Мехоноиди (), понекад потипсивани и као Механоиди (), измишљени су роботи у британској научнофантастичној телевизијској серији Доктор Ху, у епизодама „Смрт Доктора Хуа” и „Планета одлуке” из 1965. године. Осмислио их је сценариста Тери Нејшн, дизајнирао Рејмонд Кјузик, а изградила компанија Shawcraft Engineering.
У наративу серије, Мехоноиди су роботи послати на планету Механус да је припреме за земаљску колонију. Колонисти никада нису стигли, али су роботи, који су се сами поправљали, изградили и одржавали град. Када су Први Доктор и његови сапутници стигли на Механус, имали су проблема да комуницирају са роботима. Потом се појавила група Далека која је путовала кроз време у потрази за Доктором и његовим пријатељима, а Мехоноиди су бранили свој град у жестокој борби. И Далеци и Мехоноиди су уништени у борби, што је омогућило Доктору и његовим сапутницима да побегну.
Замишљени као непријатељи најпопуларнијих чудовишта серије Далека, екипа серије се надала да ће се Мехоноиди показати подједнако привлачним за публику, као и да ће се појављивати у каснијим причама и продавати тематску робу као и Далеци. Међутим, гломазни реквизити Мехоноида показали су се неприактичним у студију, а продуценти су убрзо одлучили да неће бити повратка ових створења. Неколико играчака Мехоноида је било понуђено на продају, али нису могли да се такмиче са најпродаванијим Далецима. Мехоноиди су били укључени у приче из стрипова као непријатељи Далека 1965. и 1966. године, а ретко су се појављивали у каснијем спиноф медијима Доктора Хуа.
Настанак Сценариста Тери Нејшн представио је ове роботе у епизоди „Смрт Доктора Хуа”. Првобитно је створења назвао Мехони, а први нацрт његовог сценарија их је описао на следећи начин:
„То је механички робот који се креће по истом начелу као и Далеци... без ногу. [Он] је у облику велике кугле. Благо конвексан на врху... Замислите капстан са истакнутим врхом. Из њега израстају.. антене... на површини Мехона уграђен је велики број трепћућих дискова... глас би могао бити произведен на исти начин као и глас на снимку серије Sparky's Magic Piano.”
У епизоди „Планета одлуке”, Нејшн је замислио Мехоне како држе путнике у људском зоолошком врту заједно са насуканим астронаутом који је стигао пет година раније и којег су роботи ухватили. Ћелија је описана као намештена попут земаљског стана од пре четири стотине година.
Пошто је примила Нејшнов нацрт, продуценткиња Верити Ламберт му је писала тражећи измену позадине Мехона, јер је тренутни нацрт био превише сличан непроизведеној причи Господари Луксора и могао је да изазове проблеме са ауторским правима. Она је предложила да би, уместо да Мехони успоставе људски зоолошки врт, они „могли бити програмирани да затворе све новопридошле који не познају систем декодирања који користе очекивани колонисти”.
Током продукције, име робота је промењено из Мехон у Мехоноид, како их не би мешали са зликовцем по имену Мекон који се појављује у стриповима Ден Дер. Међутим, у готовом серијалу се једном приликом помињу „Мехони”, јер је име промењено након снимања дијалога Далека.
Иако су оригинални сценарији ликове називали Мехоноиди, њихово име је често погрешно написано као „Механоид”, као и у одјавној шпици епизоде „Смрт Доктора Хуа”. (Грешка је исправљена у одјавној шпици следеће епизоде.) Погрешно име „Механоид” се такође широко користио у тематској роби и у штампи, међу којима су били и стрипови TV Century 21 из 1965/66. и годишњак Свет Далека из 1965. године.
Дизајн Пошто су се продуценти надали да ће Мехоноиди постати нови серијски хит, одлучили су да уложе значајан проценат буџета приче у њихову израду. Дизајнер Рејмонд Кјузик био је инспирисан геодетским конструкцијама америчког архитекте Ричарда Бакминстера Фулера, па је површина модела била украшена шаром укљештених троуглова. Приближно округла кућишта била су направљена првенствено од стаклопластике, у два дела. Три реквизита Мехоноида израдила је компанија Shawcraft Engineering, иста компанија која је правила и моделе Далека, а коштали су продукцију 812 фунти. За њихову израду биле су потребне две недеље.
