мини|десно|220п|АталантаГалерија Канделабр, Ватикан
мини|десно|220п|АталантаЛувр, Париз
Аталанта () је име две краљевске кћери из Беотије и Аркадије.
Митологија У миту о Аталанти су првобитно биле две особе истог имена – Аталанта из Аркадије и Аталанта из Беотије, уз које су везане разне згоде и незгоде, као нпр. борба са фтиским краљем Пелејем и суделовањем у походу Аргонаута. Ти митови и особине су их потпуно изједначили и сасвим их спојили.
Први је то учинио, средином 2 века пре нове ере, песник Аполодор, а неке елементе мита о Аталанти (лов на вепра) налазе се и код Хомера. Најстарији помен о Аталантиним такмичењима са просцима налазе се у песми из 7 века пре нове ере која се приписује Хезиоду.
Према античким изворима, драму Аталанта написао је Есхил, а наводно и Софокле. Од римских песника истоимену драму је написао у 2 веку пре нове ере Пакувије. Прича о Аталанти је раширена и позната до данашњих дана по Овидијевим Метаморфозама.
Легенда о Аталанти из Беотије Аталанта је била кћерка беотијског краља Шенеја и његове жене Климене. Одмах након рођења су је однели у шуму јер је њен отац Шенеј желео само синове.У шуми је Аталанту пронашла медведица и спасла је. Одгојена у шуми и препуштена самој себи, израсла је у лепотицу и стекла невероватну окретност и снагу да је у свему могла надјачати многе мушкарце. Због те своје особине је било разумљиво што је сваки мушкарац желео да му Атланта буде жена.
Аталанта је редом одбијала све своје просце, а онога који је био упоран у својим настојањима да је испроси себи за жену, Аталанта је позивала да се са њом такмичи у трчању. И тако је, победивши свакога, дуго чувала своју слободу. Победио је једино предивни Хипомен, коме је богиња Афродита притекла у помоћ.Афродита је Хипомену дала три златне јабуке и посаветовала га да у току трке, с времена на време испусти по једну јабуку, и то у часу када га Аталанта у трчању сустигне.
Аталанта није могла одолети испуштеним златним јабукама, и сваки пут се сагнула да их узме, и тако је на циљ дошла после Хипомена. Хипоменова победа није растужила Аталанту и она се, јер јој се он допао, са њим упутила у Онхест. Док су чекали на венчање, Аталанта је у шумском храму изјавила Хипомену љубав, а Зевс, за казну што су својим понашањем оскрнавили место боравка богова, претвори их обоје у шумске животиње.
Легенда о Аталанти из Аркадије Аталанта је била кћерка аркадскога краља Јасиона. Аталанта из Аркадије је имала сличну судбину као и Аталанта из Беотије и након свих тих догађања је постала чувени ловац и била је позвана, као и сви јунаци тог времена у опасном лову на калидонског вепра, који је организовао Мелеагар, син калидонског краља.
Аталанта је надмашила све јунаке и прва је, стрелом погодила великог вепра, кога је затим убио Мелеагар, а кожу вепрову је поклонио Аталанти. како су и сви остали учесници лова желели да имају вепрову кожу, настало је велико крвопролиће из кога је Аталанта изашла као победник.
Аталанта из Аркадије се удала за јунака Меланиона и са њим имала сина Партенопеја, који је учествовао у рату седморица против Тебе, и у тој борби погинуо.
О Аталанти 1629. године, Дубровчанин Јурије Палмотић је написао драму Аталанта. У овој драми - пастирској игри са елементима фарсе - Аталанта се у трчању такмичи са старцем Вукдрагом. 1911. године Е. Лудвиг је написао драму Аталанта. 1736. година, Г. Ф. Хендл је написао оперу Аталанта. 1635. године П. П. Рубенс је насликао слику Аталанта и Мелеагар.
Референце
Категорија:Грчки хероји Категорија:Аргонаути Категорија:Жене у грчкој митологији