Путна мрежа на територији античког Наиса састојала се из густе мреже путева, јер је овај град био важна раскрница у коју су се сливали главни путни правци који су водили од западног до источног дела Римског царства.П. Петровић, Ниш у античко доба, Ниш (1976), 109 Стога је у античком периоду град постао не само значајан трговачки центар, већ и велики произвођач сребра и оружја, са рудницима у свом залеђу.Мирослава Мирковић, „Економско-социјални развој у II и III веку“, Историја српског народа I, Српска књижевна задруга, Београд, 1994, 88.Ивана Поповић, Античко оруђе од гвожђа у Србији, Народни музеј, Београд, 1988, 214
Густину путне мрежа и интензиван саобраћај на њој, условио је велики прелазак војних одреда, током честих ратних сукоба, миграција становништва и развијена трговина. Све то је пратила а циркулација великог број људи, животиња и робе.A. H. M. Jones, The Later Roman Empire (284-602). A social, economic and administative survey, Volume II, Oxford 1973. (у даљем тексту: Jones, LRЕ), 855-865.
Историјски услови мини|Дарданија у склопу Горње Мезије Провинција Горња Мезија (), у чијем саставу се налазила и Дарданија, постојала је сразмерно кратко време (86−272. године) у односу на друге провинције Римског царства. Дарданија је имала специфичну историју, посебну војну и административну организацију. Прилике у овој провинцији умногоме су зависиле од њене етничке сложености, географске позиције дуж главног пута који је повезивао Италију са истоком, затим од разноврсног рељефа и специфичног географског облика (од Дунава далеко ка југу), али највише од њеног богатства разноврсним рудама.
Путна мрежа на територији Дарданије развијала се упоредо са римским освајањима Балканског полусотрва. На развој путева пре свега, утицали су војни и освајачки походи, а за њима експанзија привреде (рударство) и трговине. Главне комуникације су забележене у итинерарима (), али постоји и значајан број путева вициналног, или локалног карактера.М. Јоцић, П. Пејића и С. Јовановића, О вициналним (локалним) путевима у извештајима са рекогносцирања која су вршена у оквиру пројекта Археолошка карта Србије, Јоцић М. 1982; Пејић П. 1996, 9-10; Јовановић С. 1998, 41-53.
На раскршћу магистралних трансбалканских путева који су пролазили Дарданијом налазио се град Наисус (Naissus), данашњи Ниш, основан од стране Римљана после победе над Дарданцима. Назив града потиче из предримских времена, од аутохтоног становништва на овом подручју, односно од Дарданаца, Трачана или Келта.В. Петровић, Дарданија у римским итинерарима, САНУ, Балканолошки институт САНУ, посебно издање 99 (2007), стр 41-47 -
Градови и насеља у Дарданији, који се помињу у римским итинерарима, заснивају се на литерарним, епиграфскими археолошким изворима. Ако изузмемо градове Скупи (), Наисус (), Ремесијана () и Улпијана (), о којима се сазнаје од малобројних античких писаца (Птолемеј, Амијан Марцелин), имена и карактер појединих насеља познати су углавном на основу података из итинерара: . центар|мини|500x500пиксел|Појтингерова табла територије данашње Србије ().Бројеви на табле приказују део станица на простору данашње Србије; 1. Singidunum (Београд), 2. Margum (Кулич, код Смедерева), 3. Viminacium (Костолац), 4. Idimmum (Медвеђа), 5. Horreum Margi (Ћуприја), 6. Praesidium Pompei (Бован, код Алексинца), 7. Naissus (Ниш), 8. Remesiana (Бела Паланка), 9. Turres (Пирот).Zoran Simonović, Putevi, karavanski saobraćaj i bezbednost na putevima srednjovekovne Srbije, Peščanik, godina 1, broj 1, 2003. Археолошким истраживањима утврђено је да се антички Наис налазио на десној обали Нишаве, на географском простору Нишке котлине који је био повољан за насељавање, али и војне логоре и утврђења па је једним делом на овом простору била изграђена Нишка тврђава.Милошевић, Г. (2005). „Италијански план Ниша из 1719. године као повод за реконструкцију изгледа средњовековног и античког града“. У: М. Ракоција (ур.), Ниш и Византија III (стр. 149–162). Ниш: Нишки културни центар.Петровић, П. (1967). „Нови миљоказ Филипа I Арабљанина – прилог топографији“. Старинар VIII, стр. 56–60.Јовановић, Д. (1956). „Неки топографски подаци о старом Нишу“. Старинар V–VI, 365–372.
