Северна Македонија

Северна Македонија (, ), званично Република Северна Македонија (, ), држава је у југоисточној Европи. Граничи се са Грчком на југу, Албанијом на западу, Бугарском на истоку и Србијом на северу. Заузима приближно трећину територије већег географског региона Македоније. Главни и највећи град је Скопље. Званични језици су македонски и албански, а званична валута македонски денар.

Историја региона Македоније почиње успоном Пеоније. Касније у 6. веку п. н. е, ово подручје је потчинило персијско Ахеменидско царство, а затим у 4. веку п. н. е. постало део античке Македоније. Римска република је освојила регион у 2. веку п. н. е. и учинила га делом своје веће провинције Македоније. Подручје је остало у саставу Византије, док га од 6. века насељавају словенска племена. Након векова сукоба између Бугарског, Византијског и Српског царства, припојено је Османском царству од средине 14. до почетка 20. века, када је, после балканских ратова 1912. и 1913. године, територија модерне Северне Македоније била у саставу Краљевине Србије.

Током Првог светског рата територију је окупирала Краљевина Бугарска, али је по завршетку рата ушла у састав новоформираног Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. За време Другог светског рата поново је окупирала Краљевина Бугарска уз помоћ Вермахта, а 1945. успостављена је као конститутивна република комунистичке Југославије, све до свог отцепљења 1991. Земља је постала чланица Уједињених нација (УН) 1993. године, али због спора са Грчком око имена „Македонија”, примљена је под привременим називом „Бивша Југословенска Република Македонија” (скраћено „БЈР Македонија” или „БЈРМ”). Спор је 2018. решен Споразумом да се држава преименује у „Република Северна Македонија”. Ово преименовање ступило је на снагу почетком 2019.

Северна Македонија је такође чланица НАТО, Савета Европе, Светске банке, ОЕБС, ЦЕФТА, ОЦЕС и СТО. Од 2005. године је и кандидат за улазак у Европску унију. Северна Македонија је земља са вишим средњим приходима према дефиницијама Светске банке и прошла је значајне економске реформе од своје независности у развоју отворене привреде. Такође је земља у развоју, рангирана на 82. месту према Индексу хуманог развоја. Својим грађанима пружа социјалну сигурност, универзални систем здравствене заштите и бесплатно основно и средње образовање.

Спор око имена

Због спора око имена са Грчком, Уједињене нације, неке земље Европске уније укључујући Немачку и Француску, и друге међународне организације званично су користиле привремену референцу Бивша Југословенска Република Македонија (БЈРМ).

Суштина спора је питање да ли једна држава може узети име шире географске области (у овом случају област Македонија), ако њена територија обухвата један њен мањи део (Вардарска Македонија) и да ли у том случају она исказује територијалне претензије ка суседним државама у којима се налазе преостали делови ове области (Периферије западна, средишња и источна Македонија у Грчкој које чине Егејску Македонију и Благоевградска област у Бугарској која чини Пиринску Македонију). Народ који данас насељава простор Северне Македоније је словенског порекла, али је његова етничка припадност и дан данас предмет спорења. Данас се становници већином називају и сматрају Македонцима, а свој језик македонским језиком. Народи који данас насељавају просторе Егејске Македоније и Пиринске не сматрају себе Македонцима у етничком смислу.

Крај спора око имена је објављен 12. јуна 2018. године када је македонски премијер Зоран Заев објавио да је договорено решење у виду преименовања државе у Република Северна Македонија, док би се држављанство називало македонско/држављанин Републике Северне Македоније, а језик македонски. Након тога је одржан референдум 30. септембра 2018. на ком је, и поред слабе излазности са 36,91% изашлих гласача, проглашено да ће се наставити са процесом преименовања пошто 94,18% од изашлих гласача су подржали идеју за улазак Македоније у Европској Унији и НАТО са прихватањем Преспанског споразума. Македонски парламент (Собрање) 19. октобра 2018. и званично је усвојио одлуку о почетку уставних промена које су завршили 11. јануара 2019, а ступили су на снагу 12. фебруара, након што је грчки парламент ратификовао Преспанског уговора и протокол о чланству Северне Македоније у НАТО-у.

