровова. Припадало је Винчанској култури уз "јак утицај регионалне банатске културе".Srpsko-nemački tim naučnika otkrio naselje u Banatu staro 7.000 godina. n1info.rs 01. maj 2024.
За време турске окупације Баната, јавља се село Јарковац, у панчевачкој нахији и истоименом санџаку. Јарковац се као српско насеље помиње и у Катастигу калуђера манастира Пећке патријаршије, који су скупљајући прилоге ту свратили. По првом аустријском попису на заузетој територији, у месту је записано 30 домаћинстава. За време док није успостављена банатска војна граница на Дунаву, село је било коморски посед, а становници су се бавили пре свега сточарством и риболовом. У неушореном насељу поред реке Брзаве, јавља се кнез са ешкутима и свештеник са православном црквом. Године 1727. забележено је 17 домаћинстава.
Јарковац страда редовно у сваком рату, а људи страдају или се расељавају. Прво 1736. године побегло је пет јарковачких породица, а 1744. године власти насељавају србијанске избеглице.Срета Пецињачки: "Панчевачки дистрикт 1717-1773. године", Нови Сад 1985. године Нови попис 1753. године бележи 37 домаћинстава и то све српска. Формирање банатске војне границе, након укидања потиско-поморишке границе, доводи до сеоба породица разних нација у доњи Банат. Једне прихватају строг војни поредак, а друге одлазе одатле у провинцијал. Када је 1774. године Јарковац већ био у Илирско-банатском пуку, царски ревизор Ерлер је констатовао да у њему живи мешовито становништво - српско и влашко.Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
Јарковац је организован и ушао у састав Војне границе 1773. године. три године касније, дефинитивно је нашао своје место у Немачко-банатском пуку, чије је седиште било у Панчеву. Ту се формира команда компаније (чете) којој су као подређени придодати Маргитица, Добрица и Уздин. Касније, реорганизацијом ту спадају Самош и Падина. године 1773. године има 325 кућа, а већ 1777. године само 169 граничарских домова. Село је 1782. године имало 1219 становника. Село је формирано спајањем два дела, Каљужана и Сефкеринаца. "Каљужане" су настаниле поменуте србијанске избеглице, а "Сефкеринци" су настали 1765. године досељавање мештана тог села, који нису хтели војни поредак. Сваки део села имао је своју богомољу. Стари Јарковац који се помиње век раније, изгледа да је био подаље од данашње локације, на потезу званом "Јер" - отуда и име. За време Првог српског устанка, србијанске избеглице 1807. године упућиване су у Јарковац. Ноћу 16/17. јануара 1816. године у целом Банату десила се страшна мећава, са много жртава и штете.
У Јарковцу су у 19. веку постојале богате породице трговаца и свештеника Михајловић, Марковић и Векецки, које су својим залагањима допринеле његовом развоју. Јарковац је у другој половини тог века предњачио у околини, словећи се као напредно место. Парох Арсеније Векецки бави се писањем, објављује неколико књижица, као ону о најважнијим православним празницима.Арсеније Векецки: "Кратко изјасненије господских и богородичиних неких празника", Нови Сад 1840. године Село је 1845. године имало 2701 становника, онда 1865. године ту је 2370 Срба, а 1893. године 3097 житеља.
После страдања у Српској револуцији децембра 1848. године, добило је село нови полет, који се показао по друштвеном животу. У борби са Мађарима у Јарковцу 1848. године погинула су 72 Сремца добровољца, и обешена оба јарковачка свештеника Георгије Векецки и Душан Вукоњански. Злогласни мађарски генерал а банијски Србин, Јован Дамјанић уништио је те зиме село и починио злочин над народом. Прошло је осам деценија, док није тек 1929. године формиран у Јарковцу Одбор за подизање споменика, под председништвом Михајла Хаџи Марковића месног трговца."Време", Београд 31. март 1929. године Стеван Книћанин је имао штаб у селу, у згради која је реновирана 1930-тих и служила као седиште општине."Политика", 21. дец. 1937.
Године 1879. бележи се организовано исељавање становника Јарковца и других околних места у Србију.
Године 1905. Јарковац је велика општина у Ковачичком срезу. Ту живи 3009 становника у 602 куће, а доминирају Срби православци. Њих има тада 2895 душа са 523 куће. Од српских јавних здања помињу се православна црква и две комуналне школе. Село је било добро повезано са светом преко ПТТ комуникација и железничке станице.Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
Црква и школа По државном шематизму православног клира у Угарској из 1846. године, општина Јарковац има 2540 православних становника. Православно парохијско звање основано је 1778. године, а црквене матрикуле воде се касније: крштених од 1793, венчаних од 1779. а умрлих од 1789. године. Те 1846. године православни храм постоји, а свештеници су: парох Енох Вукоњански и капелани Георг Векецки и Душан Вукоњарски. Школске деце има 250, а предају им исте године учитељи Никола Матејић и Георгије Георгијевић.Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846. Пред укидање војне границе Јарковац је живахно банатско место, са две парохије, у њему живи и ради више трговаца и граничарских официра, лекар и бабица и др. Цвета друштвени живот, читају се новине, претплатом купују се књиге. Црквена општина је расписала конкурс за 26. октобар 1854. године за израду новог иконостаса (зиданог са гипсаним украсима), певнице и столове."Србски дневник", Нови Сад 1854. године Православну цркву је осликао престижни бечкеречки сликар Константин Данил 1758-1863. године. На изложби продуката војне границе у Бечу маја 1866. године, Јарковац је представљао трговац Јаша Векецки, са три своја производа. Године 1868. купци једне књиге у Јарковцу парох Васа Петровић, и учитељи у српској тривијалној школи - Чедомир Петровић (ту и 1866), Манојло Урошевић и Јаков Векецки. У Јарковцу су 1870. године опет претплатници књиге битни људи: Теодор Поповић парох, Сава Петровић надпоручник, Арон Пешић поручник (и 1875), Јаша Векецки економ, Милан Михајловић председник црквене општине. Лајтант Арон Пешић је остао да живи у месту службовања, одакле се јавља 1880. године као претплатник Змајевог хумористичког часописа "Стармали".