Наис који се простирао на површини од двадесетак хектара, био је насељен са 2.000 до 3.000 становника.Петровић, П. (1993). „Naissus – задужбина цара Константина“. У: Д. Срејовић (ур.), Римски царски градови и палате у Србији (Галерија САНУ, књ. 73) (стр. 57–81). Београд: САНУ.Милошевић, Г. (2005). „Италијански план Ниша из 1719. године као повод за реконструкцију изгледа средњовековног и античког града“. У: М. Ракоција (ур.), Ниш и Византија III (стр. 160). Ниш: Нишки културни центар. мини|Значајне планинске јединице Нишке котлине, и најважнији путни правци. Иако је Наису претежно био уоквирена високим брдско-планиниским ободом Нишке котлине, он је био у повољној комуникативној вези са суседним котлинама, захваљујући највише долинама Јужне Мораве, Нишаве и Кутинске реке“.
Наисус је био са северне и источне стране оивичен некрополама. Археолошким ископавањима утврђено је да се највећа некропола налазила на локалиту данашње Јагодин мале на десној обали Нишаве, источно од града на путу према Рацијарији (данашњи Арчар у Бугарској).Зотовић, Љ. и Петровић, П. (1980). „Јагодин мала – касноантичка некропола“. Археолошки преглед 23, 115–116.
Области централног Балкана, иако укључене у оквире Римског царства још од почетка нове ере, романизоване су веома споро. Ти процеси се убрзавају тек током 3. и 4. века, када започиње значајнија експлоатација рудника. Ове околности су успориле процес урбанизације. За разлику од других провинција Царства, ту су градска насеља била веома ретка све до краја антике. мини|Једна од две радионице у античком Наису у коју је путним правцима довожен метал из рудних области у околини Наиса Имајући у виду стање на прелазу из 4. у 5. век Прокопије, је означио Наис као центар једне од осам области које је Јустинијан обновио у Средоземној Дакији. Тада је већ свакако постојала и радионица (fabrica) за производњу војне опреме, одакле су се оружјем и војним техником снабдевале јединице распоређене дуж границе на Дунаву. А за ту производњу била је потребна и руда, која је вађена из рудника у околини Наиса.
Колики је значај имало рударство за економију Наиса и пре свега читавог Царства говори став историчара економије и рударства да би у случају онемогућеног редоног прилива метала, постојала опасност да ковање новца и привреда западну у велику кризу.
Од балканских провинција рудним залихама најбогатија је била Горња Мезија која је по многима називана и провинцијом рударства.И. Поповић, Каталог у: Античко сребро/ in Antique Silver from Serbia (ed. I. Popović), Београд 1994, кат. 13. Међу горњомезијским рудницима најзначајнији су дардански, у долинама Ибра, Топлице, Биначке Мораве, Моравице, Јужне Мораве и око изворишта Тимока. У овим рудницима копало се злато сребро, олово, бакар и гвожђе.Иван А. Гржетић, Раде Ј. Јеленковић, „Особине сребра и његова налазишта у Србији“, у зборнику: Радионице и ковнице сребра, приредиле Ивана Поповић, Татјана Цвјетићанин и Бојана Борић Брешковић, Народни музеј, Београд, 1995, 14
Потреба за обрадом руда условила је оснивање радионичких и занатских центара у којима су настајали бројни уметнички производи.
Иако се Наис налазио у провинцији Средоземној Дакији, богати рудници у ремезијанском агеру чија се територија протезала на западну Тракију, утицали су да град више гравитира ка свом богатом рудном залеђу (Тракији). Експлоатација и прерада руде у околини Наиса условила је да антички Наис постане развијени радионички и занатски центар за прераду богатих залиха скупоцене руде, на шта указују у околини Наиса пронађени бројни и разноврсни украсни предмети, углавном накит израђен од сребра или злата.Миодраг Томовић, „Римско рударство и металургија сребра у Горњој Мезији“, Радионице и ковнице сребра, Народни музеј, Београд, 1995, 121.