Мехоноиди немају препознатљива лица, већ сложену антену на врху. Имају два дугачка клешта која се протежу из средишта геодетске структуре. Опремљени су дисковима са оружјем, а један од три модела имао је и функционални бацач пламена, за борбу са Далецима.
Сваки Мехоноид био је довољно велик да у њега стану две особе током снимања: оператер и техничар за специјалне ефекте. Оператер је могао да помера реквизит ногама, да извуче антену и управља рукама и диск-оружјем. Техничар је управљао бацачем пламена. Светла на моделу су се палила када би робот проговорио. Према књизи Доктор Ху: Цела историја, „за један кадар у којем је Мехоноид уништен од стране Далека, посебно исечен горњи куполасти део био је припремљен да се уруши у правом тренутку, док је дим излазио из лажних механизама унутар модела.”
Оператери које је ангажовао редитељ Ричард Мартин претходно су сарађивали са њим на серијалима у којима су се појављивали Далеци или Зарбији (из приче Планета мрежа из 1965. године). Марфи Грамбар је управљао Мехоноидима виђеним у епизодама „Смрт Доктора Хуа” и „Планета одлуке”, а придружили су му се Џек Пит и Џон Скот Мартин у епизоди „Планета одлуке”.
Електронски обрађен глас Мехоноида, који је позајмио Дејвид Грејам, био је оштар и тежак за разумевање. Њихови дијалози били су написани у стилу пародије компјутерског кода; на пример, прва реплика Мехоноида у епизоди „Смрт Доктора Хуа” гласи: „Осам стотина – тридесет – Мехоноид – енглески – унос – ентер“.
Снимање Кулминативна битка Мехоноида са Далецима снимљена је у студију Ealing, на сцени 3А/Б у среду 14. и четвртак 15. априла 1965. године. Тих дана снимани су и филмски умеци модела града Мехоноида који је израдила компанија Shawcraft, а дизајнирао Кјузик.
Према књизи Доктор Ху: Цела историја: „Иако је сценарио захтевао да се град Мехоноида запали и уруши на џунглу испод, одлучено је да се модел не уништава у случају да буде потребан за неку будућу причу о Мехоноидима. Ефекат је постигнут преклапањем кадра модела са архивским снимцима вулканске ерупције и експлозија. Сцена битке, уметнута преко телекинопројектора, сада је укључивала преклопљене слике и неколико анимираних експлозија над акцијом. Иако је снимана немо, поред звучних ефеката накнадно је додат нови дијалог Мехоноида, док је већина дијалога Далека преузета из ранијих епизода, нарочито из 'Егзекутора' [прве епизоде серијала Потера].”
Снимање епизоде „Смрт Доктора Хуа” одржано је у петак 28. маја у студију Riverside. Следећа епизода снимљена је у истом студију у петак 4. јуна.
Проблеми који су се јавили током снимања, везани за померање гломазних модела, брзо су окончали планове продукције за поновни окршај Далека и Мехоноида. Роботска кућишта била су широка 167 cm, уз додатних 45 cm за њихово наоружање на извлачење, па су била веома тешка за маневрисање. Само два од три направљена модела употребљена су током снимања у студију Riverside. У једном интервјуу из 1986. уредник сценарија Денис Спунер присетио се: „Нико не би могао да издржи проблеме чак и да су заиста постали популарни. Једноставно их је било физички немогуће уносити и износити из студија.”
Публицитет и емитовање Дана 14. априла 1965. продукцијска екипа је одржала изјаву за штампу у студију Ealing како би показала најновије чланове глумачке поставе серије. Продуценткиња Верити Ламберт је на шаљив начин фотографисана како пали цигарету из бацача пламена Мехоноида.
Фото-сесија је успешно привукла позитивну пажњу штампе наредног дана. Новине Daily Mirror објавиле су извештај под насловом „Механоиди изазивају Далеке”, наводећи: „Следећа механичка чудовишта која ће напасти BBC-јеву серију Доктор Ху довољна су да чак и Далеке натерају да добију рђу”. Daily Express је објавио фотографију Ламбертове са насловом „Ја? Ја сам механоид”, а слични чланци објављени су и у новинама The Daily Mail и The Daily Telegraph.