Географија

Положај Физичко-географска карта Северне Македоније|мини Северна Македонија је држава на Балканском полуострву. Заузима површину од 25.713 -{km²}-. Укупна дужина граница износи 766 -{km}-. Држава се граничи са Србијом на северу (221 -{km}-, од тога 159 -{km}- са Косметом), на западу са Албанијом (151 -{km}-), на југу са Грчком (246 -{km}-) и на истоку са Бугарском (148 -{km}-).

Северна Македонија се налази у горњем и средњем Повардарју, између Шарских-пиндских и Родопских планина. Налази се у широј географској регији Македонији.

Рељеф мини|Шар-планина У Северној Македонији се издвајају 3 рељефне целине: Западна Северна Македонија, средишњи део или Повардарје и Источна Северна Македонија.

Западни део чини младо набрано Шарско-пиндске планине грађене од палеозојских шкриљаца и мезозојских кречњака (Баба, Шар-планина, Кораб, Јакупица, Ниџе). Између планина налазе се дубоке долине Црног Дрима и више планинских котлина: Полошка котлина, Дебарска котлина, Охридска котлина, Преспанска котлина и Битољско-прилепска котлина. Полошка и Преспанска котлина су највеће. Горња Река је географски и етнографски подрегион ширег региона на западу Северне Македоније, то је алпски планински и робустан регион са планинским пашњацима., The State Statistical Office, Skopje, .

Средишњи део или Повардарје тектонски је лабилан простор испуњен језерима и рекама. Наслаге потичу из палеозоика и из мезозоика и терцијара. Ту се налази низ котлина, међусобно повезаних клисурама: Скопска котлина, Велешка котлина, Тиквеш, Ђевђелијска котлина.

Источна Северна Македонија је нижа од западног дела земље. Обухвата источне притоке реке Вардар, котлине се налазе на висини око 250 -{m}-, а настале су ерозијом еолских седимената из неогена. Окружује је високопланински појас. На истоку су то Осоговске планине, Влахина, Плачковица, Огражден, а на западу Источне Северне Македоније то су Кожув, Козјак, Дрен и Јакупица.

Усамљена узвишења грађена су од гранита, кристаластих шкриљаца и магмата. Између њих простиру се котлине испуњене терцијарним језерским талозима: Струмичка котлина, Кумановска котлина и Овче поље.

Клима У Северној Македонији влада субмедитеранска клима коју одликују врућа и сува лета и хладне и влажне зиме. Средње годишње температуре опадају од севера према југу земље. Пријатна клима Северне Македоније, углавном под утицајем топле медитеранске струје која стиже долинама река изузетног квалитета воде, плодно земљиште и велики број сунчаних дана, Охрид има 2.300 сунчаних сати годишње, омогућавају плодоносну жетву и одличне традиционалне производе. Највиша забележена температура је била 45,7 °C у Демир Капији јула 2007. године, а најнижа у Берову –39,5 °C 27. јануара 1954. године.

Средња годишња количина падавина је у планинама око 1.000 — 1.500 -{mm}-, а у заветринским котлинама 600 — 700 -{mm}-. Најплоднија су глинасто — иловаста тла у нижим деловима котлина. У брдско — планинским деловима превладавају камењари и ранкери (хумусна шумска тла).

Што се вегетације тиче, у нижим деловима превладавају храст медунац, обични граб и цер, док у вишим деловима налазимо букву и буково-јелове шуме. Такође налазимо и зимзелено средоземно растиње.

Воде Најважније реке су: Вардар, Треска, Црна река, Пчиња, Брегалница, Струмица и Црни Дрим. Највећи део земље је у сливу Егејског мора преко реке Вардар, дугачка 388 -{km}- (од тога 301 -{km}- у Северној Македонији), који представља најважнији речни ток и жилу-куцавицу земље. Мањи, западни део је у сливу Јадранског мора преко реке Црни Дрим и његових притока, док Биначка Морава припада Црноморском сливу.