Најзначајније рудне области које су гравитирале у античком периоду Наису (Naissus) биле су територија Равне код Књажевца и Беле Паланке
Наис на раскрници важних путева На основу географских одлика нишке котлине и бројних археолошких податка поуздано се зна да су главни правци, на овом простору били у употреби још у праисторијско доба. Нишка котлина због свог повољног географског положаја, одувек је била, а то је и данас, раскрсници европских путева, и саобраћајни чвор Балканског полуострва.
Пространу територију нишке котлине у периоду римљана, која је захватала централне области провинције Горње Мезије, пресецали су важни путеви који су од Наиса, као средшње тачке нишке котлине полазили:
на исток (Naissus—Serdica), запад и југ (Naissus—Ulpiana—Lissus), север (Naissus-Viminacium—Singidunum), североисток (Naissus-Ratiaria). југозапад Љеш
Најстарији подаци о изградњи путева у овој провннцији откривени су и истражени у миљоказима на деоници Scupi-Ulpiana, који од средине III века све чешћи на путевима балканског полуострва, посебно на путу Naissus—Serdica и Viminacium—Naissus.О. Зиројевић, Цариградски друм (1453-1683), Зборник Историјског музеја Србије, књ. 7, Београд 1970.
Дуж ових путних праваца никла су и многа насеља и у њима две врсте станица:
mansiones, у којима се могло преноћити и снабдети се храном, mutationes, мања одмаралишта и свратишта у којима су путници могли променити коње и запреге.Vasić, M. и Milošević, G. (2000). Mansio idimum rimska poštanska i putna stanica kod Medveđe. Beograd. стр. 80–81
Уз ове магистралне путеве чија је изградња била од ширег, пре свега стратешког али и трговачког интереса, који су били у употреби већ од почетка 1. века, ако не и раније, постојале су и локалне саобраћјнице које су у свим правцима полазиле и завршавале се у нишкој котлини. Најважније су оне за Turres (Пирот), Hammeum (Прокупље), Praesidium Pompei (Рутевац), Timacum Maius (Књажевац).
Траса магистралних и локалних путева била је подређена природним условима терена. За пут су се користиле долине река (Јужна Морава, Нишава, Тимок, Топлица), клисуре (Сићевачка, Грделичка) и планински превоји и седла (Преполац, Тресибаба). И док је град био значајна раскрсница и успутна станица на прометном трансконтиненталном путу, дотле је и река Нишава била важна саобраћајница јер је омогућавала развој речног саобраћаја, према Пироту.
Путна мрежа мини|250x250п|Путни правци који су пролазили кроз нишку котлину у доба Римљана били су поплочани, насути шљунком и ситним камењен, или местимично и блатњави. Преко територије Наиса пролазили су путеви који су град повезивали са околним насељима и вилама. O њима сазнајемо на основу пелиграфског и археолошког материјала, миљоказа и остатака путева, али и на основу правца пружања некропола које су у античком периоду често ницале поред главних путних праваца.
Пут који је водио на исток ишао је преко реке каменим мостом, чији су остаци тили видљиви недалеко од данашње Фабрике текстила у Јагодин мали. Пут је даље водио преко „Габровачког поља” испресецаног потоцима, на месту на коме су пронађени остаци три камена моста. Овај пут је водио до Медијане, једног од предграђа Наиса са вилама и пољопривредним имањима, удаљено од центра града око 3 римске миље.
Из Наиса у правцу севера водио је преко данашњег „Градског поља”, где је изнад главног пута који пресеца поље, на десној обали Нишаве, пронађен миљоказ ин ситу из времена Филипа I Арабљанина.П. Петровић, Ниш у античко доба, Ниш (1976), стр. 55–60П. Петровић, Ниш у античко доба, Ниш (1976), стр. 57. које је уцртан на географској карти из 1737. године. На растојању од 7 до 8 римских миља од првог миљоказа пронађен је још један миљоказ из времена истог цара, у атару села Вртиште, на месту удаљеном десетак метара од савременог пута Ниш–Београд.15 Поменути миљокази упућују на трасу пута Naissus—Viminacium, а с обзиром на чињеницу да су ова два миљоказа подигнута током краткотрајне владавине Филипа I Арабљанина, претпоставља се да су били постављени у време царевог проласка кроз ове крајеве.
Путне станице