Četvrta industrijska revolucija, 4IR ili Industrija 4.0, konceptualizuje brze promene tehnologije, industrija i društvenih obrazaca i procesa u 21. veku zbog sve veće međusobne povezanosti i pametne automatizacije. Pojam je popularizovao Klaus Švab, osnivač i izvršni predsednik Svetskog ekonomskog foruma, 2015. godine, i od tada se koristi u brojnim ekonomskim, političkim i naučnim člancima u vezi sa trenutnom eru nastajuće visoke tehnologije. Švab tvrdi da su promene koje se vide više od samo unapređenja efikasnosti, već izražavaju značajan pomak u industrijskom kapitalizmu.

Deo ove faze industrijske promene predstavlja povezivanje tehnologija poput veštačke inteligencije, uređivanja gena i napredne robotike, koje zamagljuju granice između fizičkog, digitalnog i biološkog sveta.

Tokom ovog procesa, fundamentalne promene se odvijaju u načinu funkcionisanja globalne proizvodne i snabdevačke mreže putem kontinuirane automatizacije tradicionalnih proizvodnih i industrijskih praksi, korišćenjem moderne pametne tehnologije, komunikacije između mašina (M2M) i interneta stvari (IoT). Ova integracija rezultira povećanom automatizacijom, poboljšanom komunikacijom i samopraćenjem, kao i upotrebom pametnih mašina koje mogu analizirati i dijagnostikovati probleme bez potrebe za ljudskim intervencijama.

Takođe, predstavlja socijalni, politički i ekonomski pomak od digitalnog doba kasnih 1990-ih i ranih 2000-ih ka dobu ugrađene povezanosti koje se odlikuje sveprisutnom upotrebom tehnologije u društvu (npr. metavers), menjajući načine na koje ljudi doživljavaju i poznaju svet oko sebe. Tvrdi se da smo stvorili i ulazimo u unapređenu socijalnu stvarnost u poređenju sa samo prirodnim čulima i industrijskim sposobnostima ljudi.

Očekuje se da će Četvrta industrijska revolucija biti praćena Petom industrijskom revolucijom.

Istorija Izraz Četvrta industrijska revolucija prvi put su uveli tim naučnika koji su razvijali visokotehnološku strategiju za nemačku vladu. Klaus Švab, izvršni predsednik Svetskog ekonomskog foruma (WEF), je 2015. godine predstavio ovaj izraz širem auditorijumu u članku objavljenom u časopisu "Foreign Affairs". "Ovladavanje Četvrtom industrijskom revolucijom" bila je tema Godišnjeg sastanka Svetskog ekonomskog foruma 2016. godine u Davos-Klostersu, Švajcarska.

10. oktobra 2016. godine, Forum je objavio otvaranje Centra za Četvrtu industrijsku revoluciju u San Francisku. To je takođe bilo predmet i naslov Švabove knjige iz 2016. godine. Švab uključuje u ovu četvrtu eru tehnologije koje kombinuju hardver, softver i biologiju (kibernetičko-fizički sistemi) i ističe napredak u komunikaciji i povezanosti. Švab očekuje da će ova era biti obeležena napredovanjem u novim tehnologijama u oblastima poput robotike, veštačke inteligencije, nanotehnologije, kvantnog računarstva, biotehnologije, interneta stvari, industrijskog interneta stvari, decentralizovanog konsenzusa, bežičnih tehnologija pete generacije, 3D štampe i potpuno autonomnih vozila.

U predlogu "Velikog resetovanja" Svetskog ekonomskog foruma, Četvrta industrijska revolucija je uključena kao strateško saznanje u rešenju za održivo obnavljanje ekonomije nakon pandemije COVID-19.

Prva industrijska revolucija Prva industrijska revolucija obeležena je prelaskom sa ručnih proizvodnih metoda na mašine uz upotrebu parne i vodene energije. Implementacija novih tehnologija je trajala dugo, pa se period na koji se odnosi kretao između 1760. i 1820. godine, ili do 1840. u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama. Njene posledice su imale uticaj na tekstilnu industriju, koja je prva usvojila takve promene, kao i na gvozdenu industriju, poljoprivredu i rudarstvo. Ova revolucija takođe je imala i društvene posledice, poput jačanja srednje klase.

