мини|десно|Екскалибур мач, аутора Ховарда Пајла

Екскалибур () јесте легендарни мач краља Артура, којем се понекад приписују и чаробна својства или се повезује са законским суверенитетом Британије. Екскалибур и Мач у камену (доказ Артуровог поријекла) понекад се сматрају истим оружјем, али се у већини верзија сматрају засебним предметима. Екскалибур је повезан са артуристичком легендом веома рано.

Облици и етимологије

Назив екскалибур је изведен из велшке ријечи (и бретонске и средњовелшке ), која је сложеница настала од ријечи „тежак” и „повреда”. се јавља у неколико раних велшких дјела, укључујући прозаичну причу Килух и Олвен (). Име је касније кориштено у велшким адаптацијама страних дјела, као што су Хронике (), заснована на Галфреду од Монмута. Често се сматра да је повезан са фонетски сличним каладболгом, мач који је носило неколико личности из ирске митологије, иако су Рејчел Бромвич и Данијел Сајмон Еванс сматрали да је преузимање велшког из ирског мало вјероватна. Умјесто тога, они истичу да се оба имена „могу појавити на сличан начин у врло раног добу као општи називи за мач”. Овај мач је у британској традицији постао искључиво власништво Артура.

Галфред од Монмута, у својој књизи Историја краљева Британије (, око 1136. године), латинизовао је Артуров мач као (могући утицај средњовјековног латинског срицања класичног латинског , а који је изведен из грчког [] „челик”). Већина келтистичара сматра да је Галфредов изведен из изгубљеног старовелшког списа у коме (старовелшки ) у којем још увијек није дошло до лениције у (средњовелшки или ). У средњокорнишка представи Живот Светог Кеа () са краја 15. или почетка 16. вијека, Артуров мач се назива , што је етимолошки средњокорнишки когнат велшког . Нејасно је да ли је назив посуђен из велшког (ако је тако, морала је бити рана позајмљеница, из фонолошких разлога) или представља рани, панбритонски традиционални назив за Артуров мач.

У старофранцуским изворима назив постаје , и на крају познато . Џефри Гајмар, у својој старофранцуској хроници Историја енглеска (), помиње Артура и његов мач: „овај Константин био је Артуров нећак, који је имао мач калибур” (). У Васовом Роману о Бруту (), старофранцуском преводу и версификацији Џефријеве Историје, мач се назива , , и (са алетернатвним срицањем, као што су , , , , и , који се могу пронаћи у разним списима Брута).

У старофранцуском роману Кретјена де Троа из 12. вијека Персевал, прича о Гралу (), Артуров витез Гавејн носи мач и то је наведено, „јер је на његовом појасу висио ескалибор, најфинији мач који је постојао, који је пролазио кроз гвожђе као кроз дрво” (). Ту изјаву је вјероватно преузео аутор Историје Мерлина () или Vulgate Merlin, гдје аутор (који је волио маштовите народне етимологије) тврди да је ескалибор „хебрејски назив који на француском значи ’сијече гвожђе, челик и дрво’” (; треба имати на уму да ријеч „челик” овдје, , значи истовремено и „оштрица” или „мач” и долази из средњовјековног латинског , деривата „оштар”, тако да у овој етимологији нема непосредне везе са латинском ријечи ). Из овог маштовитог етимолошког размишљања Томас Малори је стекао мишљење да ескалибур значи „сијече челик”.

Екскалибур и Мач у камену

У артуристичким романима, дата су бројна објашњења за Артурово посједовање Екскалибура. У пјесми Мерлин Робера де Борона, првој бајци у којој се помиње мотив „мач у камену”, Артур је стекао право на британски трон извлачењем мача из наковња који се налазио на камену који се појавио у црквеном дворишту на Бадње вече. На основу тога, како је Мерлин предвидио, чин није могао да изврши ником осим „правог краља”, што значи божански постављеног краља или истинског насљедника Утера Пендрагона. Малори пише: „Ко извуче овај мач из овог камена и наковња, по правди је рођен за краља” (). Идентитет овог мача као Екскалибура исказан је касније у пјесми Мерлин, која је дио Ланселот-Граловог циклуса (Вулгата).

Међутим, у најпопуларнијом енглеској верзији Артуристичке бајке, Малоријева Смрт Артурова () из 15. вијека, на почетку своје владавине Артур разбија Мач из камена у борби са краљем Пелинором, а Госпа од језера му даје Екскалибур за замјену за каснију благодат. Слично томе, у поствулгатском циклусу, Госпа од језера је Екскалибур дала Артуру нешто касније по почетку његове владавине. У вулгатској смрти Артуровој, Артур је на ивици смрти и наређује Грифлету да мач баци у зачарано језеро; након два неуспјешна покушаја (јер је сматрао да тако велики мач не треба бацити), Грифлет на крају удовољава захтјеву рањеног краља и из језера излази рука која га хвата. Ова прича постаје везана за Бедивера, умјесто за Грифлета, у Малоријевој и енглеској традицији. Малори биљежи обје верзије легенде у својој Артуровој смрти, именујући оба мача као Екскалибур.

Напомене

Референце

Литература

Спољашње везе

Категорија:Артуријанске легенде Категорија:Фиктивни мачеви Категорија:Митолошки мачеви