Стубица је археолошки локалитет праисторијског насеља у клисури Госпођин вир.
Насеље се простирало у неколико увала издељених оштрим и стрмим гребенима. У културном слоју констатована су два хоризонта становања са остацима камених конструкција које подсећају на оне са локалитета Падина-Госпођин вир. Бројни керамички налази опредељују налазиште у раноенеолитски културни комплекс Старчево—Киш. Насеље је вероватно било истовремено са хоризонтом Падина Б и Лепенски Вир -{III}-. Локалитет је био насељен и током старијег гвозденог доба, о чему сведоче налази керамике из тог периода.
Географски положај и природно окружење Локалитет Стубица налази се у зони Ђердапске клисуре, у непосредној близини Дунава, на простору који је током праисторије имао повољне услове за живот. Близина реке омогућавала је приступ води, рибљим ресурсима и комуникационим правцима, док је околни терен пружао могућности за лов, сакупљање и рану пољопривредну делатност. Подручје око Бољетина припада археолошки изузетно богатом делу Ђердапа, где је забележен велики број праисторијских локалитета различите хронологије.
Историјат истраживања Локалитет је истраживан 1970. године, у оквиру заштитних археолошких радова спроведених непосредно пре пуштања у рад хидроелектране Ђердап I. Иако су истраживања обухватила релативно малу површину, откривени налази пружају значајне податке о насељавању и културним процесима у Подунављу током праисторије.Душан Михајловић, Јасна Вуковић, Бобан Трипковић (2023). Корени европске цивилизације - Лепенски Вир, Старчево, Винча. Младинска књига. ISBN 9788679284594. Археолошка истраживања локалитета Стубица спроведена су 1970. године, као део обимних заштитних ископавања у зони будућег акумулационог језера хидроелектране Ђердап I. Због ограниченог времена и услова рада, ископавања су изведена на малој површини, али су омогућила идентификацију основних карактеристика насеља и његове културно-хронолошке припадности.
Остаци насеља и архитектура На локалитету Стубица констатовани су остаци камених конструкција, као и полуукопана станишта. Оваква станишта представљају типичан облик праисторијске архитектуре у Ђердапској клисури и вероватно су служила за дуготрајнији боравак становништва. Унутар станишта идентификована су огњишта изграђена од камених плоча, што указује на јасно организован унутрашњи простор и развијене навике у припреми хране и свакодневном животу.
Покретни археолошки налази Током истраживања прикупљена је мања количина археолошког материјала, што је последица ограниченог обима ископавања. Међу покретним налазима посебно се издваја старчевачка керамика, која указује на присуство неолитских елемената на локалитету и на могуће укључивање Стубице у шири културни комплекс раног неолита у Подунављу. Присуство керамичког материјала, у комбинацији са архитектонским остацима, сведочи о насеобинском карактеру локалитета.
Културно-хронолошка припадност На основу прикупљеног археолошког материјала и карактеристика насеља, локалитет Стубица се хронолошки вероватно повезује са хоризонтом V на локалитету Падина, као и са Фазом III на Лепенском Виру. Ова хронолошка одређења указују на период у коме се преплићу мезолитске традиције са елементима раног неолита, укључујући и појаву старчевачке културе. Стубица се на тај начин уклапа у ширу слику културних и друштвених трансформација у Ђердапској клисури током праисторије.
Значај локалитета Иако истраживан на ограниченој површини, локалитет Стубица има значајну улогу у проучавању праисторије Подунавља јер:
пружа податке о насеобинској архитектури и организацији простора, сведочи о појави старчевачке керамике у контексту Ђердапа, омогућава хронолошко повезивање са локалитетима Падина и Лепенски Вир, представља део заштитно истражене археолошке целине угрожене изградњом хидроелектране Ђердап I.
Референце
Спољашње везе
Категорија:Археолошка налазишта у Србији Категорија:Ђердапска клисура