Druga industrijska revolucija Druga industrijska revolucija, poznata i kao Tehnološka revolucija, predstavlja period između 1871. i 1914. godine koji je rezultat izgradnje obimnih železničkih i telegrafske mreže, što je omogućilo brži transfer ljudi i ideja, kao i korišćenje električne energije. Povećana elektrifikacija je omogućila razvoj modernih proizvodnih linija u fabrikama. To je bio period velikog ekonomskog rasta, uz povećanje produktivnosti, ali je takođe doveo do porasta nezaposlenosti jer su mnogi radnici u fabrikama bili zamenjeni mašinama.

Treća industrijska revolucija Treća industrijska revolucija, takođe poznata kao Digitalna revolucija, dogodila se krajem 20. veka, nakon završetka dva svetska rata. Nastala je kao rezultat usporavanja industrijskog razvoja i tehnološkog napretka u poređenju sa prethodnim periodima. Proizvodnja računara Z1, koji je koristio binarne brojeve s pokretnom tačkom i Buleove logike, desetak godina kasnije, predstavljala je početak naprednijih digitalnih razvoja. Sledeći značajan razvoj u komunikacionim tehnologijama bio je superkompjuter, uz široku upotrebu računarskih i komunikacionih tehnologija u proizvodnom procesu; mašinerija je počela da zamenjuje potrebu za ljudskom snagom.

Četvrta industrijska revolucija U suštini, Četvrta industrijska revolucija je trend ka automatizaciji i razmeni podataka u tehnologijama i procesima proizvodnje, uključujući kibernetičko-fizičke sisteme (CPS), internet stvari (IoT), industrijski internet stvari, cloud računarstvoHermann, Pentek, Otto, 2016: Design Principles for Industrie 4.0 Scenarios. Retrieved 4 May 2016Jürgen Jasperneite: in Computer & Automation, 19 December 2012 accessed on 23 December 2012Kagermann, H., W. Wahlster and J. Helbig, eds., 2013: Recommendations for implementing the strategic initiative Industrie 4.0: Final report of the Industrie 4.0 Working GroupHeiner Lasi, Hans-Georg Kemper, Peter Fettke, Thomas Feld, Michael Hoffmann: Industry 4.0. In: Business & Information Systems Engineering 4 (6), pp. 239–242, kognitivno računarstvo i veštačku inteligenciju.

Mašine ne mogu zameniti dubinsko stručno znanje, ali često su efikasnije od ljudi u obavljanju ponavljajućih funkcija, a kombinacija mašinskog učenja i računarske snage omogućava mašinama da obavljaju veoma složene zadatke.

Četvrta industrijska revolucija (4IR) definiše se kao tehnološki razvoj u kibernetičko-fizičkim sistemima kao što su visokokapacitivna povezanost; novi načini interakcije između ljudi i mašina kao što su interfejsi osetljivi na dodir i sistemi virtuelne stvarnosti; poboljšanja u prenosu digitalnih instrukcija u fizički svet, uključujući robotiku i 3D štampanje (aditivnu proizvodnju); internet stvari (IoT); "velike podatke" i cloud računarstvo; sistem zasnovan na veštačkoj inteligenciji; poboljšanja i usvajanje autonomnih energetskih sistema van mreže: solarnih, vetrovnih, talasnih, hidroelektričnih i litijum-jonskih sistema za skladištenje obnovljive energije (ESS) i električnih vozila.

Četvrta industrijska revolucija obeležava početak doba mašte.

Ključne teme Industrija 4.0 povećava operativnu efikasnost. Četiri teme su predstavljene koje sažimaju Industriju 4.0:

Interkonekcija - sposobnost mašina, uređaja, senzora i ljudi da se povežu i komuniciraju jedni s drugima putem interneta stvari (IoT) ili interneta ljudi (IoP). Transparentnost informacija - transparentnost koju pruža tehnologija Industrije 4.0 omogućava operaterima da imaju sveobuhvatne informacije za donošenje odluka. Interkonektivnost omogućava operaterima da prikupe ogromne količine podataka i informacija sa svih tačaka u procesu proizvodnje, identifikuju ključna područja koja mogu imati koristi od poboljšanja kako bi se povećala funkcionalnost. Tehnička podrška - tehnološka sposobnost sistema da pomažu ljudima u donošenju odluka i rešavanju problema, kao i sposobnost da pomognu ljudima u teškim ili nesigurnim zadacima. Decentralizovane odluke - sposobnost kibernetičko-fizičkih sistema da samostalno donose odluke i obavljaju zadatke što je moguće autonomnije. Samo u slučaju izuzetaka, mešanja ili konflikta ciljeva, zadaci se delegiraju na viši nivo.