Две епизоде у којима се појављују Мехоноиди су епизоде „Смрт Доктора Хуа” (емитована 19. јуна 1965) и „Планета одлуке” (емитована 26. јун 1965. године).
Тематска роба Продуценти су се надали да ће се Мехоноиди показати довољно популарним да подрже широку линију тематске робе, као што је то био случај са Далецима. Дан након фото-сесије 14. априла, продукцијска канцеларија је добијала упите од потенцијалних лиценцних партнера који су се интересовали за Мехоноиде.
Компанија Herts Plastic Moulders је 1965. године издала моделе Далека и „Механоида” ексклузивно за продавнице Woolworths. Продаја Далека била је много већа од Механоида, па је ова линија прекинута.
Компанија Cherilea Toys, која је имала успеха са својим Далек комплетима, такође је покушала да искористи Мехоноиде, производећи пластичне моделе од 5 центиметара у црној, светло плавој и сребрној боји, који су могли да се раздвајају на делове и поново састављају у различитим комбинацијама боја. Играчке се нису добро продавале, али Cherilea је успела да прилагоди калупе Мехоноида са неким изменама како би направила пластичне свемирске капсуле за своју линију играчака „Астронаути”.
Моделе Мехоноида су такође производиле компаније Fine Art Castings 1986, Media Collectables 2001. и Eaglemoss 2016. године.
Стрипови „Механоиди” су се појавили у годишњаку Свет Далека 1965. године, издавачке куће Souvenir Press, у стрипу под насловом „Свет који чека”. У овој причи, Далеци се враћају на планету Механус ради још једне битке. Док Механоиди стичу предност, Црни Далек користи моћни делитељ атома, који уништава град Механоида.
„Механоиди” су се такође борили против Далека на страницама стрипа TV Century 21 1965. и 1966. године. Ово издање је сваке недеље доносило по једну страну серијала Далеци, у коме су метална чудовишта била приказана у пуним бојама као освајачи галаксија. Механоиди су уведени у серијал у 47. броју (11. децембар 1965), што је означило почетак петоделне приче о сукобу Далека и Механоида у свемиру. Вратили су се у 62. броју (26. март 1966), у причи у којој Далеци усмеравају одбеглу планету на родни свет Механоида. Последњи пут су се појавили у 69. броју (14. мај 1966).
Пријем Једна савремена рецензија у листу The Stage and Television Today похвалила је епизоду „Планета одлуке”, при чему је Марџори Норис написала: „Сцена битке између две супротстављене армије робота — Далека и Механоида — приказана је са маштом и домишљатошћу, пружајући спектакл који је узбудљив колико и многи који су постигнути уз далеко веће трошкове у играним филмовима”.
Тат Вуд и Лоренс Мајлс имали су нешто критичнији став према Мехоноидима у својој књизи О времену, том 1, пишући: „И то је, дакле, човечанска идеја о серво-роботу? Непрактично велика и незграпна кугла метала која се веома, веома споро креће и нема очигледних функција осим да гради ходнике који су очигледно прениски за њу. Зар нешто мање / спретније / свестраније не би било прикладније?” Елизабет Сандифер се сложила у књизи ТАРДИС Ерудиторум, том 1: „Ствар је у томе што је у шестој епизоди брзо јасно да су Механоиди лоши и сви то знају. (Па, осим Нејшна.)… Механоиди су, у ствари, међу најнесувислијим чудовиштима која смо икада видели.” Пирс Бритон је такође констатовао: „Иако су реквизити били импресивни у мировању, чињеница да нису имали експресивне елементе, осим њихових машућих жичних руку и покретних 'чуперака', чинила их је знатно мање занимљивим за гледање од Далека, чије су епизоде узбуђења и фрустрације могле бити предочене динамичким елементима покретних манипулаторских руку, пушке, главе и ока.”
Наслеђе Рат Далека (1997), роман са Осмим Доктором издавачке куће BBC Books, који је написао Џон Пил, садржи Мехоноида идентификованог као Мехон 179. Ради као баштован на планети Хесперус и бива уништен док помаже у одбрани планету од инвазије Далека.