мини|199x199п|Лого Међународне организације за помоћ борцима за револуцију (МОПР), совјетског одељења Међународне црвене помоћи. Црвена помоћ је била хуманитарна организација радничке класе у периоду од 1921. до 1941. године која се бавила пружањем заштите политичким затвореницима, жртвама белог терора и њиховим породицама указивањем правне, новчане, здравствене и друге помоћи.

Основана 1921. у СССР кад је Лењин упутио апел за помоћ гладнима у СССР. Одбори и комитети Црвене помоћи основани су 1921—1922. Међу њеним оснивачима били су познате личности радничког покрета, научници и књижевници, као Алберт Ајнштајн, Клара Цеткин, Ромен Ролан, Мартин Андерсен Нексе, Анатол Франс, Анри Барбис, Џорџ Бернанд Шо и др. Црвена помоћ је имала огроман политички значај. јер су и преко ње напредне снаге устале против изолације СССР. Крајем 1922, под називом Међународна помоћ борцима револуције (МОПР) помагала је раднике капиталистичких земаља у време штрајкова,елементарних непогода и борбе за национално ослобођење. У Међународну црвену помоћ прерасла је 1924. са Централним комитетом у Берлину до 1933, а потом у Москви. Пети конгрес Коминтерне 1924. одлучио је да се 18. март, дан Париске комуне, прогласи даном Међународне Црвене помоћи. Црвена помоћ имала је 1937. око 12 милиона чланова и 67 националних секција. На Конгресу 1932. у Берлину учествовала су 3 делегата Црвене помоћи. Југославије, а у почасно радно председништво изабран је Моша Пијаде, који је тада издржавао дугогодишњу робију.

Црвена помоћ у Краљевини Југославији

Црвена помоћ Југославије основана је 1922. За председника Централног одбора изабран је секретар КПЈ Филип Филиповић. Издавала је повремене летке, прогласе и билтене, користећи се и штам-пом КПЈ. Од посебног је значаја њена помоћ 2000 бугарских антифашиста 1923-1924, који су се са Георги Димитровом склонили у Југославију. Прикупљена је велика материјална помоћ, организован смештај и исхрана, вођена борба за заштиту права азила и признање избеглица као политичких емиграната. Упоредо је радничка штампа повела широку кампању против белог терора у Бугарској. Црвена помоћ је учествовала и у низу акција против фашистичког терора у другим земљама. У 1928. нарочито је била активна у Хрватској, кад је организовала помоћ штрајковима 3000 морнара и 10000 словеначких рудара. Режим је прогонио њене активисте, тежећи да по сваку цену компромитује и осујети њихов рад. Тако је 1928. суђено групи активиста у Загребу, а наредне године ухапшен је, заједно са секретаром ЦК КПЈ, Ђуром Ђаковићем, и убијен Секретар Централног одбора Црвене помоћи Никола Хећимовић. Под ударима шестојануарске диктатуре рад Црвене помоћи је јењавао, да би 1930. и касније оживео. Организације Ц.рвене помоћи Југославије и Немачке, уз помоћ ЦК КПЈ, организовале су 1930. познату Берлинска изложбу, да би светској јавности приказале терор шестојануарске диктатуре. Због великог од‌јека у свету, режим је у земљи организовао процес против групе комуниста на челу са Отокаром Кершнванијем. Црвена помоћ је 1934. повела неколико акција за политичку амнестију и помоћ затвореним хрватским и словеначким антифашистирна из крајева под Италијом. Организовала је жив политички рад међу југословенским емигрантима и исељеницима у САД, и у другим земљама. Исељеници упућују јавне протесте и резолуције против терора у Југославији, шаљу помоћ сиромашнрм ђацима итд. У периоду 1937–1941. по градовима, селима и фабрикама, школама, стручним и другим удружењима, стварани су одбори и пододбори Црвене помоћи. Није било значајнијег догађаја у којем Црвена помоћ није учествовала. Њене акције, уз широко учешће маса, добијају политички карактер. Прикупљањем помоћи на селу за жртве терора и укључивањем сељака у кампање Црвене помоћи, чињени су крупни напори за учврш-ћење савеза радника и сељака. У тим акцијама врло је активна и антифашистичка студентска омладина, нарочито Београдског универзитета. У 1940. Црвена помоћ се бори за повратак шпанских добровољаца, за распуштање концентрационих логора и општу амнестију политичких затвореника. На земаљском саветовању 11. августа 1940. Црвена помоћ је преименована у Народну помоћ југославије (НПЈ), која је развила живу политичку акцију у читавој земљи. Према статистичким подацима које је сакупила о жртвама терора, мучењима и осудама од 1929. до 1940, суђено је 1694 активиста, од којих 27 на смрт, 13 на доживотну робију и 1128 на робију. Приходи НПЈ у 1940. износили су 1.167.784 динара, а трошени су за помоћ болесним политичким затвореницима, породицама жртава терора, плаћања правне помоћи затвореницима на суду и друге хумане акције. Јуна 1941. одржана је у Београду, под руководством Ивана Милутиновића, члана Политбироа ЦК КПЈ, конференција НПЈ посвећена припремама за НОР. Истакнути су главни задаци: помоћ жртвама фашистичког терора, развијање братства и јединства и укључивање народних маса у разноврсне акције. Народна помоћ Југославије прерасла је 1941. у Народноослободилачки фонд.

Референце

Категорија:Комунистичке партије Категорија:Савез комуниста Југославије Категорија:Раднички покрет Југославије Категорија:Комунистичка интернационала