Jedinstvenost Zastupnici Četvrte industrijske revolucije tvrde da je ona posebna revolucija, a ne samo produžetak Treće industrijske revolucije. To je zbog sledećih karakteristika:

Brzina - eksponencijalna brzina kojom postojeće industrije bivaju pogođene i zamenjene. Obim i uticaj na sisteme - veliki broj sektora i firmi koje su pogođene ovom revolucijom. Promena paradigme u tehnološkoj politici - novi propisi dizajnirani za ovaj novi način poslovanja su prisutni. Primer je formalno priznanje Industrije 4.0 u politikama inovacija Singapura.

Kritičari koncepta odbacuju Industriju 4.0 kao marketinšku strategiju. Oni sugerišu da iako su revolucionarne promene prepoznatljive u određenim sektorima, do sada nema sistemskih promena. Takođe, tempo prepoznavanja Industrije 4.0 i prelazak politika varira među zemljama, a definicija Industrije 4.0 nije usklađena. Jedna od najpoznatijih figura je Džeremi Rifkin koji "se slaže da je digitalizacija ključna i definiciona tehnologija u onome što je postalo poznato kao Treća industrijska revolucija". Međutim, on tvrdi da "je evolucija digitalizacije jedva počela i da njena nova konfiguracija u obliku Interneta stvari predstavlja sledeću fazu njenog razvoja".

Komponente

Primenom Četvrte industrijske revolucije ostvaruju se sledeći procesi:

Mobilni uređaji Platforme za Internet stvari (IoT) Tehnologije za detekciju lokacije (elektronska identifikacija) Napredni interfejsi između čoveka i mašine Autentifikacija i otkrivanje prevara Pametni senzori Velika analitika i napredni procesi Interakcija sa korisnicima na više nivoa i profilisanje korisnika Proširena stvarnost/nosiva tehnologija Dostupnost računarskih resursa po zahtevu Vizualizacija podataka i "uživo" obuka na zahtev.

Ove tehnologije se uglavnom mogu sumirati u četiri glavne komponente koje definišu termin "Industrija 4.0" ili "pametna fabrika":

Kibernetičko-fizički sistemi Internet stvari (IoT) Dostupnost računarskih resursa po zahtevu (npr. računarstvo u oblaku) Kognitivno računarstvo

Industrija 4.0 povezuje širok spektar novih tehnologija kako bi stvorila vrednost. Korišćenjem kibernetičko-fizičkih sistema koji prate fizičke procese, može se dizajnirati virtuelna kopija fizičkog sveta. Karakteristike kibernetičko-fizičkih sistema uključuju sposobnost donošenja decentralizovanih odluka nezavisno, postizanje visokog stepena autonomije.

Vrednost koju stvara Industrija 4.0 može se osloniti na elektronsku identifikaciju, pri čemu pametna proizvodnja zahteva uključivanje određenih tehnologija u proizvodni proces kako bi se svrstala u razvojni put Industrije 4.0 i više ne bi bila samo digitalizacija.

Primarni pokretači

Digitalizacija i integracija vertikalnih i horizontalnih lanaca vrednosti Industrija 4.0 integriše procese vertikalno, preko cele organizacije, uključujući procese u razvoju proizvoda, proizvodnji, strukturiranju i uslugama; horizontalno, Industrija 4.0 obuhvata unutrašnje operacije od dobavljača do kupaca, kao i sve ključne partnere u lancu vrednosti.

Digitalizacija proizvoda i usluga Integracija novih metoda prikupljanja i analize podataka - kao što je proširenje postojećih proizvoda ili kreiranje novih digitalizovanih proizvoda - pomaže kompanijama da generišu podatke o upotrebi proizvoda radi njihovog usavršavanja.

Digitalni poslovni modeli i pristup korisnicima Zadovoljstvo korisnika je stalni, višestepeni proces koji zahteva modifikacije u realnom vremenu kako bi se prilagodio promenljivim potrebama potrošača.

Trendovi

Pametna fabrika Pametna fabrika je vizija proizvodne okoline u kojoj se proizvodni pogoni i logistički sistemi organizuju bez ljudske intervencije.

Pametna fabrika više nije samo vizija. Dok različite modelne fabrike predstavljaju izvodljivost, mnoga preduzeća već praktično objašnjavaju, kroz primere, kako funkcioniše pametna fabrika.