По укидању банатске војне границе, Јарковац дотадашње седиште граничарске компаније, после развојачења ушао је у састав цивилног ковачичког среза. Мађари су током присилне мађаризације променили име селу у "Аркод". Ту је створен први Граничарски ритски фонд намењен за издржавање цркве и школе, као и прва народна штедионица 1873. године. У Панчеву је 1875. године штампана брошура: "Правила земљоделске заједнице за вађевину у Јарковцу". Основана је ту 1891. године и "Јарковачка народна банка дд у Јарковцу", са деоничком главницом од 50.000 к. Управу банке су чинили 1905. године: управитељ Душан Михајловић и књиговођа Кристифор Поповић. Чист добитак банчин за 1907. годину износио је 3.019 к. Добровољна ватрогасна чета основана - званично регистрована је у селу 1890. године. Црквено певачко друштво је формирано у месту 1896. године.
Било је у Јарковцу више богомоља током његовог трајања. У делу села Каљужани зна се само да је постојала стара црквица посвећена Св. апостолу Петру, подигнута 1707. године - судећи по сачуваном престолу са записом на њему. На месту старе цркве стојала је почетком 20. века врло мала капелица. Црквени лист карловачки, је крајем 19. века објавио јавну захвалност приложницима светог храма у Јарковцу. Сви наведени појединци су помогли својим даром да се у ствари та капелица боље и лепше опреми. Наведени су следећи дародавци: Леса Којић председник месне црквене општине дао је једно велико кандило од кина сребра (вредно 55 ф.), Жива Небригић "певац" и перовођа црквени дао је један крст и два тросвећњака - све од кина сребра - за новосаграђену капелицу (вредни 42 ф.), Коста Петровић трговац дао је такође за наведену капелицу - путир, дискос и остало од метала позлаћено (вредно 40 ф.), удова Марија, покојног Милана Којића ратара, поклонила је у спомен свог покојног сина Мише, једну лепу дарохранилницу од кина сребра (вредни 18 ф.), Душан Михајловић економ приложио је за капелицу, једну кадионицу од кина сребра (вредну 25 ф.), Јован Телечки бравар даровао је капелицу са једним великим гвозденим чираком његовом руком израђен и једну икону, Јулка К. Марковић (из Аде) приложила је за капелицу једну велику икону Богородице са широким позлаћеним рамом, Јоцика Ристо (из Великог Бечкерека) дао је за капелицу једну велику икону Св. Тројице са позлаћеним рамом, Јаша и Дмитра Бандуљ дали су једну икону за капелицу, и на крају су Савета супруга Младена Томић и Кристина (удова Живе) Волар - свака приложила по један бели свештенички стихар на дар. Њихова имена је парох Ђорђе пл. Бота унео у једну нарочиту свеску повезану у кадифу, за вечни спомен. Њихова имена ће се на литургијама "о благданима", читати ради помињања за живота и након смрти."Српски сион", Карловци 1895. године
Још од средине 19. века у Јарковцу је активан масован богомољачки покрет, чија активност се и данас осећа. У месту је било увек више парохија, па самим тим и свештеника, од којих су неки били као "прекобројни". Забележено је 1773. године тако пет пароха у Јарковцу: Георгије Марковић, Арсеније Поповић, Јован Милијевић, Петар Живковић и Јован Поповић. Нови храм посвећен је другом празнику Вазнесењу Господњем грађен је 1787-1797. године за време потоњих "мученика" (1848. године), пароха Векецког и Вукоњанског. Иконостас и тронове осликао је славни Константин Данил 1858-1861. године. Зидно сликарство храмовно урадио је Стеван Алексић 1911. године. Капела је подигнута 1792. године и посвећена Св. апостолима Петру и Павлу. Црква је набавила сва четири звона 1885. године. Капела Водица ка Самошу, посвећена Преображењу Господњем прављена је 1937. године, а друга Водица посвећена Успењу Пресвете Богородице, никла је 1938. године на путу ка Уздину.Милош Поповић: "Верско-црквени живот Срба у Банату", Зрењанин 2001. године У црквеној ризници се чувају старе црквене књиге попут Великог еванђеља из 1761. године.
Године 1905. на челу црквене скупштине је председник Петар Небригић, а црквено-општински посед износи 68 кј. земље. У Јарковцу су почетком 20. века две парохије, обе треће платежне класе. Има два парохијска дома и две парохијске сесије са укупно 68 кј. земље. Пароси су 1905. године поп Никола Мојић родом из Великог Бечкерека, ту 24 године служи и поп Ђорђе пл. Бота капелан, родом из Вршца, који је удов и служи ту већ 16 година. У месту при цркви је функционисао "Српски народни црквено-школски гонд" за издржавање пароха и вероисповедне школе, са главницом од 15.468 к. - толико је процењена земља од 125 кј. Заједно са вредносним папирима од 31.011 к. укупно то Закладно добро вреди 106.812 к.Мата Косовац, наведено дело
Знаменити људи