Северна Македонија има три значајна природна језера — Охридско, Преспанско и Дојранско. Посебно је значајно и туристички посећено Охридско језеро, једно од најстаријих језера на Земљи, у њему живе ендемски примерци, охридска пастрмка, белвица (-{Salmothymus ohridanus}-), јегуља, и више типова рачића, пужева и шкољки, бистрина воде и њена прозирност је до 50 m. Дојранско језеро је међугранично са Грчком, са којом данас постоји спор због претераног коришћења језерске воде за наводњавање северне Грчке. Пелистерске очи су два глечерска језера на Пелистеру (врху планине Баба). Постоји Велико (Големо) и Мало језеро, и она се заједно називају Пелистерске очи.

Највиши водопад у Северној Македонији је Смоларски водопад који се налази на југоистоку земље, на надморској висини од 600м у подручју села Смолари.

мини|центар|upright=3.5|Мало Пелистерско језеро

Национални паркови У Северној Македонији постоје три национална парка:

Име Основан Површина (-{ha}-) Мапа Слика Национални парк Маврово 1949 73.088 150п Национални парк Галичица 1958 22.750 150п Национални парк Пелистер 1948 17.150 150п

Флора и фауна мини|Македонски бор, балкански бор или молика, једно од најпрепознатљивијих врста дрвећа у Северној Македонији|220x220p Биљни свет у Северној Македонији представља око 210 биљних породица са 920 родова те око 3.700 биљних врста. Најраспрострањенија је група цветница са око 3.200 врста, које следе маховине са 350 врста те папрати са 42 врсте.

Национални парк Пелистер код Битоља је познат по присуству ендемског северномакедонског бора, као и других 88 врста биљака које представљају готово 30% северномакедонске дендрофлоре. Шуме македонског бора на Пелистеру се могу поделити на две заједнице: шуме бора са папратима и шуме са чемпресима. Северномакедонски бор, једна посебна врста четинарског дрвета, је реликт терцијарног биљног света, а бор молика са пет иглица први пут је пронађен и описан на Пелистеру 1893. године.

У северномакедонским шумама такође расте и северномакедонски храст, тужне врбе, беле врбе, тополе, брестови и друге врсте дрвећа. На богатим пашњацима и ливадама Шар-планине, Маврова и Бистре расте још једна биљка карактеристична за Северну Македонију — мак. Квалитет густог сока мака се у свету мери јединицама морфина. Док кинески опијум имају осам тих јединица и сматра се висококвалитетан, индијски опијум садржи седам, а турски опијум само шест, северномакедонски опијум садржи пуних 14 јединица морфина и један је од најквалитетнијих врста опијума на свету.

Животињски свет Северне Македоније је веома богат и укључује вукове, медведе, лисице, јелене, веверице, дивље свиње и дивокозе. Врло ретко може се пронаћи и рис у планинама западног дела земље, док јелена има у подручју Демир Капије. Три велика језера у земљи представљају одвојене животињске зоне, што је назнака дуготрајне територијалне и временске изолације. Животињски свет Охридског језера је остатак раније ере, а познато је по својим рибама, између осталих Охридској пастрмци, кркуши, пижорима и другим. Такође, ово језеро је познато и по одређеним врстама пужева, чије је порекло датирано на 30 милиона година. Сличне врсте се могу наћи још само у Бајкалском језеру. Охридско језеро је у зоолошким студијама познато и по јегуљи и њеном чудесном циклусу размножавања. Она долази у Охридско језеро из далеког Саргашког мора, те у Охридском језеру остаје у дубинама 10-так година. Када полно сазри, необјашњивим инстинктом јегуља у јесен полази назад на место свог рођења. Тамо полаже јаја и умире, да би њени потомци поновили циклус.

Историја

Стари век

мини|200п|лево|Рушевине античког града Стоби у данашњој Северној Македонији. У старом веку, највећи део територије Северне Македоније (северни и источни део слива Вардара) је био у саставу краљевине Паоније, коју су насељавали Пајонци, народ трачког порекла, као и у саставу Илирије и Дарданије, који су насељавала илирска племена. Седиште Пајоније је било прво у Вилазори (данашњи Велес), а касније у Стобију.